Kurs dinara nije ugrožen, ali NBS mora da zauzda neke menjačnice

Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Nikola Fabris, povećanu tražnju za evrom vidi kao posledicu psiholoških efekata i ranijih negativnih iskustava građana i privrede.

Narodna banka Srbije, prema njegovim rečima, mora da proveri da li je reč o kratkoročnoj nestašici deviza ili o veštačkom stvaranju neizvesnosti na tržištu.

„Ne sme se dozvoliti da nema novca u menjačnicama. Ako ga nema, NBS treba da interveniše iznošenjem dodatne količine deviza na tržište“, rekao je Fabris za RTS.

Ovakvog stava je i urednik portala Kamatica, Dušan Uzelac, koji je sitakao da slučaj Alta banke ne može da ugrozi stabilnost bankarskog sistema i da nema razloga za paniku.

U pojedinim menjačnicama evro se prodaje za čak i 120 dinara, dok je zvanični srednji kurs gotovo nepromenjen, što Uzelac ocenjuje kao pokušaji nekih menjačnica da se okoriste ovom situacijom, dok se kog manjih javlja problem logistike oko dopremanja novačnica, ali i teške procene koliko će evra moći da prodaju (čuveno „zatvaranje pozicije“).

„Postoji vrlo jasno pravilo po kojem Narodna banka Srbije ograničava najviši prodajni kurs u odnosu na srednji. Nema nikakvih problema, deficita niti nestašice. Nikio nema problema da kupi evre preko bankarske aplikacije, samo je problem u delu tržišta u gotovini. Sve što se dešava kratkotrajnog je psihološkog karaktera“, ističe Uzelac.

Podseća da je kurs evra i u novembru 2021. godine bio oko 117,6 dinara, što, kako kaže, pokazuje da se vrednost domaće valute godinama kreće u relativno stabilnim okvirima.

Inflacija „nije naš problem“

Inflacija u Srbiji iznosila je 4,1% u septembru, a Fabris očekuje da će i u oktobru ostati na nivou od oko 4%. Ocenio je da septembarski rast inflacije ne predstavlja novi inflatorni talas, već je pre svega posledica baznog efekta. Objasnio je da su u septembru prošle godine bile ograničene trgovinske marže, što je dovelo do stope inflacije od 1,6%.

„Mene u ovom trenutku inflacija ne brine previše jer inflacija nije naš problem. U pitanju je globalni fenomen“, rekao je Fabris.

Naveo je da je inflacija u septembru iznosila 3,8% u Evropskoj uniji i 3,7% u SAD, dok je u Bosni i Hercegovini bila šest, a u Crnoj Gori 5,2%. U Severnoj Makedoniji iznosila je 2,7%.

NBS ne „određuje“ kamate za stambene kredite

Govoreći o stambenim kreditima odobrenim u evrima, Fabris je objasnio da referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije ima zanemarljiv uticaj na visinu njihovih kamata.

Na njih pre svega utiče euribor, koji zavisi od referentne kamatne stope Evropske centralne banke.

Smatra da u ovom trenutku nema uslova za smanjenje kamatne stope ECB-a, jer je inflacija u Evrozoni na kraju septembra iznosila 3,8%, znatno iznad ciljanih 2%. Očekuje se da će inflacija na kraju naredne godine biti 2,7%, što je i dalje iznad ciljanog nivoa.

Prema Fabrisovoj oceni, postepeno smanjenje inflacije u evrozoni moglo bi da otvori prostor za snižavanje kamatnih stopa Evropske centralne banke krajem naredne godine ili početkom 2028. godine.

„To bi se potom moglo odraziti i na niže kamate na stambene kredite u Srbiji“, zaključio je proferos Nikola Fabris.

Okidač deviznog „potresa“

Povećana tražnja za evrima proiuzrokovana je izbijanjem afere ALta banka, i poseledičnim potezima NBs prema Alta Grupi koja joj je vlasnik. NBS je 31. oktobra oduzela dozvolu za rad Alta banci i upravljanje njom prenela na Agenciju za osiguranje depozita, a nad bankom je potom pokrenut stečajni postupak.

Izvršni odbor NBS takođe je 2. novembra oduzeo dozvolu za izdavanje elektronskog novca i instituciji elektronskog novca Alta Group d.o.o. Beograd, koja posluje i pod brendom Alta Pay. NBS je potom oduzela ovlašćenje za rad i Alta grupi Beograd kao ovlašćenom menjaču i izrekla novčane kazne od ukupno 250 miliona dinara zbog malverzacija.

Menjačnice koje su imale ugovor sa Alta bankom ili koriste njen softver dužne su da bez odlaganja obezbede ispunjenost propisanih uslova za rad.

Iz NBS poručuju da su depoziti građana zaštićeni, ali je zatvaranje jedne od najvećih menjačkih mreža u zemlji, uz neizvesnost oko platnog sistema, kod dela građana izazvalo opreznost i pojačanu potražnju za gotovim evrima.