Kina jasno pobeđuje u trgovinskom ratu: Ukupan rast 19%, izvoz na +16%

Spoljnotrgovinska razmena Kine u robi porasla je za 18,8% međugodišnje, na 39,94 biliona juana (5,3 biliona evra), u prvih devet meseci 2026. godine. To je najbrži rast za taj period u gotovo pet godina, pokazuju danas objavljeni podaci Generalne uprave carina Kine.

Vrednost kineskog uvoza i izvoza samo za septembar prvi put je premašila pet biliona juana (5,16), odnosno oko 690 milijardi evra, što je za 27,5% više nego u istom mesecu prošle godine, prenosi Global tajms.

Kineski izvoz je od januara do septembra porastao za 16,4%, na 23,2 biliona juana (3,1 bilion evra), dok je uvoz povećan za 22,3%, na 16,74 biliona juana (2,2 biliona evra).

U septembru je izvoz skočio za 29,6%, na 3,03 biliona juana (405 milijardi evra), a uvoz za 24,6%, na 2,13 biliona juana (285 milijardi evra).

Kineski izvoz integrisanih kola gotovo se udvostručio, uz rast od 99,1%, dok su isporuke električnih vozila povećane za 72,3%, litijumskih baterija za 36,4%, a vetroturbina i pripadajućih komponenti za 22,4%.

Zamenik direktora kineske carinske uprave Vang Đun izjavio je da je spoljna trgovina zemlje zadržala snažan zamah uprkos spoljnim šokovima i neizvesnosti u svetskoj privredi, dodajući da postoje uslovi za nastavak rasta u četvrtom kvartalu 2026.

Rat sa SAD traje od 2018.

Trgovinski sukob SAD i Kine počeo je 2018, kada je prva administracija Donalda Trampa uvela carine na kinesku robu. Najžešća eskalacija usledila je 2025, nakon povratka Trampa na vlast. Kina je u prvoj polovini 2025. uzvraćala u tri talasa, a 10. aprila je njena odmazda od 84% pogodila sav uvoz iz SAD. Kratkotrajni vrhunac američkih IEEPA carina bio je 145%, nakon čega su one pale na nulu.

Primirje je usledilo posle susreta Trampa i Sija 30. oktobra 2025. Kina je zadržala uzvratne carine na svu američku robu na 10%, i to važi do 10. novembra 2026.

Ove godine su se pravila promenila još jednom. Vrhovni sud SAD je 20. februara 2026. poništio carine uvedene 2025. na osnovu IEEPA. Administracija je potom uvela carine po članu 122, a od 24. jula 2026. zamenila ih je carinama po članu 301. Kina i većina drugih istraživanih ekonomija pogođeni su carinom od 12,5%.

Zaoštravanje je ipak ublaženo diplomatijom. Na septembarskom samitu u Vašingtonu Si i Tramp su produžili primirje i dogovorili smanjenje carina na robu vrednu 30 milijardi dolara sa svake strane. Prosečni nivoi carina ostaju visoki. Prema računici Instituta Peterson (PIIE), prosečna američka carina na kineski izvoz krajem avgusta iznosila je 35,2% i pokrivala 89% robe, a kineska na američki izvoz 31,9% i pokrivala je svu robu.

Ako neće Amerikanci…

Iz opštih brojki mogla bi se proglasiti pobeda nad Amerikancima ali zapravo se radi o preusmeravanju kineskog izvoza. Direktna trgovina sa SAD jeste oslabila.

Prema Kongresnoj istraživačkoj službi, udeo Kine u ukupnom američkom uvozu pao je u 2025. na 9%, sa 13,4% godinu ranije. U prvoj polovini 2026. američki uvoz iz Kine pao je za 23% u odnosu na isti period 2025.

Kina, dakle, nije dobila rat na američkom tržištu ali ga je dobila globalno. U prva tri kvartala izvoz je porastao prema svim većim partnerima koje carinska uprava prati.

Ali, ne treba smetnuti s uma da i sa manjom trgovinom raste suficit Kine u trgovini sa SAD. U septembru je dostigao 34 milijarde dolara, najviše u 20 meseci, dok je ukupni mesečni suficit iznosio 133,5 milijarde.

Za taj skok postoji nekoliko objašnjenja: potražnja za AI opremom, potražnja za kineskim delovima za data-centre koji napajaju veštačku inteligenciju pomogla je izvozu, uz rast cena opreme.

Sa EU manje frontalno, više kao klip u točkovima

Carinski spor EU i Kine vodi se manje kao otvoreni rat, a više kao niz ciljanih mera Brisela protiv kineske prekomerne proizvodnje.

Počeo je u oktobru 2024, kada je EU uvela dodatne dažbine na kineske električne automobile, od 7,8% do 35,3% povrh osnovnih 10%, a Peking je pretio uzvraćanjem, pri čemu su pominjani konjak i svinjetina.

Mera EU je imala (veliku) rupu: pogođena su samo potpuno električna vozila, pa je izvoz hibrida rastao bez istih dodatnih dažbina, sa 3.800 jedinica u oktobru 2024. na 50.000 u julu 2026. Posle smernica iz januara koje dozvoljavaju ponude minimalnih cena umesto carina, pregovori u Pekingu 8. i 9. oktobra dali su dogovor po kojem bi kineski izvoz hibrida u EU mogao da padne za više od polovine u četiri godine, uz brže izdavanje licenci za retke zemlje i carinske uštede od najmanje 225 miliona evra za evropske izvoznike. Tehnički detalji nisu objavljeni, a rezultat treba da ocene evropski lideri 15. i 16. oktobra, dok Peking zadržava pravo da se obrati STO.

Paralelno teče „odbrana evropske metalurgije“. Kod čelika je EU u aprilu dogovorila udvostručenje carine na uvoz van kvote na 50% i smanjenje bescarinskih kvota za 47%, na 18,3 miliona tona godišnje, uz obrazloženje da Kina masovno subvencioniše domaće čeličane i proizvodi više od polovine svetskog čelika.

Novi režim pokriva 26 kategorija proizvoda i na snazi je od 1. jula 2026, a uvedena je i obaveza utvrđivanja zemlje topljenja i livenja čelika.

Za aluminijum nema tako širokog režima, već se koriste pojedinačne antidamping dažbine: u januaru su uvedene dažbine od 88,7% do 110,6% na kineski topljeni aluminijum-oksid (fused alumina), uz ograničenu bescarinsku kvotu, a preispituju se mere na kineske aluminijumske profile i foliju, koje ističu 2026. Industrija upozorava da Kina proizvodi oko 60% svetskog primarnog aluminijuma, a zatvaranje američkog tržišta visokim carinama preusmerava višak metala ka Evropi.

Zato je Komisija pripremila i širi „instrument protiv prekomernih kapaciteta”, na šta je Peking odgovorio pretnjom odlučnim kontramerama, dok Komisija ističe da Kina daje 30% svetske proizvodnje, a samo 13% potrošnje.

Srbija kao kolateral

Ovaj globalni rat ima i te kako uticaja na Srbiju i region. Srbija je od jula 2024. u režimu sporazuma o slobodnoj trgovini sa Kinom, što je čini direktno osetljivom na kineske cene i izvozne talase. Kineski izvoz preusmeren sa američkog tržišta završava i u Evropi, a to evropskim, pa i balkanskim proizvođačima znači jaču konkurenciju, naročito u auto-industriji i opremi.

Podaci srpskog Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazuju koliko je Srbija već upletena u kineske trgovinske tokove. U prvih šest meseci 2026. Kina je bila najveći pojedinačni izvoznik robe u Srbiju, sa uvozom od 3,4 milijardi evra, ispred Nemačke (2,52 milijarde) i Italije (1,49 milijardi).

Na izvoznoj strani slika je drugačija. Kina je (tek) treće tržište za srpsku robu, sa 1 milijardom evra, iza Nemačke (2,18 milijardi) i Italije (1,55 milijardi). To znači da je Srbija sa Kinom u pola godine ostvarila deficit od oko 2,4 milijardi evra.

Izvoz pokriva tek oko 30% uvoza a Kina čini oko 15,5% ukupnog srpskog uvoza i oko 5,6% izvoza, a na nju otpada skoro dve trećine (oko 63%) ukupnog robnog deficita zemlje, koji je u istom periodu iznosio 3,71 milijardu evra.