EXIT se vraća u Novi Sad: Šta Srbija time dobija?

Exit se već u julu 2027. vraća na Petrovaradinsku tvrđavu, nakon što se 2026. prvi put posle četvrt veka nije održao u Novom Sadu. Ovo je dobra vest ne samo za muzičke fanove već i za, pre svega turističku, privredu vojvođanske „prestonice“ ali i Srbije.

Prema jedino dostupnim procenama iz istraživanja TIM Centra za 2024. godinu (nažalost nema nezavisne procene uticaja) generisao ekonomski doprinos od 24 miliona evra godišnje, a od osnivanja (2000/01) više od 270 miliona evra. Jednogodišnje odsustvo pokazalo je šta grad Novi Sad i Srbija mogu da izgube kada međunarodno prepoznatljiva manifestacija preseli svoje događaje i publiku u druge zemlje.

Festival koji je dovodio turiste iz više od 100 zemalja

Exit je tokom četvrt veka prerastao muzičku manifestaciju u jedan od prepoznatljivih međunarodnih događaja povezanih sa Novim Sadom. Njegova ekonomska težina ne izražava se samo u prodaji ulaznica, već i u novcu koji su posetioci trošili na hotele, privatni smeštaj, restorane, kafiće, prevoz i druge usluge.

Prema istraživanju TIM Centra, Exit je u julu 2024. privukao više od 210.000 posetilaca iz 120 zemalja. Stranci su činili 67% publike, dok je 83,3% anketiranih navelo da su u Novi Sad došli isključivo zbog festivala. To je posebno važan podatak za procenu njegovog značaja: veliki deo publike verovatno ne bi posetio grad u tom periodu da nije bilo manifestacije.

Prosečna potrošnja posetilaca iznosila je 592 evra po osobi. Gosti iz zapadne Evrope trošili su u proseku 832 evra, oni iz istočne 688 evra, dok je prosečna potrošnja posetilaca izvan Evrope dostizala 981 evro. Reč je o procenama iz istraživanja organizovanog među kupcima ulaznica, a ne o potpunom popisu potrošnje svih gostiju u gradu.

Za Novi Sad to znači da je Exit tokom nekoliko julskih dana stvarao izrazitu koncentraciju turističke tražnje. Hotelski i privatni smeštaj, ugostiteljstvo i drugi pružaoci usluga dobijali su priliku da ostvare promet koji je teško nadoknaditi uobičajenom turističkom potražnjom.

Šta se broji u 24 miliona?

Istraživanje TIM Centra, koje EXIT objavljuje svake godine, procenilo je da je festival 2024. doprineo privredi Novog Sada i Srbije sa 23,7 miliona evra. Ove brojke treba tumačiti oprezno. Istraživanje je naručeno u vezi sa festivalom, a anketni uzorak za tu godinu je obuhvatio 1.354 posetioca koji su kupili ulaznice, dok su ljudi radno angažovani na festivalu bili isključeni. Procenjena potrošnja i ekonomski efekat nisu isto što i neto dodata vrednost za Srbiju, poreski prihod države ili zarada samog organizatora. Ipak, podaci pružaju osnovu za zaključak da je Exit stvarao značajan priliv novca, naročito iz inostranstva. Strani turisti koji dolaze na festival plaćaju usluge domaćih preduzeća, a deo tog novca ostaje u lokalnoj privredi kroz zarade, nabavke, poreze i poslovanje dobavljača.

Naravno, ne može se tvrditi da je Srbija „odlaskom“ festivala direktno izgubila svih 24 miliona evra. Deo turista bi možda došao u Novi Sad i bez festivala, deo potrošnje bio bi preusmeren na druge aktivnosti, a pojedine usluge i dalje bi se prodavale. Međutim, kada manifestacija tog kalibra nestane iz turističkog kalendara, svaki grad gubi veliki izvor dodatne tražnje, a domaći pružaoci usluga priliku da zarade na posetiocima koji su putovanje planirali upravo zbog nje.

Hoteli, restorani i promocija grada

Za lokalnu privredu najneposredniji efekat festivala je vidljiv u smeštaju i ugostiteljstvu. Pred pojedina izdanja festivala objavljivani su podaci o veoma visokoj popunjenosti smeštajnih kapaciteta u Novom Sadu, a u privatnom smeštaju (formalnom i „divljem“) teško se tih dana nalazilo slobodno mesto. Tokom festivalskih dana tražnju nisu stvarali samo posetioci iz Srbije i regiona, već i gosti iz udaljenijih evropskih zemalja i sa drugih kontinenata.

Takva publika predstavlja priliku za hotele i privatne izdavaoce smeštaja, restorane, kafiće, taksi prevoznike, trgovce i organizatore pratećih sadržaja. Veliki događaji stvaraju i privremene poslove u produkciji, obezbeđenju, transportu, tehničkim službama i drugim delatnostima. Za preciznu procenu tih efekata, međutim, bili bi potrebni podaci o stvarnom broju angažovanih radnika, njihovim zaradama, nabavkama i lokalnim dobavljačima.

Drugi efekat je promocija turističke destinacije. Exit je decenijama povezivao ime Novog Sada sa Petrovaradinskom tvrđavom, međunarodnim izvođačima i festivalskom publikom. Takva prepoznatljivost može da utiče na odluke budućih turista, uključujući one koji grad posećuju iz drugih razloga ili van festivalskog termina.

Promotivnu vrednost teže je pouzdano izraziti novcem. Exit je iznosio visoke procene vrednosti međunarodne medijske promocije, ali one se ne mogu jednostavno izjednačiti sa prihodima koje je grad ostvario. I bez precizne novčane procene, međunarodna vidljivost predstavlja dodatnu vrednost koju nije lako nadomestiti jednokratnom reklamnom kampanjom.

Odlazak 2026. i vrednost propuštene prilike

U junu 2025. organizatori su objavili da je to poslednje izdanje EXIT-a u Srbiji, navodeći da su im ukinuta javna sredstva na svim nivoima i da su pojedini sponzori odustali pod političkim pritiskom nakon podrške studentskim protestima. Vlast je osporavala političko tumačenje odluke o finansiranju, dok su organizatori tvrdili da bez javne podrške nije dugoročno moguće organizovati festival takvog obima u domaćim ekonomskim uslovima.

Prema izveštavanju međunarodnih medija, javno finansiranje činilo je približno 15% budžeta festivala, a u javnosti se govorilo o oko 1,5 miliona evra uskraćene podrške. Ti iznosi nisu dovoljni da sami po sebi dokažu da bi svaka uložena javna suma donela višestruko veći povraćaj, ali pokreću legitimno pitanje: kako država meri ekonomsku korist velikih kulturnih i turističkih događaja kada odlučuje o njihovom sufinansiranju?

Za takvu procenu potrebno je uporediti javnu podršku sa ekonomskim efektima, ali i uračunati druge koristi i troškove: poreske prihode, dodatno zapošljavanje, opterećenje infrastrukture, bezbednost, komunalne usluge i mogući efekat na druge turiste. Nije dovoljno samo uporediti iznos subvencije sa ukupnom potrošnjom posetilaca. Ipak, ako se manifestacija sa međunarodnom publikom izgubi zbog relativno ograničenog iznosa podrške, opravdano je tražiti transparentnu analizu posledica takve odluke.

Godina 2026. bila je prvi test tog scenarija. Umesto festivala na Petrovaradinskoj tvrđavi, Exit je organizovao međunarodne događaje u okviru globalne turneje, uključujući Crnu Goru i Egipat, dok su druge aktivnosti planirane na više lokacija. Time je deo poslovnih prilika koje su ranije bile vezane za Novi Sad dobio mogućnost da se razvija u drugim turističkim destinacijama.

Crnogorska vlada je, na primer, za dva velika događaja povezana sa Exitom, u Ulcinju i Budvi, najavila očekivanje od najmanje 210.000 noćenja i više od 40 miliona evra direktne turističke potrošnje tokom 2026. godine. To je samo projekcija za dva događaja, ali pokazuje da su druge zemlje spremne da prepoznaju potencijal međunarodnih muzičkih manifestacija i da ih uključe u turističku strategiju.

Sličan, mada manji primer predstavlja Sea Star, festival koji se održava u Umagu i deo je Exitovog festivalskog ekosistema. Prema pomenutom istraživanju TIM Centra, šest izdanja festivala od 2017. do 2024. donelo je hrvatskoj privredi oko 40 miliona evra direktnih ekonomskih koristi, uz dodatnih 30 miliona evra procenjene promotivne vrednosti.

Za Srbiju je posebno važno to što međunarodni događaji ne moraju da se sele samo zbog publike: oni sa sobom mogu da povuku poslovne partnere, sponzore, produkcijske kapacitete i iskustvo organizatora.

Ako se takav sistem razvija u drugim zemljama, povratak festivala u Novi Sad ne znači automatski da će se svi izgubljeni odnosi i turističke navike obnoviti preko noći. Potrebno je ponovo privući publiku, potvrditi interesovanje međunarodnih izvođača i partnera i vratiti festival na kalendare turističkih agencija i posetilaca.

Transparentnost umesto aklamacije

Jedino „dobro“ od jednogodišnjeg odsustva festivala, i njegov povratak u bitno drugačijim okolnostima, moglo bi biti da je sada prilika da se izmere efekte manifestacije transparentnije nego ranije.

Objavljivanje nezavisne procene, uz jasno razdvajanje bruto potrošnje, lokalne dodate vrednosti, poreskih prihoda i javnih troškova, omogućilo bi da se rasprava o finansiranju festivala vodi na osnovu podataka, a ne samo političkih stavova i simpatija javnosti.

Jer, iako je povodom odlaska festivala u javnosti usmeren fokus prvenstveno na politički sukob (podrška studentskom pokretu koji je potom pobedio na izborima) i uskraćivanje oko 1,5 miliona evra državnih subvencija, postoji i druga strana priče. Komercijalni i finansijski indikatori ukazuju na to da je Exit u godinama pre pauze počeo da se suočava sa ozbiljnim izazovima profitabilnosti, zasićenjem tržišta i promenama u samoj industriji festivalskog biznisa.

Objektivna stručna analiza ekonomskih trendova i ponašanja posetilaca u festivalskoj industriji možda bi dala argumente za retko iskazanu tezu da su opadanje profita i neostvarena finansijska očekivanja organizatora bili jednako važan (ili čak presudan) motiv za napuštanje Srbije.

A nekog materijala tu već ima, kao što su ogroman skok troškova produkcije i honorara („Festivalska inflacija“) generalno u svetu a pogotovo u Srbiji, zatim problem fiksnog kapaciteta Petrovaradinske tvrđave kao centralnog mesta festivala, pa zbog skupljih karata dodatno ograničeniji kupovni kapacitet domaćeg i regionalnog tržišta.

Ne treba potceniti ni eventualni pad domaće tražnje, što zbog cena što zbog moguće zasićenost konceptom, kao i promenu navika mlađe publike (Gen Z).

Već sama činjenica da je gubitak državne podrške (pomenutih 1,5 miliona evra) odmah doveo do odluke o napuštanju grada i otkazivanju izdanja, pokazuje koliko su finansijske marže samog festivala bile „na ivici“.