Inovativna rešenja srpske termo-energetike: Toplotno skladište u Novom Sadu jedno od najmodernijih u Evropi

Srbija ulazi u fazu najozbiljnije modernizacije sistema daljinskog grejanja. Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), u saradnji sa resornim ministarstvima, podržava četiri kapitalna projekta vredna ukupno 250 miliona evra, od čega je 50 miliona bespovratno. Najambiciozniji je hibridni projekat u Novom Sadu: sezonsko toplotno skladište kapaciteta 80.000 MWh, elektro-kotao od 60 MW, toplotna pumpa od 17 MW i solarno-termalni kolektor površine 38.000 kvadratnih metara. Takav sistem ne greje samo jeftinije, već i pomaže elektroenergetskom sistemu da primi više obnovljivih izvora, rečeno je na stručnom skupu, koji je organizovao specijalizovani portal za vesti iz energetike, Energija Balkana u saradnji sa Elektroprivredom Srbije (EPS) i uz podršku Privredne komore Srbije (PKS)

Preostala tri projekta idu drugim putem, jer, kako ističe Bojan Bogdanović iz EBRD-a, tipskog rešenja nema

„Deset lokalnih samouprava dobija toplotne pumpe i obnovljive izvore prilagođene lokalnim resursima, od otpadne toplote data centra u Kragujevcu do geotermalne energije i solarno-termalnih sistema. U šest gradova, među kojima je Smederevo, cilj je izbacivanje uglja i mazuta iz kotlarnica i bolji kvalitet vazduha. Taj pomak je tim važniji što je polazna osnova skromna, a Srbija se na ovom polju bitno razlikuje od Evrope“m kaže Bogdanović.

Najinovativniji među aktuelnim projekrtima je u Novom Sadu - hibridno rešenje koje spada u najmodernija u Evropi.

„U Novom Sadu se predviđa izgradnja sezonskog toplotnog skladišta kapaciteta čak 80.000 megavat-časova toplotne energije. Sistem obuhvata i elektro-kotao od 60 megavata, koji će služiti i za balansiranje elektroenergetskog sistema. Dok balansira sistem i pomaže EPS-u i EMS-u da prihvate više obnovljivih izvora energije, elektro-kotao ujedno skladišti jeftinu toplotnu energiju leti, a zimi je direktno isporučuje u sistem daljinskog grejanja. Jednom rečju, omogućava jeftinije grejanje građanima Novog Sada”, objasnio je Bogdanović, ističući da će ovo biti drugo najveće sezonsko toplotno skladište na svetu.

Dodao je da projekat obuhvata i toplotnu pumpu od 17 megavata i solarno-termalni kolektor površine 38.000 kvadratnih metara.

Gde je srpska termoenergetika danas

Sektor daljinskog grejanja u Srbiji obuhvata 60 sistema, a, kako navode autori studije „Mapa puta dekarbonizacije sektora daljinskog grejanja u Srbiji“, suočava se sa zastarelom infrastrukturom, velikom zavisnošću od fosilnih goriva, pre svega gasa, i ograničenom integracijom obnovljivih izvora.

Proizvodnja toplote u srpskim toplanama zasniva se isključivo na sagorevanju, uz dominantan udeo uvoznog prirodnog gasa.

Prema izveštaju Euroheat & Power DHC Market Outlook 2026 (objavljen juna 2026.), udeo obnovljivih izvora i otpadne toplote u evropskim sistemima daljinskog grejanja i hlađenja dostigao je rekordnih 46,2 % u 2024. godini.

Time su prvi put pretekli fosilna goriva. Glavni doprinos daje biomasa (oko 35,6 %), a rast dolazi i od velikih toplotnih pumpi (19,6 % kapaciteta) i električnih kotlova. Fosilna goriva i dalje dominiraju ukupnim grejanjem i hlađenjem u EU (preko 70 %), ali se sektor daljinskog grejanja dekarabonizuje znatno brže.

U Srbiji je udeo OIE bio oko 2,4 % u 2023. (najnoviji dostupni precizni podaci za toplane). Prema naučnom radu o dekarabonizaciji daljinskog grejanja u Srbiji (2025), udeo obnovljivih izvora u proizvodnji toplote u toplanama bio je samo 2,2 % u 2023. (praktično isključivo drvna biomasa). Fosilna goriva čine preko 97 % ulazne energije.

Zvanični podaci Ministarstva rudarstva i energetike (krajem 2025): udeo je bio 2,4 %, a cilj je da do 2028. poraste na 5,5 % zahvaljujući projektima koji su u toku. Struktura goriva u 2023: prirodni gas ~75 %, naftni derivati ~8 %, ugalj ~2 %, drvna biomasa ~2 %, kupljena toplota ~13 %.

Srbija planira da do 2040. prestane da koristi mazut i ugalj u daljinskom grejanju, a da ih zameni solarnom energijom, drvnom biomasom, toplotnim pumpama, komunalnim otpadom i geotermalnom energijom.

Prema rečima Maje Vukadinović iz Ministarstva rudarstva i energetike, udeo obnovljivih izvora u proizvodnji toplote trebalo bi da poraste sa 2,4% na 5,5% u prvom koraku. Ona naglašava i da zamena goriva mora ići uporedo sa energetskom sanacijom zgrada, smanjenjem gubitaka u mreži i uvođenjem sezonskih skladišta toplote.

Agencija za energetiku navodi da prosečna godišnja potrošnja za grejanje u Srbiji iznosi blizu 150 kWh po kvadratnom metru, oko 30 kWh više od proseka EU. Prema analizi dr Bobana Pavlovića sa Rudarsko-geološkog fakulteta, blizu polovine domaćinstava koristi ogrevno drvo, a lokalni sistemi čine oko 75% ukupnog grejanja. Zato se dekarbonizacija ne završava u toplanama.

Projekti za čistije grejanje

Drugi projekat odnosi se na primenu toplotnih pumpi i obnovljivih izvora energije u 10 lokalnih samouprava.

„Ne postoji tipsko rešenje. Svaki grad ima drugačije mogućnosti. U Kragujevcu će se koristiti otpadna toplota iz Državnog data centra. U Bečeju, Bogatiću i Paraćinu koristiće se geotermalna energija. U Vršcu i Kruševcu toplotne pumpe na prečistačima otpadnih voda, dok je u Pančevu predviđen solarno-termalni sistem”, nabrojao je Bogdanović, najavljujući da se tenderi za deo gradova očekuju do kraja godine.

Treći i četvrti projekat fokusirani su na poboljšanje kvaliteta vazduha i izbacivanje uglja i mazuta iz kotlarnica. Projekat u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine obuhvata šest gradova, među kojima je Smederevo.

„U Smederevu je planirano da se iskoristi otpadna toplota iz Železare, koja se, inače, odvodila u Dunav. Time će se ugasiti sve kotlarnice na mazut, i grejati sva domaćinstva na daljinskom sistemu grejanja. Povećanim kapacitetom omogućiće se i dodatni priključci”, zaključio je Bogdanović.

Svetski trendovi

Ovakav pristup ima široku primenu u svetu. Danska, najčešće navođeni primer, ima daljinsko grejanje u većini domaćinstava, a njen Vojens je poznat po jednom od najvećih sezonskih skladišta toplote u jami, povezanom sa velikim solarno-termalnim poljem. Toplotne pumpe velikog kapaciteta, otpadna toplota data centara i industrije, geotermija i elektro-kotlovi za balansiranje mreže postali su standard u evropskim projektima.

Direktiva EU o obnovljivoj energiji (RED III) postavlja i obavezujuće godišnje ciljeve za rast udela obnovljivih izvora u grejanju i hlađenju, uz indikativni cilj za daljinsko grejanje, pa će se Srbija, kao članica Energetske zajednice, tom pravcu približavati.