Hrvatskoj preti manjak od 327.000 radnika, a u regionu ponegde i gore

Prema projekciji banke, ponuda radne snage u Hrvatskoj će se do 2035. smanjiti za oko 291.000 ljudi, dok će privredi biti potrebno još oko 36.000 radnika, prenosi danas portal Poslovni.hr.

Trend rasta zaposlenosti i pada nezaposlenosti u Hrvatskoj trebalo bi da se nastavi do kraja decenije, navodi se u Strategiji poslovanja Hrvatskog zavoda za zapošljavanje (HZZ) do 2030. godine.

HZZ, polazeći od pretpostavke da će bruto domaći proizvod Hrvatske rasti po stopi od 2,5% godišnje, očekuje da će broj zaposlenih porasti sa oko 1,73 miliona u 2025. na 1,84 miliona u 2030. godini, odnosno za gotovo 110.000. Istovremeno, broj nezaposlenih u Hrvatskoj trebalo bi da se smanji sa oko 80.000 na manje od 60.000.

iz zvanične statistike napominju da hrvatsko tržište rada ulazi u fazu zasićenja, zbog čega će dalji rast zaposlenosti sve više zavisiti od migracija, veće produktivnosti i aktiviranja stanovništva koje trenutno nije zaposleno.

Potreba za stranom radnom snagom u Hrvatskoj poslednjih godina snažno raste, posebno u građevinarstvu, turizmu, saobraćaju, industriji i uslužnim delatnostima. HZZ navodi da strani radnici postaju važan činilac održavanja privredne aktivnosti Hrvatske usled starenja stanovništva i nedostatka domaće radne snage.

„Zapadni Balkan“ pred demografskim zidom

Zemlje tzv. Zapadnog Balkana ulaze u sličnu, a mestimično i oštriju fazu demografskog pritiska. Starenje stanovništva, nizak fertilitet i dugotrajna emigracija smanjuju radno sposobni kontingent, dok privreda i dalje traži radnike – posebno u građevinarstvu, turizmu, industriji, zdravstvu i uslužnim delatnostima.

Prema najnovijim ocenama Svetske banke, ako se zadrže sadašnji demografski i tržišni trendovi, region (Albanija, BiH, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija) mogao bi da se suoči sa manjkom od preko 190.000 radnika već u narednih pet godina.

Radno sposobno stanovništvo regiona već se značajno smanjilo i projicira se pad od skoro 20% do 2050. godine. Istovremeno, stopa učešća u radnoj snazi ostaje niska (ispod 55%), a nezaposlenost i dalje dvocifrena u većini zemalja – klasičan paradoks „manjka usred viška“.

Projekcije Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da će Srbija do 2052. imati oko 5,2 miliona stanovnika – milión i po manje nego 2022. Radno sposobno stanovništvo (15–64) snažno se smanjuje, a odnos zaposlenih i penzionera prema nekim ocenama ide ka kritičnoj tački od oko 1,5 : 1 do kraja decenije.

Analize Instituta za razvoj i inovacije (IRI) upozoravaju da će Srbiji u narednoj deceniji nedostajati između 80.000 i 100.000 radnika. Studije veština (WIIW i Svetska banka) ukazuju da se manjak u većini obrazovnih grupa očekuje već pre ili oko 2030. godine.

Emigracija mladih i kvalifikovanih i dalje je snažna, a domaća aktivacija (posebno žena i starijih) nije dovoljna da nadoknadi gubitak. Privreda već oseća pritisak u građevinarstvu, IT-u, zdravstvu i proizvodnji, pa raste oslanjanje na strane radnike.

U Federaciji BiH poslodavci i stručnjaci procenjuju trenutni manjak na 200.000–250.000 radnika. Javni sektor zapošljava znatno veći udeo nego što je evropski prosek, dok privatni sektor sve teže nalazi ljude. Projekcije UN-a pokazuju da će stanovništvo BiH do 2035. pasti na oko 2,88 miliona (sa preko 3,1 miliona danas), uz medijanu starosti preko 50 godina i visok udeo starijih od 65.

Prema scenarijima Svetske banke i WIIW, puni manjak u BiH može biti nešto odložen (oko 2038. u baznom scenariju) zbog sporijeg rasta potražnje, ali trenutna situacija na terenu već je kritična. Odnos zaposlenih i penzionera se približava 1 : 1, što ugrožava održivost penzionog i zdravstvenog sistema.

Crna Gora se, prema analizama Unije poslodavaca i eksperata, suočava sa ozbiljnim manjkom radne snage već oko 2030. godine – čak i uz sadašnji broj nezaposlenih. Turizam i sezonski poslovi već godinama trpe hroničan deficit od 20.000–25.000 radnika po sezoni. Demografske projekcije ukazuju na nastavak starenja i smanjenje radno sposobnog stanovništva. Zemlja sve više zavisi od stranih radnika, a mere poput „stalnog sezonca“ tek treba da se testiraju u praksi.

Projekcije pokazuju da se radna snaga Severne Makedonije počinje smanjivati unutar ove decenije, a manjak se može intenzivirati već od 2027. i dodatno proširiti posle 2033. godine, kako se smanjuju kohorte mladih (očekivani pad od oko 25% do 2030). Čak i uz značajan rast učešća žena i aktivacije, demografski trendovi dominiraju. Svetska banka upozorava da bez reformi koje povećavaju produktivnost, veštine i učešće, rast će ostati nedovoljan za konvergenciju sa EU.

Pogubna perspektiva za privredu regiona

Manjak radne snage više nije budući rizik – on je već sadašnjost u ključnim sektorima. Posledice su višestruke: usporavanje investicija, rast plata bez odgovarajućeg rasta produktivnosti, pritisak na penzione i zdravstvene fondove, te sve veće oslanjanje na uvoz radne snage (često iz trećih zemalja).

Rešenja koja se nameću u analizama Svetske banke, WIIW i domaćih institucija su slična:

• povećanje stope učešća (posebno žena, mladih i starijih),

• bolje usklađivanje obrazovanja sa potrebama tržišta,

• aktivacija dugoročno nezaposlenih,

• pametnija migraciona politika (uključujući regionalnu mobilnost i privlačenje dijaspore),

• i – najvažnije – rast produktivnosti kroz tehnologiju, digitalizaciju i bolje poslovno okruženje.

Hrvatska je već ušla u fazu u kojoj dalji rast zaposlenosti sve više zavisi od migracija i produktivnosti. Srbija, BiH, Crna Gora i Severna Makedonija idu istim putem – samo što imaju manje vremena i slabije demografske rezerve. Ko ne počne da deluje sada, rizikuje da demografski manjak postane trajno ograničenje rasta.