Cene u Evrozoni skočile najviše u tri godine
Godišnja inflacija u Evrozoni porasla je sa avgustovskih 3,2% na 3,8% u septembru, u skladu sa preliminarnom procenom, tako da je sada na najvišem nivou za poslednje tri godine, objavio je danas Evrostat.
Najveći doprinos rastu cena i dalje dolazi od energije, čije su cene u septembru 18,9% više nego godinu dana ranije, nakon rasta od 14,3% u avgustu.
Inflacija u sektoru usluga ubrzala je sa 3% međugodišnje na 3,2%, a cena hrane, alkohola i duvana sa 1,1% na 1,3%. Nasuprot tome, godišnji rast cena industrijskih proizvoda bez energije blago je usporio sa 1,2% na 1,1%. Godišnja bazna inflacija (koja isključuje energiju, hranu, alkohol i duvan) blago je ubrzala sa 2,4% na 2,5% u septembru.
Među najvećim ekonomijama evrozone, inflacija merena harmonizovanim indeksom potrošačkih cena (HICP) u septembru je ubrzala u Nemačkoj, sa avgustovskih 2,9% na 3,3%, Francuskoj, sa 2,6% na 3,4%, Španiji, sa 4,6% na 5%, i Italiji, sa 3,2% na 4,2%, navodi Evrostat na svojoj veb stranici.
Srbija: Skok na 4,1%
I u Srbiji je inflacija u septembru znatno ubrzala. Međugodišnji rast potrošačkih cena (mereno nacionalnim CPI za razliku od Eurostatovog HIPC pa nije potpuno uporedivo) iznosio je 4,1%, sa 2,2% u avgustu, dok su cene na mesečnom nivou porasle za 0,2%, objavio je Republički zavod za statistiku.
Najveći doprinos, kao i u Evrozoni, došao je od energije: gorivo je u septembru skuplje za 17% nego pre godinu dana, a poskupele su i komunalije, stanovanje i energenti. Hrana je ublažila rast, jer su poljoprivredni i ribarski proizvodi u prvih osam meseci pojeftinili u proseku za 5,8%.
Na ubrzanje je uticala i niska osnovica: u septembru prošle godine uredba o ograničenju marži oborila je međugodišnju inflaciju sa 4,7% na 2,9%. Narodna banka Srbije je zato i najavljivala da će inflacija u septembru dostići oko 4%.
Pritisak se vidi i u cenama proizvođača, koje su u septembru porasle 10,5% međugodišnje, najviše od januara 2023, uz rast cena energije od 23,6%. Poređenja radi, bazna inflacija u Srbiji u julu je bila 4,5%, znatno iznad evrozonskih 2,5% u septembru, što pokazuje da pritisci nisu ograničeni samo na energente.
