Brent se drži na 115$ ali zato gas u Evropi ide ka maksimumu
Referentni fjučers ugovor za prirodni gas na holandskom čvorištu TTF, sa isporukom za mesec dana, porastao je na 97,64 evra po MWh, 3% više nego što je bio u petak i najviše od kraja 2022. godine. Istovremeno nafta drži poziciju na 115$, s malim dnevnim padom zbog povoljnijih vesti s Bliskog istoka. Berze od energetske situacije više brine nešto drugo.
Cena gasa nedavno je dostigla najviši nivo u poslednjih nekoliko godina, jer je od početka meseca porasla je za oko trećinu, dok je od početka godine više nego utrostručena, izveštava nemačka novinska agencija DPA.
Poslednji put cene prirodnog gasa naglo su porasle na početku rata u Ukrajini, kada su premašile 300 evra po MWh, podseća SEEbiz.
Rast cena gasa povećava pritisak na potrošače i industriju. U nemačkoj saveznoj pokrajini Baden-Virtemberg, na jugozapadu zemlje, gas za domaćinstva poskupeo je za 22% u prethodnih 12 meseci, prema analizi portala za poređenje cena, Verivox.
Glavni razlog rasta cena je rat u Iranu, koji je praktično doveo do zastoja pomorskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz, jednu od najvažnijih svetskih ruta za transport tečnog prirodnog gasa. A onda se za manje gasa u ponudi povećala tražnja a s njome i cena.
Dodatni faktor koji podstiče rast cena jeste ubrzano punjenje skladišta gasa uoči evropske zime. Nemačka već nekoliko nedelja radi na povećanju svojih rezervi. Skladišta širom zemlje trenutno su popunjena samo 61%, u poređenju sa oko 75% u istom periodu prošle godine.
Nafta malo pala nakon razgovora Saudijske Arabije i Irana
S druge strane, cene nafte izgleda neće na nove rekordne. Severnomorska reperna nafta brent trgovana je po ceni od oko 115 dolara za barel, dolar manje nego juče a teksaška WTI je pojeftinila na oko 101,5 dolara, nakon razgovora saudijskih i iranskih zvaničnika u Teheranu čiji je cilj smanjenje bilateralnih tenzija, preneo je Trejding ekonomiks.
Saudijski ministar odbrane, princ Halid bin Salman, sastao se sa iranskim predsednikom Masudom Pezeškijanom i sekretarom Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Mohsenom Rezaijem, a razgovorima su prisustvovali i načelnik pakistanske vojske Asim Munir i šef turske obaveštajne službe Ibrahim Kalin.
Razgovori su održani u trenutku pojačanih bezbednosnih rizika na Bliskom istoku, nakon što su jemenski Huti, koje podržava Iran, u proteklim nedeljama više puta napali Saudijsku Arabiju.
Nastavak neprijateljstava izaziva zabrinutost investitora zbog mogućnosti novih poremećaja u proizvodnji nafte, njenoj preradi ili izvozu.
U međuvremenu, Sjedinjene Američke Države odobrile su u petak oslobađanje do 400.000 barela nafte iz Strateških naftnih rezervi kako bi bio ublažen poremećaj u snabdevanju izazvan problemima u rafineriji u Luizijani.
Mogućnosti za povećanje proizvodnje nafte u SAD ostaju neizvesne, budući da su kompanije i dalje oprezne kada je reč o velikim investicijama zbog nestabilnosti cena i geopolitičkih rizika.
Berze (ne) trpe
Ovakav razvoje energetske situacije nije omeo rast na berzama ali jested nešto drugo. Vrednost evropskih akcija danas je zabeležila pad, pošto su lošiji poslovni rezultati bankarske grupe HSBC izvršili pritisak na bankarski sektor, dok su nastavak protesta u Francuskoj i opšta napetost dodatno povećali oprez investitora.
Akcije HSBC, najveće evropske banke, pale su za 6,9 odsto pošto su njeni prihodi podbacili u odnosu na procene analitičara, delimično i zbog usporavanja rasta u sektoru upravljanja imovinom, prenosi Rojters. Zbog toga je i sektorski indeks evropskih banaka oslabio za 1,3 odsto.
Sveobuhvatni evropski indeks STOXX 600 pao je za 0,2 odsto na 639,64 poena do 8.05 časova po srednjoevropskom vremenu, nakon što je u ponedeljak zabeležio rast od skoro 0,8 odsto.
Raspoloženje investitora ostaje krhko pošto su vođe studentskih protesta u Francuskoj najavile nastavak demonstracija uprkos ustupcima vlade u oblasti obrazovanja.
Kod investitora je, pored izveštaja tehnoloških kompanija, u fokusu danas je i početak dvodnevne sednice Američkih federalnih rezervi (Fed), gde će u fokusu biti signali o daljem kretanju kamatnih stopa i smeru monetarne politike.
Vrednost evra u odnosu na dolar na valutnoj berzi Foreks jutros je iznosila oko 1,1162 dolara.
Cena zlata se na svetskim berzama kretala oko 4.016 dolara za trojsku uncu, dok je cena pšenice iznosila oko 6,25 dolara za bušel (bušel iznosi 27,216 kg).
Američki berzanski indeksi su na prethodnom zatvaranju zabeležili pad - Dau Džons (Dow Jones) je oslabio za 1,23 odsto na 52.215,16 poena, S&P 500 za 0,52 odsto na 7.623,68 poena, a Nasdak za 0,21 odsto na 25.955,34 poena.
