Holandija u zlatnim rezervama ima više od 70 mlrd €, ali ne drži kod kuće ako Srbija

Na ovaj „propust“ u protokolima upozorio je holandski Revizorski sud, navodeći da centralna banka (DNB) o tome nije postigla dogovor sa Ministarstvom finansija.

Vrednost holandskih zlatnih rezervi povećana je sedam puta od 2010. godine i sada premašuje 70 milijardi evra, prenosi NL tajms. Holandija raspolaže sa 612,4 tone zlata, koje centralna banka smatra finansijskim osloncem u kriznim situacijama i tokom rata, kada bi druga imovina, poput gotovine i akcija, mogla da izgubi vrednost.

Prema oceni Revizorskog suda, zlato bi u kriznim okolnostima moglo da posluži i kao izvor poverenja u finansijsko stanje države, bez potrebe da bude prodato. Druga mogućnost bila bi da DNB proda deo ili celokupne rezerve, a prihod od prodaje prosledi državi, ali ovaj scenario nije precizno definisan.

U izveštaju se ukazuje i na to da ministar finansija nije upoznat sa procedurama kojima se proverava da li su holandske zlatne rezerve bezbedno uskladištene. Tokom sprovođenja revizije, DNB je deo zlatnih rezervi premestila iz Sjedinjenih Američkih Država i Kanade u London.

Pre preseljenja, Holandija je u Njujorku držala oko 192 tona zlata, odnosno 31% ukupnih rezervi, dok je u Otavi bilo uskladišteno 121 tona, ili oko 20%. Sada se u oba grada nalazi po približno 113 tona, što predstavlja po 18,5% ukupnih rezervi.

Istovremeno, udeo zlata uskladištenog u Londonu povećan je sa 18% na 32%, čime je britanska prestonica postala najveća inostrana lokacija za čuvanje holandskih zlatnih rezervi. Preostalih 31% državnih rezervi zlata nalazi se u trezoru u Holandiji.

Finansijska logika nalaže da se zlato iz državnih rezervi drži tamo gde bi najbrže i najlakše moglo da se proda u slučaju krizne situacije. A to su najveća svetska finansijska tržišta (doduše i geopolitički bliska). Holandska centralna banka je u septembru 2026. objavila je da je prebacila zlato iz SAD i Kanade u London, jer se zlato koje se tamo čuva u trezorima Banke Engleske smatra lakše utrživim i brže raspoloživim u slučaju ozbiljne krize.

Srbija čuva zlato kod kuće

Narodna banka Srbije (NBS) se, nasuprot logici holandske i većine drugih centralnih banaka, odlučila da zlato čuva kod kuće. Tako se oko 50 tona nalazi u domaćim trezorima, dok je pet tona kupljenih u inostranstvu 2024. ostalo na posebnom računu NBS u Bernu.

Rezerve zlata Srbije, koje čine deo deviznih rezervi, na kraju oktobra iznosile su rekordnih 55,34 tone i vredele su 6,22 milijarde evra, što je činilo 21,3 odsto bruto deviznih rezervi, objavila je danas Narodna banka Srbije (NBS). U oktobru je količina zlata u deviznim rezervama povećana za 200,7 kilograma kupovinom 16 zlatnih poluga na domaćem tržištu od kompanije Srbija Ziđin Koper.

Sredinom 2021. godine NBS je iz inostranstva vratila ukupno 13 tona zlata: 12 tona kupljenih na međunarodnom tržištu 2019. i 2020. godine i jednu tonu koja je poticala iz sukcesije bivše Jugoslavije. Centralna banka je kao razlog navela veću raspoloživost i sigurnost rezervi u periodima međunarodnih kriza i neizvesnosti. Ova vrsta sigurnosti je uslovna, jer se oslanja na istorijsko iskustvo Srbije/Jugoslavije kojoj je devedesetih godina prošlog beka bio blokiran deo državnih rezervi tokom sprovođenja sankcija UN. Postoji procena jednog viceguvernera NBJ iz 1995. godine da je oko 1,5 milijardi dolara deviznih rezervi bilo zamrznuto u inostranstvu.

Može i 0 tona

Iza ova dva pristupa stoje različite procene rizika. Čuvanje zlata u zemlji smanjuje zavisnost od stranih finansijskih institucija i rizik da imovina u inostranstvu bude blokirana ili nedostupna u kriznim okolnostima. S druge strane, držanje dela rezervi u međunarodnim centrima za trgovinu zlatom omogućava bržu prodaju ili korišćenje zlata kao finansijskog instrumenta, bez potrebe za njegovim fizičkim transportom.

Ukoliko mislite da će vam država zbog sprovođenja unutrašnje i spoljne politike biti pod sankcijama većeg dela sveta, svakako je sigurnije da zlato držite kod kuće.

Ali postoji i „treći put“, koji itekako ima svoje ekonomsko opravdanje. Držanje zlatnih rezervi je, kao i svake druge rezerve, uglavnom (svrsishodni) trošak. On ima opravdanje ukoliko zemlja zaista dođe u situaciju da troši te rezerve. Međutim, srpska istorija tu pokazuje da i u vreme najveće krize u kojoj se zemlja našla, tokom devedesetih godina, zlatne rezerve nisu korišćene, tako da je taj novac/zlato samo stajao „zarobljen“ u trezorima.

Zbog toga neke zemlje kao što su Norveška, Kanada, ili Hrvatska u komšiluku, zvanično imaju nula tona zlata u rezervama centralne banke.

Norges Banka je zlatne poluge prodala 2004, uz izuzetak sedam poluga zadržanih za izlaganje i tri i po tone kovanog zlata iz „zlatnog transporta“ u Englesku 1940. Kanada je poslednje zalihe prodala 2016. a Hrvatska je ostala bez zlata 2001, kada je HNB prodala svih 13 tona koje je dobila nakon podele jugoslovenske imovine u Banci za međunarodna poravnanja.

Za Crnu Goru Worlddata takođe navodi da ima 0% zlata u rezervama, a praktično bez zlata je i prebogati Luksemburg, koji poseduje samo 1.800 zlatnih kovanica „lujdora“ u posedu Centralne banke Luksemburga.

Nije daleko od nule ni Island, koji je krajem 2025. godine imao manje od dve tone u zlatnim rezervama.