Izvoz u EU pod pritiskom: Nova pravila povećavaju troškove domaćih firmi

Pre nego što se kapije domaće fabrike uopšte podignu i krene šleper sa robom, srpski privrednik iza sebe već ima zamršenu administrativnu odiseju oko usaglašavanja sa pravilima EU koja se učestalo menjaju, a za neka mala i srednja preduzeća predstavljaju ozbiljan test opstanka. Pojedini stručnjaci problem konkurentnosti domaćeg izvoza ne pripisuju samo zahtevima na tržištu EU, već i domaćem ambijentu, uz ocenu „da nam je izvoz skuplji onoliko koliko je skupa naša država“, piše magazin Biznis i finansije (B&F).

Evropski regulatorni zahtevi rastu brže od kapaciteta domaćih institucija i realnih mogućnosti srpskih preduzeća, upozorava se u istraživanju Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE).

Posebno su pogođeni sektori koji najviše izvoze. „To su proizvođači osnovnih industrijskih metala, cementa i drugih građevinskih materijala, zatim automobilska i hemijska industrija, kao i prehrambeni sektor, gde su zahtevi tradicionalno najstroži“, kaže za B&F Bojan Stanić iz Sektora za strateške analize PKS.

„Preduzeća iz ovih grana godinama se suočavaju sa usklađivanjem bezbednosnih, zdravstvenih i ekoloških standarda koji se često menjaju, a njihovo ispunjavanje iziskuje i vreme i novac. Ono što je do juče bez problema išlo u izvoz, zbog nove standardizacije može odjednom da postane upitno”, objašnjava Stanić i naglašava da je konkurentnost domaćih izvoznika sve više pod pritiskom i pitanje je koliko dugo domaća privreda može da izdrži neprekidni rast troškova.  

Porez na ugljenik mogao bi da se proširi i na druge industrije

Među novim pravilima koja su posebno zakomplikovala život srpskim privrednicima je takozvani „porez na ugljenik“ (CBAM) na uvoz aluminijuma, cementa, električne energije, gvožđa, čelika, vodonika i đubriva na tržište EU.

Stanić ocenjuje da zahtevi zelene transformacije i CBAM predstavljaju ozbiljno administrativno i finansijsko opterećenje za naše firme koje posluju u tim delatnostima, a moguće je da se njihov opseg proširi i na druge industrije.

Prema poslednjim procenama CEVES-a, Srbija je tokom 2025. godine u EU izvezla proizvoda iz pomenutih sektora u vrednosti od oko 1,44 milijarde evra, dok bi trošak za domaću privredu zbog uvođenja ovog mehanizma, u 2026. mogao dostići oko 120 miliona evra.

Tri sata kraće čekanje na granici jednako smanjenju carina za dva odsto

Istovremeno, sve veći problem predstavlja sam fizički prelazak granice. Uvođenje sistema za registraciju ulaska i izlaska iz šengena (EES), dodatno je usporilo i onako opterećen granični saobraćaj.

Prema podacima koje navodi evropski ekonomski institut Bruegel, vreme čekanja na prelazima Srbije sa Mađarskom i Hrvatskom, dva najveća uska grla ka Uniji, u prvom tromesečju ove godine dostizalo je i do sedam sati, dvostruko duže nego u periodu pre pandemije. Ovaj institut procenjuje da bi skraćenje čekanja na granici za samo tri sata bilo jednako smanjenju carina za oko dva procentna poena!

„Nova trgovinska ograničenja na prelazima su poseban problem. Najveći deo robne razmene sa EU odvija se drumskim putem, pa se svaka nova administrativna komplikacija na granici direktno preliva na troškove domaćih izvoznika. EU, međutim, nema preteranu želju da se ti problem reše na obostrano prihvatljiv način”, smatra Stanić.

Da li su kvote na čelik samo početak?

Naš sagovornik ističe da uprkos slobodnoj trgovini sa EU, na snazi su i direktna carinska ograničenja, poput kvota na čelik. Evropski parlament je usvojio novu uredbu kojom se od 1. jula godišnja kvota za bescarinski uvoz čelika smanjuje na 18,3 miliona tona, dok se carina na količine iznad kvote povećava sa 25% na 50%.

Prema podacima evropskog udruženja proizvođača čelika Eurofer, izvoz čelika iz Srbije u EU je već prepolovljen u odnosu na period pre uvođenja zaštitnih kvota.

„Ovaj protekcionistički instrument pogodio je i ugrozio ne samo velike industrijske gigante poput Železare u Smederevu, već i čitav niz malih i srednjih proizvođača čeličnih konstrukcija. Postoji opravdana bojazan da bi se sličan model kvota u budućnosti mogao primeniti i na druge industrijske metale koje Srbija izvozi“, predviđa Stanić.

Narudžbine domaćih izvoznika pale do 12 odsto

Navedena i druga nova pravila u trgovini sa EU povećavaju troškove proizvodnje i cenu proizvoda. Dragoljub Rajić, koordinator Mreže za poslovnu podršku, kaže za B&F da se pritisak već vidi i kroz poslovne rezultate pojedinih izvoznika. Prema podacima kojima raspolaže, narudžbine su u poslednjih godinu do godinu i po dana pale za oko 10-12%, pri čemu ocenjuje da se oko dve trećine tog pada može povezati sa problemima koje stvaraju CBAM i transport.

„Kada roba zbog zastoja na granici stoji dva do četiri dana, transportni troškovi mogu da se udvostruče, a u pojedinim slučajevima čak i utrostruče”, ukazuje naš sagovornik i iznosi računicu da bi ukupni godišnji gubitak zbog birokratije, čekanja i dodatnih troškova mogao da dostigne gotovo četiri milijarde evra za privredu na Zapadnom Balkanu.   

„Naša preduzeća se u ostatku Evrope sve više doživljavaju kao problematična. Partneri naših firmi zato imaju sve više pitanja, a novi ugovori se teže zaključuju”, tvrdi koordinator Mreže za poslovnu podršku.

Nije sve do EU, nešto je i do nas

Posebno zabrinjava podatak da je svako četvrto izvozno preduzeće u Srbiji otvorilo paralelnu firmu u nekoj zemlji EU, što ukazuje na rizik da se deo poslovanja i radnih mesta dugoročno preseli, ističe Rajić, koji problem konkurentnosti domaćeg izvoza ne pripisuje samo zahtevima na tržištu EU.

„Deo odgovora nalazi se i u domaćem poslovnom ambijentu, koji proizvođačima nameće visoke troškove i time dodatno otežava njihovu borbu sa konkurencijom. Naš izvoz je skuplji upravo onoliko koliko je naša država skupa“, jasan je Rajić.

Kako navodi, poreski sistem i parafiskalna opterećenja povećavaju troškove domaćih proizvođača, dok konkurentske kompanije iz zemalja sa nižim troškovima poput Turske, mogu identičan proizvod da ponude jeftinije na tržištu EU. Dodatni trošak predstavljaju konverzija valuta, precenjeni kurs dinara i visoke cene energije za privredu.

Ukupan izvoz i dalje raste

S druge strane, Stanić tvrdi da zasad nema masovnog povlačenja kupaca i investitora, niti dramatičnog pada izvoza. Naprotiv, uprkos nagomilanim opterećenjima srpski izvoz u EU i dalje raste, a povezanost sa zajedničkim evropskim tržištem ostaje ključni oslonac domaće privrede.   

„Na našem tržištu posluje preko 8.000 aktivnih kompanija sa većinskim kapitalom iz zemalja EU, koje zapošljavaju više od 260.000 radnika i ostvaruju ogromne poslovne prihode. Broj domaćih dobavljača uključenih u njihove lance snabdevanja potencijalno je višestruko veći“, procenjuje naš sagovornik.   

Prema podacima Privredne komore Srbije, izvoz u EU u poslednjih pet godina prosečno je rastao oko 10% godišnje i činio 62- 64% ukupnog izvoza Srbije.

„Najveći rast u tom periodu beleže mašine i aparati za metalsku i elektroindustriju, čiji je izvoz povećan za oko 2,3 milijarde evra, zatim motorna vozila, sa rastom od oko 1,4 milijarde evra, i metali, čiji je izvoz povećan za oko 620 miliona evra. Reč je upravo o kategorijama koje čine jezgro srpskog izvoza u EU. Istovremeno, izvoz biljnih proizvoda smanjen je za oko 243 miliona evra i predstavlja jedini značajniji pad među posmatranim kategorijama”, napominje Stanić.

Uspešna partnerstva se ne raskidaju preko noći

On smatra da ovaj pad ne treba automatski pripisivati novim evropskim regulatornim zahtevima. Na dinamiku izvoza, prema njegovoj oceni, pre svega utiče usporavanje privrede Evropske unije, naročito Nemačke i Italije, koje su među najvažnijim trgovinskim partnerima Srbije.

Inflacija, geopolitički sukobi i nestabilnost na tržištu energenata dodatno otežavaju poslovanje.

Bez obzira na aktuelne probleme, Stanić je uveren da nemačke i druge kompanije iz EU neće odustati lako od svojih dobavljača iz Srbije, jer su oni tokom godina dokazali svoju izuzetnu pouzdanost, a odnos cene i kvaliteta naših proizvoda i dalje je veoma povoljan.