I Mađar(i) hoće evro
Mađarska želi da uvede evro u najkraćem mogućem roku, računajući na veću ekonomsku predvidljivost i povoljnije zaduživanje a ubrzavanje procesa zagovara i premijer Peter Mađar. Dve poslednje zemlje koje su prešle na evro, Hrvatska i Bugarska, imale su znatno bolju polaznu poziciju, ali ni njima nije bilo bez problema.
„Što pre, to bolje“, poručio je u vezi uvođenja evra Mađar novinarima u Budimpešti, prenosi UA.news pozivajući se na Bloomberg.
Prema njegovim rečima, članstvo u Evrozoni doprinelo bi stabilnosti cena i donelo koristi privredi, uključujući niže troškove stambenih kredita.
Ovakva izjava usledila je nakon predstavljanja predloga budžeta za 2027. godinu. Mađarska valuta je poslije tih poruka nadoknadila deo gubitaka zabeleženih tokom dana.
Uslovi do 2030, moguće uvođenje 2032.
Ministar finansija Andraš Karman rekao je Rojtersu da bi evro mogao da bude uveden 2032. godine, ako deficit do 2030. padne ispod 3%% BDP-a, što je Mastrihtski kriterijum. To nije zvanično utvrđen rok.
Budžetski plan predviđa smanjenje deficita sa očekivanih 7,5% BDP-a ove godine na 4,9% u 2027. Karman upozorava da ulazak u kursni mehanizam ERM II treba pažljivo tempirati: cilj je što ranije usvajanje eura, uz što kraći neophodni boravak u tom mehanizmu.
Uslovi do 2030, moguće uvođenje 2032.
Ministar finansija Andraš Karman rekao je Rojtersu da bi evro mogao da bude uveden 2032. godine, ako deficit do 2030. padne ispod 3% BDP-a, što je mastrihtski kriterijum. To nije zvanično utvrđen rok. Analitičari očekuju da će Mađarska ući u evrozonu 2032. ili 2033. Karman upozorava da ulazak u kursni mehanizam ERM II treba pažljivo tempirati: cilj je što ranije usvajanje evra, uz što kraći neophodni boravak u tom mehanizmu.
ERM II je obavezna etapa na putu ka usvajanju zajedničke valute u nekoj od zemalja EU. Prema pravilima Unije, zemlja u njemu mora provesti najmanje dve godine bez ozbiljnih kursnih tenzija i bez devalvacije kursa valute prema evru. Sama politička odluka zato nije dovoljna. Pored stabilnog kursa, procenjuju se stabilnost cena, održivost javnih finansija, dugoročne kamatne stope i usklađenost zakonodavstva. Za mađarsku vladu evro je cilj ekonomske politike, ali brzina njegovog uvođenja zavisiće od sposobnosti zemlje da u datom roku ispunjava te uslove.
Hrvatska promenila valutu usred inflacije, Bugarska kasnila zbog otpora javnosti
Prethodne dve zemlje EU koje su ušle u Evrozonu su Hrvatska i Bugarska. Hrvatska je evro uvela 1. januara 2023, kao 20. članica Evrozone a u ERM II je ušla 10. jula 2020.
Pri ulasku, Evropska komisija je 2022. ocenila je da ispunjava sva četiri kriterijuma konvergencije, ali tesno. Prosečna inflacija u 12 meseci do aprila 2022. iznosila je 4,7%, naspram referentnih 4,9%. Deficit je 2021. bio 2,9% BDP-a, tek ispod granice od 3%. Javni dug je bio iznad 60% BDP-a (79,8% u 2021, sa 87,3% godinu ranije), ali je pad zadovoljio kriterijum. Put je usporavala i kriza: pandemija i zagrebački i petrinjski zemljotres 2020. godine.
Glavni problem bila je percepcija cena. ECB je istakla da je to prva zamena valute u Evrozoni u uslovima visoke inflacije, a potrošači su strahovali od zaokruživanja cena i nepoštenog formiranja cena.
Mesečna inflacija u januaru 2023. iznosila je 0,3%, a cene oko 65% proizvoda u velikim trgovinskim lancima nisu se promenile nakon prelaska. Kuna je zamenjena po kursu 7,5345 za evro, a prestala je da bude zakonsko sredstvo plaćanja 15. januara 2023.
I Bugarska je imala problem s inflacijom, ali i sa otporom javnosti. Zemlja je evro uvela 1. januara 2026, kao 21. članica. Njena prepreka bila je inflacija: u proceni iz 2022. imala je prosek od 5,9%, iznad referentnih 4,9%, a prvobitno očekivani rok 2024. propao je zbog inflacije.
Najveći problem bilo je javno mnjenje. Majski Eurobarometar iz 2025. pokazao je da je 50% građana protiv evra, naspram 46% šest meseci ranije. U Sofiji su održavani protesti protiv gubitka leva.
Predsednik Rumen Radev pokušao je da zaustavi proces predlogom referenduma, ali neuspešno. Strahovi su se odnosili na cene: ECB navodi da je inflacija nastavila da usporava, sa 3,5% u decembru 2025. na 2,3% u januaru i 2,1% u februaru 2026. Cene su u januaru porasle 0,6% u odnosu na decembar, a usluge neuobičajeno snažno. Prodavci su morali da istovremeno ističu cene u evrima i levima punu godinu, od avgusta 2025. do avgusta 2026.
Šta je mogla da nauči Mađarska?
Ali i uz sve probleme, i Hrvatska i Bugarska su tranziciju ka evru počele iz znatno povoljnije pozicije nego Mađarska. Zamenik guvernera Mađarske narodne banke Zoltan Kurali upozorio je da će zbog slobodno plivajuće forinte centralnoj banci biti teže da obezbedi stabilnost kursa nego što je bilo hrvatskoj i bugarskoj.
Vladin plan predviđa ulazak u ERM II 2029, odluku 2031. i evro 1. januara 2032. Uz deficit od 7,5% BDP-a, javni dug bi ove godine mogao da dostigne 77,5% BDP-a, a Mađarska je od jula 2024. pod procedurom prekomernog deficita EU.
