Da li će Idea, Roda i Merkator nastradati zbog stečaja Alte: Ispitati poreklo novca kojim su kupljeni

Ona je za RTS navela da je kompanija Alta Retail, čiji je vlasnik Davor Macura, 13. oktobra završila transakciju kupovine trgovinskih lanaca od Fortenove, dok je stečaj nad Alta bankom otvoren 3. novembra. To znači da je promena vlasništva nad trgovinskim lancima završena pre nego što je banka ostala bez dozvole za rad i otišla u stečaj.

„Roda, Mercator i ostale kompanije koje su kupljene, odnosno za koje je transakcija završena 13. oktobra, mogu da nastave da posluju kao i ranije. Oni su kupili samo udeo, znači promenio se vlasnik“, objasnila je Matić.

Prema njenim rečima, dodatna okolnost koja omogućava redovno poslovanje jeste to što trgovinski lanci nisu koristili isključivo usluge Alta banke. Imali su otvorene račune i u drugim poslovnim bankama, pa njihovo poslovanje i obavljanje platnih transakcija nisu neposredno ugroženi stečajem jedne banke.

„Njihovo poslovanje nije ugroženo u tom delu. Oni imaju transakcije i preko svih drugih banaka, što je uobičajeno, jer velika kompanija ne radi samo sa jednom bankom“, navela je Matić.

Govoreći o sudbini oko 6.500 zaposlenih u ovim trgovinskim lancima, ocenila je da za sada nema razloga za zabrinutost, s obzirom na to da prodavnice nastavljaju redovno da rade. Kao posebno važno istakla je održavanje saradnje sa dobavljačima i nesmetano snabdevanje prodavnica.

„Koliko ja imam saznanja, Idea je u sredu imala sastanak sa svojim dobavljačima. Najvažnije je da u ovom trenutku svi oni budu u koordinaciji, da se nastavi snabdevanje prodavnica, pošto je to jedan od najvećih i najznačajnijih lanaca u Srbiji“, rekla je Matić.

Dobavljači trgovina pružili podršku

Podsetimo da se pre dva dana oglasio menadžment kompanije Idea marketi, koju je Alta Retail preuzela u septembru, i istakao da preduzima aktivnosti za očuvanje finansijske stabilnosti, kontinuiteta poslovanja i redovnog snabdevanja maloprodajne mreže. Kako su naveli, na sastanku sa dobavljačima, čije učešće čini više od 50 odsto ukupnog prometa kompanije, potvrđeni su njihova podrška i spremnost da doprinesu kontinuitetu snabdevanja, dok Idea marketi ističu i odgovornost prema više od 6.500 zaposlenih.

Ivana Matić je za RTS naglasila da stečaj Alta banke ne povlači automatski i stečaj kompanija koje je kupila Alta Retail, jer trgovinski lanci nisu direktno u vlasništvu banke.

„Oni trenutno nisu ugroženi, s obzirom na to da prodavnice normalno posluju i da sve normalno funkcioniše. Nisu direktno povezani i nije direktno vlasništvo Alta banke u njihovom sistemu“, istakla je Matić.

Ipak, jedno od ključnih pitanja koje će morati da bude razjašnjeno tokom stečajnog postupka jeste poreklo novca kojim je Alta Retail finansirala kupovinu trgovinskih lanaca. Matić je podsetila da je kupoprodajna transakcija završena 13. oktobra i da je novac isplaćen Fortenovi, ali da tek treba utvrditi da li je Alta Retail za tu namenu koristio kredit Alta banke.

„Da li je Alta Retail uzeo kredit od Alta banke, to će se tek videti“, rekla je ona.

Ukoliko se utvrdi da je kupovina Idee i Rode finansirana kreditom Alta banke, Alta Retail će morati da vrati pozajmljena sredstva. To, međutim, ne znači da bi automatski došlo do promene vlasništva nad trgovinskim lancima.

„U ovom trenutku neće doći do promene vlasništva, ali ukoliko je Alta Retail uzeo kredit od Alta banke da bi kupila Ideu i Rodu, ona mora da vrati ta sredstva“, naglasila je Matić.

Ukazala je i na mogućnost da imovina bude predmet daljih postupaka ukoliko se utvrdi da je stečena nezakonitim radnjama.

„Ako se utvrdi da je to imovina stečena na sumnjiv način ili nekim nedozvoljenim radnjama, ona može biti oduzeta“, rekla je Matić.

Stečaj Alta banke zahteva detaljnu kontrolu poslovanja

Kada je reč o daljem toku stečajnog postupka, jedan od prvih zadataka biće imenovanje poverenika koji će voditi postupak. Matić je objasnila da u slučaju stečaja banaka funkciju stečajnog upravnika obavlja Agencija za osiguranje depozita, koja imenuje poverenika sa licencom za obavljanje poslova stečajnog upravnika.

„Moje lično mišljenje u ovom trenutku je, a verujem da će se i mnogi saglasiti, da je mali broj stečajnih upravnika koji mogu adekvatno da vode ovako jedan složen proces“, ocenila je Matić.

Prema njenim rečima, biće neophodno ispitati celokupno poslovanje banke u prethodnom periodu, od načina odobravanja kredita do svih novčanih transakcija i kretanja novca.

„Agencija za osiguranje depozita, što je inače zadatak stečajnog upravnika, mora da istraži sve šta se dešavalo, da istraži sve transakcije koje je banka imala u prethodnom periodu, kome su davani krediti, gde je išao novac“, naglasila je ona.

Matić smatra da će postupak biti dugotrajan i složen, kao i da Agencija za osiguranje depozita neće moći samostalno da utvrdi sve okolnosti poslovanja banke, zbog čega očekuje uključivanje drugih nadležnih institucija.

„Sto odsto sam sigurna da sama Agencija za osiguranje depozita ne može sve da utvrdi i da će ovde međunarodne organizacije i organi koji trenutno rade istrage, tužilaštvo, morati biti uključeni i u tok i u postupak sprovođenja stečajnog postupka nad Alta bankom“, rekla je Matić.

Kao jedan od najvažnijih zadataka izdvojila je pronalaženje eventualno nezakonito iznetog novca i njegovo vraćanje u stečajnu masu, kako bi iz te imovine mogli da budu namireni poverioci.

Kako su Alta banka i Alta grupa ostale bez dozvola

Stečaju Alta banke prethodilo je nekoliko odluka Narodne banke Srbije, koje su u svega nekoliko dana obuhvatile i banku i platnu instituciju povezanu sa Alta grupom. Izvršni odbor Narodne banke Srbije doneo je odluku 31. oktobra o oduzimanju dozvole za rad Alta banci. NBS je obrazložila da se finansijsko stanje banke u prethodnom periodu značajno pogoršalo, uprkos kontrolnim aktivnostima usmerenim na povećanje likvidnosti, kao i da su zbog mogućnosti daljeg pogoršanja bili ugroženi interesi deponenata. Na taj način je banci praktično onemogućen nastavak redovnog poslovanja.

NBS je potom saopštila da su, uz oduzimanje dozvole, ispunjeni i uslovi za pokretanje stečajnog postupka. Najavljeno je da će Agencija za osiguranje depozita preuzeti upravljanje bankom i obavljati funkciju stečajnog upravnika nakon odluke nadležnog suda. Istovremeno, NBS je navela da su pokrenuti odgovarajući postupci protiv banke, njenih akcionara, organa upravljanja i drugih odgovornih lica.

NBS je 2. novembra oduzela dozvolu za izdavanje elektronskog novca i pružanje platnih usluga i kompaniji Alta group doo Beograd, koja je u javnosti ranije bila poznata pod nazivom Alta Pay. Ova kompanija nije banka i ne prima depozite građana i privrede, ali je pružala platne usluge i izdavala elektronski novac. Centralna banka je navela da je preduzela mere radi zaštite sredstava korisnika i obezbeđivanja izvršavanja već primljenih platnih naloga i drugih obaveza.

Dan kasnije je Privredni sud u Beogradu otvorio stečajni postupak nad Alta bankom, čime je Agencija za osiguranje depozita preuzela ulogu stečajnog upravnika. Time je započet formalni stečajni postupak u kojem će se utvrđivati imovina banke, njene obaveze i potraživanja poverilaca.

Tako su u roku od nekoliko dana dozvole za rad oduzete i banci i platnoj instituciji Alta grupe. Ipak, važno je napraviti razliku između tih pravnih lica i kompanije Alta Retail, preko koje je obavljena kupovina trgovinskih lanaca. Upravo će utvrđivanje finansijskih veza između ovih kompanija, a posebno eventualnih kredita Alta banke korišćenih za kupovinu Idee i Rode, biti jedno od važnih pitanja u daljem rasvetljavanju poslovanja Alta grupe.