Građevinske dozvole: Avgustovski pad statistički šum, stanogradnja i dalje u zamahu

U Srbiji je u avgustu izdato manje građevinskih dozvola nego pre godinu dana, pokazuje juče objavljena zvanična statistika RZS. Međutim, tih 3,9% odražava samo kretanje na mesečnom nivou. Kada se pogledaju brojke od početka godine, za domaće građevinarstvo, bar sudeći prema nameri investitora, nema razloga za brigu.

U prvih osam meseci 2026. izdato je 7,02% više dozvola nego u istom periodu prethodne godine. Predviđena vrednost radova veća je za 6,4% na međugodišnjem nivou, dok je u 2026. sa 696 milijardi dinara (nešto manje od 6 milijardi evra) čak 30,8% veća nego u periodu od januara do avgusta prošle godine.

U stanogradnji nema zime

Kod izgradnje stanova brojke su još upečatljivije. Prema dozvolama izdatim u avgustu, prijavljeno je 3.770 stanova, što je za 41,5% više nego prošlog avgusta, dok je ukupna površina uvećana za 22,8%. Ipak, mesečna statistika u ovom segmentu znatno oscilira, pa bolji uvid daju kumulativni podaci. Oni pokazuju da je broj stanova prijavljenih za izgradnju od januara do avgusta 2026. (26.579 stanova) veći za 17,8% nego u istom razdoblju 2025.

Trend je, zasad, jasan

Mesečne oscilacije su očekivane. Broj izdatih dozvola zavisi od administrativne dinamike, rokova u lokalnim samoupravama i pojedinačnih velikih projekata, pa jedan mesec retko govori o trendu. Činjenica da avgust istovremeno beleži blagi pad ukupnog broja dozvola i snažan rast broja stanova pokazuje koliko su mesečni podaci nepouzdani kao pokazatelj.

Vrednost radova raste znatno brže (30,8%) nego broj dozvola (7,02%), što upućuje na to da se odobravaju skuplji i krupniji projekti. Rastu vrednosti, doduše, doprinose i rast cena materijala i radne snage, ali i veći udeo kompleksnih objekata, poput stambeno-poslovnih kompleksa, logističkih centara i infrastrukture.

Dozvola nije isto što i (izgrađen) stan

Treba, svakako, imati u vidu da ova statistika beleži samo nameru investitora, a ne broji završene objekte. Između izdavanja dozvole i nečije kupovine stana prođu godine, deo projekata kasni a deo se i nikada ne realizuje. Zato podaci o dozvolama, iako su dobar pokazatelj mogućeg, treba da se čitaju uporedo uz podatke o stvarno završenim stanovima i izvršenim građevinskim radovima.

Ima li kupaca za više stanova?

Snažan rast ponude novih stanova ne znači automatski i pristupačnije stanovanje. Cene kvadrata, naročito u Beogradu i Novom Sadu, ostaju visoke u odnosu na prosečne zarade potencijalnih klijenata, a nova ponuda uglavnom cilja viši cenovni segment.

Dostupnost i cena stambenih kredita direktno utiču i na potražnju. Ako se finansijski uslovi pooštre, deo odobrenih projekata mogao bi da se odloži, a rizik je veći za manje investitore.

S druge strane, građevinski sektor već godinama oskudeva u radnicima, a nedostatak kvalifikovane radne snage, uz oslanjanje na strane radnike, podiže troškove i usporava rokove. Rast cena građevinskog materijala dodatno sužava marže izvođača.

Rizik od prezasićenja tržišta zasad kao da ne postoji, jer ponuda je i dalje mala u odnosu na tražnju, pogotovo na atraktivnijim lokacijama. Tu je dodatni problem što intenzivnu stanogradnja često ne prati razvoj saobraćajne, komunalne i socijalne infrastrukture.

I na kraju, pitanja kvaliteta gradnje, nadzora i ažurnosti dozvola ostaju stalna tema stručne javnosti a oni će, sa neumitnim zasićenjem tržišta, sve više uticati i na odluke kuipaca.