Domaće rodilo, a kupujemo tuđe voće
Voće je ove godine u Srbiji dobro rodilo, ali su suša i uvoz stvorili probleme proizvođačima, jer se u voćnjacima bez sistema za navodnjavanje suše stabla, dok su cene pale, rekao je profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu u penziji Zoran Keserović.
Keserović je za Betu rekao da su najbolje prihode ostvarili proizvođači jagoda, dok su nešto slabije prošli proizvođači borovnica, trešanja, krušaka i kupina. Kasnije je suša zahvatila i višnje i jabuke.
„Ova godina je jedna od rodnijih u voćarstvu, ali je po ostalim karakteristikama teška. Suša je napravila problem voćarima koji uzgajaju šljive jer su koštale od 12 do 30 dinara po kilogramu, a višnje 30-40 dinara. Najbolje su prošli prerađivači i destileri jer su po niskim cenama dobili sirovine za preradu“, rekao je Keserović.
Keserović je istakao da se zbog suše, tamo gde nije bilo navodnjavanja, suše i stabla. Voće koje preživi slabo će se pripremiti za sledeću godinu jer nije bilo dovoljno vlage, a najteže će proći voćari koji su za berbu koristili tresače, pošto su oštećeni pupoljci.
On je rekao da su ove godine uvezeni kaše i koncentrati jabuke iz Kine, najvećeg proizvođača tog voća u svetu, koja zadovoljava od 40 do 60 odsto potrošnje. Sa tom zemljom potpisan je Sporazum o slobodnoj trgovini, koji je stupio na snagu u julu 2024. godine.
Keserović je rekao da se jabuke uvoze iz Poljske i da prelevmane na uvoz, koji ističu u novembru ove godine, treba produžiti bar do marta sledeće godine kako bi se prodala domaća jabuka. Dodao je da su se letos u velikom inostranom trgovinskom lancu u Srbiji prodavale trešnje iz Nemačke, uvezene iz Grčke, čiji je kvalitet bio daleko lošiji od domaće trešnje.
Prema njegovim rečima, ove godine očekuje se veći rod jabuke nego prošle godine, kada je iznosio 330.000 tona, i to za još 100.000 do 120.000 tona. Za taj rod potrebno je pronaći tržište.
Ukupan rod voća ove godine bi, prema njegovoj proceni, mogao da iznosi oko 1,5 miliona tona, za razliku od prošle godine, kada je bio nešto veći od milion tona. Od prošlogodišnjeg roda ostvaren je devizni priliv od oko 700-800 miliona evra.
Keserović je rekao da je uredba koja reguliše izvoz voća, doneta dok je Branislav Nedimović bio ministar poljoprivrede (2016.-2022.), nanela štetu proizvođačima jer je propisala stroge uslove za izvoznike. Zbog toga je smanjen njihov broj, a manji proizvođači voća bili su spasavani tako što su izvoznici od njih kupovali robu.
Marketi puni jabuka iz Poljske
Direktor Zemljoradničke zadruge „Voćar“ iz Slankamena, Nikola Kotarac, rekao je da je jabuka kvalitetna u voćnjacima sa sistemom za navodnjavanje, dok su se kod proizvođača koji ga nisu imali sušile i jabuke i stabla. Kooperanti te zadruge imaju voćnjake jabuke na 600 hektara.
„Zalivni sistem je imalo 50 odsto zadrugara i njihova jabuka je kvalitetna, ali marketi su puni jabuka iz Poljske“, rekao je Kotarac. Istakao je da je kilogram jabuke prošle godine koštao od 60 do 70 dinara, a ove godine 40-50 dinara, dok se poljska jabuka u trgovinama prodaje za 150-200 dinara.
„Mi imamo hladnjaču i u njoj je trenutno 3.000 tona jabuka i čuvaćemo ih do proleća u nadi da će porasti cena. Drugu klasu tog voća domaća industrija otkupljuje po ceqni od 11-12 dinara za kilogram jer je iz Kine uvezena baza (prerađena jabuka)“, rekao je Kotarac.
On je naglasio da su radnici „skupi i spori“ i da neki vlasnici voćnjaka neće ni brati jabuke jer im se to ne isplati. Kotarac je rekao da postoji mogućnost izvoza jabuka u Saudijsku Arabiju, ali da su pakovanje i prevoz skupi.