BAS usvojio plan transformacije, odobreno osnivanje novih društava

Skupština akcionara Beogradske autobuske stanice (BAS) usvojila je na četvrtoj vanrednoj sednici, održanoj 16. oktobra u poslovnim prostorijama društva, odluku o poslovnoj strategiji i planu transformacije preduzeća, objavila je Beogradska berza.

Akcionari su istovremeno usvojili i Odluke o izmenama Statuta društva BAS, kao i Odluku o davanju saglasnosti za osnivanje privrednih društava u formi društava sa ograničenom odgovornošću, čiji će osnivač biti BAS.

Šta plan transformacije predviđa

Prema materijalu pripremljenom za sednicu, koji je predstavio Forbes Srbija, planom je predviđeno formiranje dva nova privredna društva u formi DOO-a, u kojima bi BAS imao stopostotni vlasnički udeo, sa osnovnim kapitalom od po 100 dinara.

Pretežna delatnost prvog društva trebalo bi da bude distribucija električne energije — što znači da BAS, kompanija koja decenijama živi od autobuskog terminala, očigledno namerava da uđe i u energetiku. Drugo društvo bilo bi usmereno na druge usluge rezervacije i delatnosti povezane sa njima.

Od stanice do platforme

Osnovna ideja strategije, kako se navodi u materijalu, jeste da BAS stanicu vodi kao „efikasno i neutralno čvorište", ali ambicije idu znatno dalje od uloge izdavaoca perona. BAS bi, prema planu, izgradio vodeću onlajn platformu za prodaju karata koja bi konsolidovala autobuski prevoz u Srbiji, a potom i u regionu, sa monetizacijom kroz dinamičko formiranje cena i širenje na druge vidove prevoza. Prodaja karata bi se automatizovala — bezgotovinskim automatima i prelaskom na onlajn prodaju — uz postepenu racionalizaciju broja zaposlenih na kasama tokom tri do pet godina.

Kompanija se očekivano oslanja i na nekretnine. Planom je predviđeno da BAS razvije savremeni poslovni kompleks preko izabranog razvojnog partnera, uz očuvanje korporativne samostalnosti i prava na delovima kompleksa koji mu pripadnu, a dugoročno da razvija Asset & Real Estate Management kao dodatni izvor prihoda. Među „laganim" projektima monetizacije navode se paketni ormarići, oglašavanje i selektivne akvizicije drugih stanica.

Vremenski okvir iz plana je jasan: ove godine definisanje koncepta razvoja i modela izbora partnera, sledeće godine konkurentski postupak i ugovaranje, od 2028. praćenje projekta, razgraničenje i preuzimanje delova koji pripadaju BAS-u, a do 2030. stabilizacija pokazatelja zaduženosti i definisanje sledećeg talasa rasta.

Transformacija pod finansijskim pritiskom

Plan transformacije stiže u trenutku kada kompanija posluje u crvenom. U prvih šest meseci ove godine BAS je, prema prikazu polugodišnjih izveštaja koji je objavio Biznis.rs, zabeležio ukupne prihode od oko 518 miliona dinara naspram rashoda od preko 562 miliona, odnosno gubitak od skoro 45 miliona dinara. Prošle godine kompanija je ostvarila prihode od skoro 1,6 milijardi dinara i neto dobit od 360 miliona, a ostali prihodi su tada premašili 500 miliona dinara — da bi u prvom polugodištu ove godine pali na manje od 10 miliona.

Kreditnu sliku opterećuju zajmovi: stanje tri najveća kredita premašuje 15 miliona evra, uključujući investicioni kredit Fonda za razvoj od 7,8 miliona evra iz 2023. i kredit Poštanske štedionice od 12 miliona evra za stanicu u Bloku 42, od kojeg je ostalo da se otplati 9,4 miliona. Kratkoročne obaveze premašuju kratkotrajnu imovinu za skoro dve milijarde dinara, a gotovina je pala na manje od trećine nivoa sa kraja prošle godine. Uprava ipak procenjuje da načelo stalnosti poslovanja nije ugroženo.

Ko je to odlučio?

Prema pregledu vlasničke strukture iz septembra, najveći pojedinačni akcionar BAS-a bio je Akcionarski fond, u vlasništvu Vlade Srbije, sa oko 30% akcija, zatim Aditors Inc (vl. Igor Žeželj) sa 11,6%, PIO fond sa 10% i Damjan DOO sa 1,6% akcija. Građani/mali akcionari držali su, prema istom pregledu, 42,39% kapitala, što znači da nijedan vlasnik nema većinu, a državnim fondovima zajedno pripada oko 40%.