Još jedan udarac za evropske startape: Američki fond Sekvoja zatvara kancelariju u Londonu

U objavi na mreži X, sedam generalnih partnera navelo je da Sekvoja ulazi u novu fazu razvoja, godinu dana nakon generacijske smene u rukovodstvu. Fond ukida i pojedine programe za startape i reorganizuje investicione i operativne timove. Cilj je manje organizacionih komplikacija i veća koncentracija kapitala i stručnog kadra na manjem broju investicija. Mediji navode da je fond istovremeno prikupio oko 10 milijardi dolara novog kapitala.

Odluka je iznenadila deo evropske tehnološke zajednice, posebno jer je Sekvoja bila tek na polovini desetogodišnjeg zakupa dva sprata u londonskoj četvrti Merilebon, prenosi Blumberg.

U London je stigla 2020, što znači da odlazi nakon šest godina. Londonski tim imao je četiri partnera, a Luciana Lixandru, prva Sekvojina partnerka u Evropi, ostaje u fondu i u Evropi. Povlačenje je deo šireg trenda: London je ranije napustio i Andrisen Horovic.

Evropa raste ali zaostak postoji

Odlazak Sekvoje ne znači da evropski tržište kapitala za startape propada. Prema podacima Crunchbasea, startapi iz Evrope su u drugom kvartalu 2026. privukli oko 24 milijarde dolara, što je najjači kvartal u poslednje četiri godine. Struktura tog rasta je ipak zabrinjavajuća: više od polovine, 12,1 milijarda dolara, otišlo je na kasne faze finansiranja.

Razlika u odnosu na SAD i dalje je velika, pre svega na višim stepenima rasta. Dealroom beleži 54.771 evropski startap koji je prikupio najmanje 100.000 dolara, naspram 79.432 u SAD. Kompanija sa najmanje 100 miliona dolara prikupljenog kapitala u Evropi ima 1.233, a u SAD 5.115. Udeo Evrope u globalnom venture kapitalu, prema istim podacima, pao je sa 12,8 odsto 2016. na 8,1 odsto u 2026.

Najjasnije se to vidi u veštačkoj inteligenciji. Evropa je od 2023. privukla samo 11% globalnog kapitala u tom segmentu, naspram 77% u SAD.

Na kasnoj fazi investiranja razlika je devetostruka: 12 milijardi dolara naspram 141 milijarde u 2025.

Zavisnost od inostranog novca

Evropski startapi zato sve češće zavise od američkog kapitala. Više od polovine kasnofaznog novca za evropske AI kompanije dolazi iz inostranstva, pretežno iz SAD. U dubokoj tehnologiji (deeptech) taj udeo iznosi 70%.

Dealroom upozorava da, bez snažnog domaćeg kasnofaznog kapitala, rane runde evropskih startapa služe kao inkubator za kompanije koje će na kraju preuzeti ili finansirati strani investitori.

Deo analitičara ipak smatra da zatvaranje kancelarije nije znak da Amerikanci gube interes. Newsweek podseća da je Andrisen Horovic ranije napravio isti potez, a da je ostao aktivan u Evropi. Zatvaranje kancelarije može značiti manje lokalnih sastanaka i više pičovanja na daljinu, a ne nužno manje investicija.

IFO: London i Pariz prednjače u Evropi

Startap kompanije u Londonu prikupile su u proseku godišnje oko 15,7 milijardi evra kapitala u periodu od 2021. do 2025. godine, objavio je danas istraživanje Ifo Institut za ekonomska istraživanja. To je gotovo tri puta više od kompanija u Parizu, koje su na drugom mestu sa oko 6,3 milijarde evra.

Prema pomenutoj analizi, London je ubedljivo vodeći evropski centar za finansiranje startapova, sa oko 4.500 kompanija koje su u posmatranom periodu najmanje jednom dobile finansiranje rizičnim kapitalom.

Rizični kapital (venture capital) je novac koji investitori ulažu u mlade kompanije, odnosno startapove, za koje procenjuju da imaju veliki potencijal za rast, ali i visok rizik da neće uspeti.

Pariz je imao oko 1.700 takvih kompanija, dok su Berlin i Stokholm zabeležili po približno 800. Istraživači navode i da je Minhen je napredovao sa desetog na šesto mesto, Cirih sa 17. na 12, a Milano sa 20. na 15. poziciju.

Analiza pokazuje da univerziteti imaju važnu ulogu u razvoju preduzetništva, ali da postoje velike razlike među evropskim zemljama. U Nemačkoj je oko četvrtine osnivača startapova koji su se školovali u toj zemlji studiralo u Minhenu, dok je u Italiji 44 odsto takvih osnivača završilo studije u Milanu, u Španiji 58 odsto u Barseloni, a u Francuskoj čak 78 odsto u širem području Pariza.

Kada je reč o broju osnivača startapova u odnosu na broj studenata, prednjače britanski univerzitetski gradovi Kembridž i Oksford, sa prosečno 3,5, odnosno 2,1 osnivačem godišnje na 1.000 studenata. Među vodećim evropskim centrima su i Sent Galen, London, Stokholm i Kopenhagen.