Alfabet razočarao investitore: AI račun stiže na naplatu, akcije pale 10%

U trećem kvartalu Alphabet je ostvario prihod od 111,2 milijarde dolara, bez isplata partnerima, što je ispod očekivanja analitičara, pa su i akcije pale 10% nakon saoštavanja rezultata.

Oglašavanje na pretraživaču, koje čini oko polovine prihoda i finansira AI ulaganja, raslo je najsporije u poslednjih pet kvartala. Prihodi segmenta usluga iznosili su 96,3 milijarde dolara, naspram procenjenih 98,4 milijarde, a oglasi na YouTubeu (11,2 milijarde) takođe su podbacili. Neto dobit od 2,12 dolara po akciji bila je znatno ispod prognoziranih 2,99. Akcije su pale 10% u trgovanju nakon zatvaranja berze u sredu, dok je Microsoft zabeležio rast prihoda od klauda iznad očekivanja, uz kontrolu troškova.

Pritisak na Sundara Pičaija raste jer treba da opravda buduće obaveze veće od bilion dolara. Obaveze za nabavku računarske snage i energije dostigle su 924 milijarde dolara, a dodatnih 152 milijarde odnosi se na zakup data centara koji još nisu u upotrebi.

Kapitalni rashodi ove godine dostići će 205 milijardi dolara, više nego dvostruko u odnosu na prošlu. Slobodan novčani tok negativan je drugi kvartal zaredom, što se od izlaska kompanije na berzu nije dogodilo.

Operativni direktor Filip Šindler priznao je da rast popularnosti funkcije AI Mode negativno utiče na rezultate, jer takve pretrage donose manje oglasa, iako kompanija planira da ih tamo uvede više. Gubitak od 8,7 milijardi dolara na vlasničkim udelima, najviše zbog SpaceX-a, preokret je u odnosu na ranije dobitke koje su donosili SpaceX i Anthropic.

Analitičari su oštri. Tomas Monteiro iz Investing.com kaže da ovaj kvartal deluje kao prelomni trenutak za Alphabet.

„Ili će Pičai i njegov tim pronaći način da unovče veštačku inteligenciju ili kompaniji u bliskoj budućnosti preti gubitak liderske pozicije u nekoliko ključnih poslovnih oblasti“.

Anders Bilung iz The Motley Foola dodaje da „pretraga i dalje generiše najveći deo novca za Alphabet, a dva uzastopna kvartala negativnog slobodnog novčanog toka pokazuju da računica ulaganja isključivo u veštačku inteligenciju trenutno ne funkcioniše“.

Jedina svetla tačka je Google Cloud, s prihodom od 30,7 milijardi dolara i dobiti od 11,1 milijardu, iznad procena od 29,1 i 9,8 milijardi. Ironija je što su među najvećim klijentima startapi poput Anthropica, Googleovi direktni rivali.

Monteiro ističe dA Alphabet trenutno više zarađuje tako što prodaje veštačku inteligenciju svojim konkurentima nego što je koristi u sopstvenim proizvodima

„a taj jaz bi u narednih nekoliko kvartala mogao dodatno da se produbi, osim ako kompanija brzo i iz korena ne unapredi svoje modele“. Google je nedavno predstavio model Gemini 4 i najavio model Carbon, a Pičai je najavio dolazak još modela.

Majkrosoft to radi bolje

Da je klaud prava stvar pokazuje i Majkrosoft (Microsoft), koji je zabeležio snažan rast prihoda od klaud usluga, dok je istovremeno držao pod kontrolom kapitalne rashode, umirivši investitore zabrinute da se ogromna ulaganja u veštačku inteligenciju možda neće isplatiti.

Prihodi od Azurea, pažljivo praćene Microsoftove divizije za klaud računarstvo, porasli su za 48%, na 33,2 milijarde dolara u kvartalu završenom u septembru, saopštila je kompanija u sredu. Ukupni prihodi porasli su za 19%, na 92,3 milijarde dolara. Analitičari su očekivali rast prihoda od Azurea od 44%, a ukupnih prihoda od 17%.

Akcije Microsofta porasle su za oko 3% u produženom trgovanju, nakon što su redovnu sesiju završile na 531,01 dolar. Od objavljivanja izuzetno dobrih poslovnih rezultata 29. jula, cena akcija kompanije već je porasla za 36%.

Najveći svetski proizvođač softvera nastoji da ostvari prihod od veštačke inteligencije prodajom poslovnih aplikacija unapređenih ovom tehnologijom, kao i pristupom AI modelima putem platforme Azure. Poslovanje je godinama bilo ograničeno nedostatkom računarskih kapaciteta, zbog čega je Microsoft pokrenuo ambiciozan plan izgradnje i proširenja mreže data centara.

Kapitalni rashodi, jedan od ključnih pokazatelja ulaganja u data centre, porasli su za 30%, na 45,2 milijarde dolara u kvartalu. Ipak, bili su manji od očekivanih zbog kašnjenja u isporuci dela kapaciteta za klaud računarstvo koje kompanija nabavlja od spoljnih dobavljača, rekao je Jonathan Neilson, direktor za odnose sa investitorima u Microsoftu, u intervjuu.

Akcije kompanija CoreWeave i Nebius Group, koje Microsoftu prodaju računarske kapacitete, pale su u produženom trgovanju.

Zabrinutost na Wall Streetu zbog ogromnih ulaganja tehnološke industrije u veštačku inteligenciju sve je izraženija. Investitori su prošle nedelje kaznili kompaniju Meta Platforms nakon što je najavila dodatno povećanje ulaganja u AI infrastrukturu.

Microsoft nastoji da ublaži pritisak sopstvenih troškova. Kompanija je ranije ove nedelje saopštila da će ponuditi otpremnine za 60.000 zaposlenih, odnosno oko četvrtine svoje radne snage. Microsoft je poslednjih godina ukinuo desetine hiljada radnih mesta, dok su ulaganja u veštačku inteligenciju ograničavala budžete u drugim delovima kompanije.

Kapitalni rashodi Microsofta premašiće 50 milijardi dolara u tekućem kvartalu, izjavila je finansijska direktorka Amy Hood tokom konferencijskog poziva nakon objave rezultata. Dodala je da će ti troškovi nastaviti da rastu u prvim kvartalima kalendarske 2027. godine.

Hood je takođe navela da će Microsoft prikupljati dodatni kapital kada bude procenio da je to povoljno. Nekoliko konkurenata već je emitovalo nove akcije ili se zadužilo kako bi finansiralo izgradnju data centara.

Ona je tokom razgovora izjavila da će prihodi od Azurea u kvartalu koji se završava u decembru porasti do 50%, kada se isključe efekti valutnih promena. Ukupni prihodi kompanije dostići će do 97,1 milijardu dolara. Obe prognoze premašile su očekivanja analitičara.

Problem šireg obima i vizije

Alphabetov loš kvartal nije izolovan slučaj, već je simptomatična za celu AI industriju. Alphabet, Amazon, Meta i Microsoft ove godine bi trebalo da potroše oko 650 milijardi dolara na kapitalna ulaganja, a Morgan Stanley procenjuje da bi svetska potrošnja na data centre do kraja 2028. mogla da pređe tri biliona dolara. Takva ulaganja se isplate samo ako potražnja raste dovoljno brzo, a usvajanje veštačke inteligencije pokazalo se sporijim i neujednačenijim nego što se očekivalo.

Alphabet otkriva tri ključna rizika: rashodi rastu brže od prihoda, nova tehnologija kanibalizuje postojeći model (AI Mode zarađuje manje od klasične pretrage), a najveći kupci računarske snage ujedno su i rivali.

U tom svetlu, preuranjeno deluje i proglašavanje „pucanja AI balona u Kini“. Izveštaji o praznim kineskim data centrima, od kojih je prema nekim navodima i do 80% novoizgrađenih kapaciteta bilo neiskorišćeno, uz uspon efikasnog modela DeepSeek, stvorili su utisak da je reč o specifično kineskom problemu.

No upozorenje je stiglo i iz kineskog poluprovodničkog sektora. Kopredsednik SMIC-a. Žao Haijun rekao je da kompanije žele da za godinu-dve izgrade kapacitete za deset godina, bez jasne ideje čemu će služiti. To je opis globalnog ponašanja, ne samo kineskog. Istovremeno, Alibaba, Tencent i ByteDance i dalje agresivno ulažu, pa je pre reč o korekciji u delu infrastrukture nego o pucanju balona.

Razlika je u tome što je Kina problem prekomerne gradnje videla ranije, u raznim odlastima, dok ga Zapad suočava tek sada, kada investitori traže račun. Pitanje više nije šta veštačka inteligencija može, već ko će i kada platiti njenu infrastrukturu.