Jedanaest obećanja: Šta Studentska lista nudi privredi i novčaniku građana
Prema preliminarnim podacima RIK-a, Studentska lista osvojila je oko 53% glasova na vanrednim parlamentarnim izborima i to joj daje mogućnost da formira skupštinsku većinu (od 140 poslanika) a time i vladu. Šta se može očekivati u ekonomskom i privrednom smislu, sudeći po gotovo uvek nepouzdanim predizbornim obećanjima.
Kakva će biti nova ekonomska politika, u ovom trenutku besmisleno je tvrditi, a o ekonomskom programu Studentske liste može se govoriti samo na osnovu njeno programa „Studentski plan od 11 tačaka“. Znamo šta obično ostane od predizbornih programa, ma kako dobri bili, u sudaru sa surovom realnošću mogućnosti finansiranja i sprovođenja više-manje teorijskih zamisli, ali od nekud se mora krenuti.
Tako su i ekonomisti već počeli da računaju koliko šta košta, ko bi to mogao da plati i odakle, i kako se to razlikuje od dosadašnjeg ekonomskog kursa.
Prva celina Studenskog plana je da „nova ekonomija počinje u sudnici“. Tu je fokus na Specijalnoj tužilačkoj policiji koja samostalno istražuje korupciju, ali i (još jednoj verziji) zakonu o poreklu imovine, jačanje Poreske uprave i lustraciju, uz povraćaj „otetog“ novca u budžet.
MMF procenjuje da se mitom godišnje plati oko 2% globalnog BDP-a, uz znatno veće posredne gubitke. Evropska komisija je 2014. procenila da korupcija EU košta oko 120 milijardi evra godišnje. Ako bi se MMF-ovih 2% primenilo na srpski BDP, to bi bilo oko 1,8 milijardi evra godišnje.
Tu je i otvaranje svih ugovora i tendera, jačanje Državne revizorske institucije i reviziju preplaćenih infrastrukturnih projekata, uz poseban naglasak na tajne sporazume i leks specijalis. Prema Fiskalnom savetu, od ugovora javnog sektora vrednih oko 15 milijardi evra (blizu 17% BDP-a), oko sedam milijardi, skoro 8% BDP-a, zaključeno je uz izuzeće od Zakona o javnim nabavkama, a oko 1,75 milijardi evra vidljivo je samo ugovornim stranama. To pokazuje koliko novca prolazi bez direktne kontrole
Dosadašnji ekonomski model počivao je na velikim državnim ulaganjima, u ovogodišnjem rebalansu kapitalna ulaganja iznose oko 7% BDP-a, a Fiskalni savet je upozoravao na nejasan trošak većine velikih projekata, posebno EXPO.
Domaća pamet, i javno i privatno
Jedan od tačaka programa, a ova je zapravo ključna mada je najmanje atraktivna javnosti, jeste „postavljanje“ direktora javnih preduzeća. Umesto partijskog kadriranja najavljeno je da će sed uvesti strogi konkursi, kako bi na čelo preduzeća dolazili provereni stručnjaci, kao i stroga finansijska kontrola poslovanja. O problemu kako/odakle platiti stručnjaka koji u privatnom sektoru može da zaradi ozbiljan novac, u predizbornom programu i iskazima nije bilo detalja.
Možda i najvažniji ideološki pomak koji je najavljen je ono na šta ugledni ekonomisti godinama upozoravaju – odustajanje od (potrošenog) modela jeftine radne snage kao konkurentske prednosti. Studentska lista je najavila grantove i subvencije za startape, domaće preduzetnike i poljoprivrednike, kako bi oni sami povukli privredu koja se dosad oslanjala isključivo na privlačenje stranih investitora.
Vraćanje prava radnicima
Sprovođenje novog programa mogao bi da se umeša u poslovanje svih kompanija na domaćem tržištu, preko vraćanja nekih radničkih prava (recimo skraćenja maksimalnog rada ’na određeno’ sa 24 na 12 meseci) ali i nekih dosad povlašćenih grupa – uvozničkog lobija i onih koji praktično (većina ne i formalno) monopolski položaj.
Tu je i poresko pitanje. Najava viših poreza za imućnije i nižih za siromašnije nije u 11 tačaka Programa ali je bila istaknuta na predizbornim skupovima, kao i obećanje manjeg poreza na plate ispod proseka.
Sve se, na kraju, svodi na pitanje novca. Srbija je na evropskom putu, i pod blagim starateljstvom MMF-a, gde se obavezala da deficit drži do 3% BDP-a, a rebalans budžeta za 2026. godinu ga je već podigao na 3,5%.
Studentski plan ne objavljuje procenu troška subvencija, promene poreza a prihodi od eventualno oduzete imovine ne mogu se planirati u budžet jer ako se insistira na zakonitosti, mora da prihvatiti da sudski postupci traju godinama. Za to treba sačekati skupštinsku većinu, vladu, pa ekspoze premijera. A ni tada nećemo znati na čemu smo, jer i ekspozei su više-manje spisak lepih želja.
A i već i u redovnim budžetima, para na subvencije dolazi mnogo, Npr. za 2025. subvencija je, prema izvršenju budžeta Republike Srbije za 2025. godinu, subvencije iz budžeta iznosile su oko 1,95 milijardi evra. Najveći deo ide na poljoprivredu — oko milijardu evra, privredu 230 miliona evra i rudarstvo/energetiku - 114 miliona evra.
I kod subvencija za mlade, recimo za 2025. godinu, u okviru programa „stanovi za mlade“ (subvencionisani stambeni krediti za osobe od 20 do 35 godina), država je planirala ukupno 400 miliona evra garantovanih kredita, od čega je za državnu podršku — subvencionisanje kamate i dela učešća — bilo opredeljeno oko 130 miliona evra. U samom izvršenju budžeta za 2025. iznos stvarno isplaćenih subvencija za ovaj program bio je oko 5 miliona evra subvencija za 5.243 odobrena stambena kredita (program krenuo od marta).
