Gorivo u Srbiji miruje - na ceni koja je gotovo najveća u regionu

Posle jednog od najvećih nedeljnih padova u poslednjih nekoliko godina, cena nafte ponovo je u drugoj nedelji novembra krenula naviše. Brent je početkom meseca pao sa oko 115$ na 95 za barel, ali su novi napadi na energetsku infrastrukturu Saudijske Arabije i nastavak poremećaja u pomorskom saobraćaju kroz Ormuški moreuz vratili strah od nestašica i podigli cenu na oko 96 dolara.

Mediteranske kotacije ponovo pod lupom

Na mediteranskom tržištu, čije kotacije predstavljaju osnovu za obračun veleprodajnih cena goriva u Srbiji, derivati su u drugoj sedmici novembra nastavili da pojeftinjuju. Prosečna kotacija benzina 10 ppm CIF Med od 9. do 11. novembra iznosila je oko 934 dolara po toni, što je 7,5 odsto manje nego u sedmici od 2. do 6. novembra. Dizel ULSD 10 ppm u proseku je koštao oko 1.313 dolara po toni, odnosno 5,5 odsto manje. Tako je došlo do razdvajanja kretanja cena sirove nafte i gotovih derivata: dok je Brent ponovo počeo da raste zbog geopolitičkih rizika, kotacije goriva koje su važne za srpsko tržište ostale su niže.

Ovakvo kretanje pokazuje da cena sirove nafte i cena gotovih derivata ne moraju da se kreću istovremeno. Na dizel, pored cene sirovine, utiču raspoloživost rafinerijskih kapaciteta, zalihe i potražnja za srednjim destilatima. Zato je moguće da brent poskupljuje, a da kotacije dizela na fizičkom tržištu istovremeno padaju.

Rat određuje cenu nafte

Novi rast brenta posledica je pre svega geopolitičkih rizika. Jemenski Huti saopštili su da su napali pumpnu stanicu na saudijskom naftovodu Istok-Zapad i postrojenje u luci Janbu na Crvenom moru. Ovaj naftovod je strateški važan jer Saudijskoj Arabiji omogućava da deo izvoza preusmeri iz Persijskog zaliva prema Crvenom moru, zaobilazeći Ormuski moreuz.

Istovremeno, iranska vojska prijavila je eksplozije na četiri tankera u Ormuskom moreuzu. Ove tvrdnje nisu nezavisno potvrđene, ali je sama mogućnost ugrožavanja plovidbe dovoljna da poveća premiju rizika na tržištu. Kroz ovaj moreuz pre rata je prolazila približno petina svetske trgovine sirovom naftom.

Dodatni pritisak dolazi iz rata u Ukrajini. Ukrajinski dronovi pogodili su lučku oblast Ust-Luga na Baltiku, važnu za ruski izvoz nafte i derivata, pri čemu je oštećena infrastruktura za skladištenje goriva.

Ipak, rast cena za sada ograničavaju veća proizvodnja zemalja OPEK+ i povećanje američkih zaliha sirove nafte, benzina i destilata. Zbog toga je Brent, uprkos oporavku tokom četvrtka i petka, i dalje bio na putu da nedelju završi sa padom od oko tri odsto.

Kod komšija se benzin ponegde i survao

Gorivo je ove nedelje pojeftinilo u svim zemljama u regionu. U Crnoj Gori benzin je pojeftinio najviše u regionu. Eurosuper 95 je pojeftinio čak za 12 centi, sa 1,81€ na 1,69€, a eurodizel za 2 centa, sa 1,97€ na 1,95€a. Dizel je pojeftinio mnogo manje zbog akcize. Vlada je odlučila da akcizu na eurodizel smanji za 10$. Prethodne nedelje akciza je bila smanjena za 25 odsto, pa je državna olakšica ove nedelje manja i deo pada cene dizela je pojela.

U Hrvastskoj od 10. novembra, eurosuper 95 košta najviše 1,61€ po litru, što je 8 centi manje nego nedelj udana ranije, a eurodizel 1,85€ (-4c). U Bosna i Hercegovina kretanje gorvia je bilo najmanje izraženo. Prosečna cena dizela u Federaciji BiH dostigla je oko 1,95€ po litru, najviše u poslednja tri meseca, a benzin je bio 1,67€, oko cent manje nego 7. novembra.

U Severnoj Makedoniji pad je veliki i od 10. novembra cena benzina od 95 oktana je 1,40€ a dizela 1,54 evra, odnosno 11 i 9 centi manje nego pre sedam dana. U obračunu je primenjena umanjena akciza (2 denara po litru za benzin, 4 za dizel) i PDV na dizel od 10 odsto umesto standardne stope.

U Mađarskoj je na pumpama pad nastao u više koraka tokom nedelje. Prosek je u četvrtak, 12. novembra, bio oko 1,64€ za benzin i 1,93€ za dizel - 8 i 6 centi jeftinije. U Rumuniji je pojeftinjenje umerenije, jer OMV Petrom, tržišni lider, menja cene u koracima od nekoliko banica. Petrom je 11. novembra za benzin tražio 1,81€ i 2,01€ za dizel, odnosno 4 i 3 centa manje nego prethodne nedelje. DA nije Srbije Rumunija bi imala najskuplje gorivo od navedenih zemalja.

U Bugarskoj su cene pale oko 5 centi. Prema Fuelu, A95 je 12. novembra bio 1,55 evra, a dizel 1,87 evra, za 6 odnosno 5 centi ,anje.

Srbija spava na zlatnim cenama

U Srbiji, međutim, promene na svetskom tržištu i dalje se ne odražavaju neposredno na maloprodajne cene. Litar benzina BMB 95 određen je i danas da košta 207 dinara (1,76 ) dok je evrodizel 236 dinara (2,01€). Cene su ostale nepromenjene i devetu nedelju.

I to sve uz manju akcizu od regularne za 25%, po odluci Vlade koja je danas ponovo produžena i važiće do 22. novembra.

Nastavlja se državno administriranje

U Srbiji bi maloprodajne cene goriva na pumpama trebalo da budu određene prema Uredbi o ograničenju cena goriva, koja je doneta još sredinom februara 2022. godine, a potom u detaljima menjana i produžavana.

Uredba propisuje da se cena derivata formira na osnovu srednje veleprodajne cene koju utvrđuje Ministarstvo energetike i rudarstva. Ova cena se zasniva na prosečnoj veleprodajnoj ceni u Srbiji, na koju se dodaju odobrena maloprodajna marža i PDV.

Za formiranje veleprodajne cene ne uzima se u obzir fabrička cena domaće rafinerije (koja sada i ne radi jer već dva meseca nema dotoka nafte), već prosek kotacija cena određenog goriva na berzi za tržište Mediterana (PLATTS CIF Mediteran, za luku u Đenovi/Lavera).

Privredni subjekti koji obavljaju delatnost trgovine motornim i drugim gorivima na stanicama za snabdevanje prevoznih sredstava dužni su da utvrđene maloprodajne cene derivata nafte primene odmah po objavljivanju na zvaničnoj internet stranici Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine.