Građani Srbije (još) nedovoljno koriste jeftiniji SEPA transfer, ali…
Evropska centralna banka (ECB) upozorila je na svom blogu da građani jugoistočne Evrope, uključujući Srbiju, i dalje često koriste skupe kanale za slanje i primanje novca iz inostranstva, iako im Jedinstveno područje plaćanja u evrima (SEPA) omogućava jednostavnije i jeftinije prekogranične transfere.
U blogu se kaže da manje od 40% potrošača u šest zemalja jugoistočne Evrope obuhvaćenim istraživanjem čulo je za SEPA sistem, što ukazuje na slabu informisanost o prednostima evropske integracije platnog prometa, navodi se u danas objavljenoj analizi na blogu Evropske centralne banke.
Ova mogućnost je posebno značajna za radnike migrante koji šalju novac porodicama u matičnim zemljama.
U Srbiji 9% stanovnika prima novac iz inostranstva, dok je taj udeo u Albaniji 21%, Bosni i Hercegovini 17%, Severnoj Makedoniji 10%, Bugarskoj 8%, a Rumuniji 4%. U pomenutih šest država, oko trećine primalaca doznaka novac dobija u gotovini preko rođaka ili prijatelja, dok još približno trećina koristi poslovnice kompanija za transfer novca.
Priliv doznaka u Bugarsku iznosi gotovo tri milijarde evra godišnje, odnosno oko 2,1% bruto domaćeg proizvoda (BDP), dok Albanija prima više od 2,5 milijardi evra, što odgovara približno 8,4% njenog BDP-a.
Šta se i kad gledalo
Međutim, u odbranu građana i privrede treba reći da je ovde ECB ove kanale, a izgleda i procente, uzela načelno. Naime, blog se oslanja na podatke OeNB Euro Survey, odnosno istraživanje Narodne banke Austrije. Problem je što je to istraživanje iz 2025. godine a zemlje regiona su u SEPA ušli tek te godine (Albanija, Crna Gora i Severna Makedonija u oktobru 2025. a Srbija u maju a BiH je tek podnela zahtev u avgustu 2026.), dok su samo Bugarska i Rumunija u sistemu više od 15 godina, pa imaju neku istoriju.
Takođe, banke u zemljama koje su se pridružile su SCT transfere počele da nude tek početkom maja 2026, pa je svakako preuranjeno za ocenu „navika građana“.
One se tek stvaraju i, prema pisanju Biznis.rs, SEPA je već posle tri meseca primene u Srgiji postala glavni kanal za prekogranična plaćanja, u julu su obavljene transakcije vredne devet milijardi evra (naravno mahom privredne).
Kako građani mogu da koriste SEPA
Građanin i kompanija ne mogu da bira SEPA “direktno”, jer plaćanje uvek ide preko banke. Ali, ni banka nema potpunu slobodu da bira kanal kojim će transfer iči umesto klijenta.
Banke su obavezne da nude SEPA. NBS navodi da banke u Srbiji moraju korisnicima da ponude plaćanja preko SCT šeme za transakcije koje ispunjavaju uslove, a SCT u zemlji sada koristi 18 od 19 banaka.
Banke su dužne i da klijenta informišu o dostupnim opcijama, rokovima i da mu omoguće izbor rešenja koje mu najviše odgovara. Zato se isplati pitati: “Može li ovaj nalog kao SEPA transfer (SCT)?” i uporediti cenu sa alternativom, na primer SWIFT-om.
Za SEPA transfer postoje i neki uslovi. Plaća se u evrima, a oba računa onaj s kojeg se plaća i onaj na koji pare idu, moraju biti su kod banaka koje učestvuju u šemi. Za SEPA zemlje van Evropskog ekonomskog prostora (npr. Albanija ili Severna Makedonija) banka može tražiti i BIC primaoca.
Rok završetka trasfera je jedan radni dan ako je nalog ispravan i predat pre krajnjeg časa radnog dana. Instant transferi (SCT Inst) u Srbiji još nisu dostupni.
Primalac dobija pun iznos, bez odbitaka posredničkih banaka, a svaka strana plaća svoju banku prema njenoj tarifi.
Devizni propisi i dalje važe. Platilac banci mora da dostavi svrhu plaćanja i dokumentaciju. Primalac, kad dobije obaveštenje o prilivu, mora istog ili sledećeg radnog dana da dostavi osnov priliva, ako propisi to traže.
Greške se skupo plaćaju. Ako unesete nepostojeći IBAN, nalog će biti odbijen. Ako unesete pogrešan, ali postojeći IBAN, novac će stići tuđem klijentu. Banka može da zatraži povraćaj, ali ne garantuje ga.
Cena transfera, na kraju, zavisi od banke. SEPA ne ograničava naknade. Primalac koji ima račun u evrima može da izbegne konverziju, ali pre uplate treba proveriti kurs banke i naknade za prilive.
Šta SEPA ne pokriva
Isplate gotovine preko operatera za transfer novca, doznake u drugim valutama i razmena van SEPA zemalja idu drugim kanalima. Cena SEPA transfera često je niža od gotovinskih kanala, ali nebankarski digitalni pružaoci ponekad mogu biti konkurentni, pa vredi uporediti.
Ako banka ne ponudi SEPA opciju ili ne objasni troškove, klijent se može obratiti NBS-u (info-centar 0800 111 110).
