Holandija potvrdila da ima najbolji penzioni sistem: Evropske ekonomije pred izazovom održivosti

Holanđani ne treba da brinu o budućnosti svog poenzijskog sistema, pokazuje Marsh CFA Institute Global Pension Index za 2026. godinu, koji obuhvata 55 penzionih sistema u zemljama i tržištima sa oko 66 odsto svetskog stanovništva, prenosi Euronews Business.

Holandija je osvojila 85,8 od mogućih 100 bodova, ispred Danske sa 84,1 i Islanda sa 84 boda. To su jedina tri evropska sistema sa najvišom ocenom A, koju su dobili i Singapur, Izrael i Australija.

Zašto baš Holandija?

Indeks ocenjuje tri ključne oblasti: primerenost prihoda u penziji, dugoročnu održivost sistema i kvalitet upravljanja, regulacije i zaštite korisnika. To znači da visoka penzija danas sama po sebi nije dovoljna za mesto na vrhu liste.

Holandski model povezuje državnu penziju, koja obezbeđuje osnovu prihoda, sa dodatnim penzijama preko poslodavaca, kojima je obuhvaćena većina zaposlenih. Značajna akumulirana i uložena sredstva doprinose finansiranju budućih isplata, dok snažan nadzor povećava poverenje u sistem.

Ni prvoplasirana zemlja, međutim, ne ostaje pri postojećem modelu. Holandija sprovodi reformu kojom penzije postaju neposrednije povezane sa uplatama na individualne račune i rezultatima ulaganja. Prelazak na novi sistem trebalo bi da bude završen do 2028. godine.

Najizraženiji raskorak između primerenosti penzija i održivosti njihovog finansiranja vidljiv je u Španiji. Ta zemlja dobila je 83 boda za primerenost, ali svega 33 za održivost.

Sličan problem ima Francuska: ocena za primerenost iznosi 85 bodova, a za održivost 49,3. Među evropskim sistemima sa izraženim dugoročnim slabostima u finansiranju nalaze se i Austrija i Italija

Ove ocene nijesu prognoza datuma kada bi sistem mogao ostati bez novca. One ukazuju na slabosti koje, bez promena, mogu otežati očuvanje postojećih penzijskih prava.

U evropskom delu poređenja, iza vodeće trojke nalaze se Švedska, Finska i Norveška. Švajcarska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, Irska, Belgija, Njemačka, Portugal i Hrvatska takođe pripadaju kategorijama B+ ili B — sistemima sa dobrom osnovom, ali i prostorom za unapređenje.

Španija, Poljska, Italija i Austrija svrstane su u kategorije C+ ili C, koje označavaju značajne rizike ili nedostatke. Turska je na začelju među evropskim zemljama obuhvaćenim indeksom.

Kako stojimo u regionu?

Od zemalja našeg regiona SEE, tu se nalazi samo hrvatski penzijski sistem . On je zadržao ocenu B, ali je ukupni skor u 2026. godini pao na 66,1 sa prošlogodišnjih 68,7. Pad je pre svega posledica nižih neto stopa zamene penzija koje je objavio OECD, što je direktno uticalo na subindeks adekvatnosti (61,6).

Još izraženija slabost ostaje dugoročna održivost (samo 58,3), pod pritiskom nepovoljnih demografskih trendova – starenja stanovništva i niskog odnosa zaposlenih prema penzionerima. Iako sistem ima solidnu trostubnu strukturu (obavezni pay-as-you-go stub, obavezni privatni DC stub i dobrovoljni fondovi), visoku integritet i kvalitetnu regulativu (84,2), ograničeni nivo akumuliranih sredstava u privatnim fondovima i relativno niska participacija starijih radnika na tržištu rada i dalje koče bolji plasman.

Srbija nije uključena u Marsh CFA Institute Global Pension Index, ali na osnovu dostupnih podataka o stopama zamene penzija, demografskim trendovima, udelu rashoda u BDP-u i veličini privatnog stubova ((PIO fond, Ministarstvo finansija, NBS, OECD/World Bank izvori i domaće projekcije) može se napraviti procena.

Prosečna penzija kreće se oko 45–48 odsto prosečne zarade, privatni penzijski fondovi imaju veoma nisku imovinu (ispod 1% BDP-a), dok je odnos penzionera i osiguranika nepovoljan i raste. Ovi pokazatelji ukazuju da bi Srbija ostvarila skor u rasponu 52–57 poena.

Takav rezultat bi je svrstao u ocenu C i plasman između 38. i 45. mesta od 55 zemalja, značajno ispod Hrvatske (66,1 – ocena B) a negde u rangu s Italijom (57,4), Poljskom (58,4), Austrijom (56,9), Japanom (~58), Brazilom, Bocvanom...

Glavne slabosti su relativno niska adekvatnost penzija i skroman kapitalizovani stub, dok fiskalna održivost sistema ostaje relativno stabilna zahvaljujući kontroli rashoda i visokom pokriću doprinosa.

 Sve više penzionera, sve manje budućih radnika

Glavni pritisak dolazi iz demografije: ljudi žive duže, dok nizak natalitet smanjuje broj budućih radnika koji treba da finansiraju penzije.

U sistemima međugeneracijske solidarnosti doprinosi današnjih zaposlenih koriste se za isplatu sadašnjih penzionera. Kada broj korisnika raste u odnosu na broj onih koji uplaćuju doprinose, obezbeđivanje novca postaje zahtevnije.

Graham Pirs, stručnjak kompanije Marsh, za Euronews Business upozorava da odlaganje reformi može dovesti do teških odluka, uključujući smanjenje penzijskih primanja ako postojeći aranžmani postanu preskupi.

To, ipak, ne znači da mlađi radnici nužno treba da očekuju manje izdašne državne penzije u narednih deset do dvadeset godina. Prema njegovoj oceni, razvoj dodatne, investirane penzijske štednje može pomoći da se rasterete javni sistemi.

 Više štednje i fleksibilniji odlazak u penziju

Među preporukama su širi obuhvat dodatnim penzijskim planovima, uključujući samozaposlene, kvalitetniji nadzor fondova i podsticaji ljudima koji žele i mogu da rade duže.

Jedno od rešenja je automatsko uključivanje zaposlenih u dodatnu penzijsku štednju, uz mogućnost izlaska. Deo zarade se uplaćuje i ulaže za buduću penziju, a poslodavac često dodaje svoj doprinos.

U izveštaju se predlažu i prilagođavanje starosne granice dužem životu u dobrom zdravlju, kao i smanjivanje razlika u penzijama između muškaraca i žena.

Poruka poređenja je da sigurnost u starosti zavisi i od visine primanja i od sposobnosti sistema da ih finansira tokom narednih decenija. Zemlje koje ranije ojačaju izvore finansiranja imaju više prostora da očuvaju prava budućih penzionera.