Do evropskih ekoloških normi uz kamione iz Gadžinog Hana

U Srbiji se reciklira samo 15% komunalnog otpada, u EU prosek je 49% i od 2030. nijedna ambalaža s manje od 70% reciklabilnosti neće smeti da uđe na evropsko tržište. Da bi se približili Evropi po ovom pitanju potrebna nam je i mašinerija a, srećom, za to postoje domaća rešenja, pokazuje primer iz kompanije Resor u Gadžinom Hanu.

U Srbiji je ovih dana na javnoj raspravi Predlog programa razvoja cirkularne ekonomije od 2026. do 2030. godine, čiji je predlagač Ministarstvo zaštite životne sredine. U njemu se predviđa da bi primenom principa cirkularne ekonomije Srbija mogla da ima povećanje državnog budžeta od najmanje 1,2 do 5,8 milijardi evra u periodu do 2034. godine.

S druge strane, propisi i pravila igre se menjaju u Evropi, gde će se od avgusta 2026. godine primenjivati Uredba o ambalaži i ambalažnom otpadu EU. Srbija trenutno nema sistem koji bi omogućio da se primene ta pravila kojima se menja način na koji se proizvodi, sakuplja, dizajnira i reciklira svaka flaša, kesica, tegla, limenka ili kutija.

A da bi se sva ta ambalaža prikupila, uz drugi komunalni otpad, potrebna je sasvim sigurno i tehnika. Na prvom mestu kretanje tog otpada, zapravo sirovine ako se gleda iz ugla cirkularne ekonomije, nemoguće je bez specijalizovanih kamiona. I ako nemamo uspostavljen celovit domaći reciklažni i cirkularni sistem, u ovom delu imamo domaća rešenja.

Jedno od njih nudi kompanija Resor iz Gadžinog Hana, domaći proizvođač komunalnih vozila, specijalizovan za projektovanje, proizvodnju i opremanje autosmećara, cisterni i druge komunalne opreme, čiji proizvodi se prodaju širom regiona.

„Sa snažnim fokusom na kvalitet i pouzdanost, doprinosimo boljoj izvoznoj slici srpske industrije i tehnološkog sektora. Ceo proizvodni proces se realizuje u Srbiji, kod nas u Gadžinom Hanu, tako da je proizvod 100% domaćeg porekla“, kažu iz Resora.

U 2025. godini, Resor je proizveo i izvezao ukupno 39 autosmećara, sa ili bez krana za pražnjenje kontejnera. Kranovi su takođe deo domaće proizvodnje.

Ova vozila su isporučena komunalnim preduzećima u Bugarskoj, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, Rumuniji itd.

Iz kompanije ističu da se njihovi autosmećari karakterišu visokim standardima izrade, funkcionalnim i održivim dizajnom, dugim radnim vekom i mogućnošću prilagođavanja specifičnim zahtevima korisnika.

Proizvodnja se realizuje u Srbiji u sopstvenim pogonima kompanije, uz primenu savremenih tehnoloških rešenja i materijala, čime se potvrđuje konkurentnost i inovativnost domaće industrije.

Kvalitet i domaće poreklo proizvoda dodatno potvrđuju oznake „Proizvedeno u Srbiji“ i nacionalni žig „Čuvarkuća“, koji predstavljaju simbol poverenja, odgovornosti i podrške razvoju domaće privrede.

Nova pravila EU od avgusta 2026.

Nova pravila značajno će uticati na konkurentnost domaće privrede u EU, jer od 2030. postaju zakonska obaveza za svu ambalažu koja se plasira na EU tržište, kada niti jedna ambalaža s manje od 70% reciklabilnosti neće smeti da uđe na tržište.

<iframe width="560" height="315" src="https://www.youtube.com/embed/pHeF9NazY4M?si=Wn7po7dtFURV2wkK" title="YouTube video player" frameborder="0" allow="accelerometer; autoplay; clipboard-write; encrypted-media; gyroscope; picture-in-picture; web-share" referrerpolicy="strict-origin-when-cross-origin" allowfullscreen></iframe>

Srbija nema infrastrukturu, nema nacionalni registar ambalaže, nema primarnu selekciju, nema sortirne kapacitete, nema laboratorije za procenu reciklabilnosti, nema evidenciju uz koju se materijal može pratiti – od proizvodnje, preko potrošača, do reciklaže. Primarna selekcija gotovo da ne postoji, a laboratorijska provera reciklabilnosti ambalaže — ne postoji uopšte, saopštila je nedavno Alijansa za cirkularna pakovanja.

Prema podacima ekoloških organizacija, kod nas se reciklira samo 15,45% komunalnog otpada, dok je prosek EU 49%, a 13,6% celokupnog otpada završava van sistema prikupljanja i deponovanja — na ulicama, u reci, u prirodi, na divljim deponijama.

I kada bi hteli da recikliraju, samo 28% građana Srbije ima tu mogućnost, odnosno pristup toj usluzi.