Medvedev se podsmeva Japancima, Tokio protestuje zbog Japan Tobacco

„Akcije Japan Tobacco pale su rekordnih 19,3 odsto nakon što je njihova ruska imovina stavljena pod privremenu upravu ruske kompanije, po dekretu ruskog predsednika. To je nešto! A pušenje ionako ubija“, napisao je 6. novembra Dmitrij Medvedev na društvenoj mreži X, uz emotikon koji plače od smeha.

Bivši ruski predsednik, danas zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije, nije propustio priliku da se podsmehne japanskoj kompaniji, ali ni vlastima u Tokiju, koje su gotovo istovremeno protestovale zbog odluke Vladimira Putina da rusko poslovanje jednog od najvećih svetskih proizvođača cigareta stavi pod domaću kontrolu. Medvedevu, poznatom po provokativnim objavama na društvenim mrežama, ovoga puta nije bilo potrebno mnogo reči. Pad akcija japanske kompanije bio je dovoljno upečatljiv da poruka dobiije i političku i ekonomsku težinu.

U čitavoj priči postoji i izvesna ironija. Japan, koji je od početka rata u Ukrajini među državama koje su uvele opsežne sankcije Rusiji, uključujući zamrzavanje ruske finansijske imovine, sada od Moskve zahteva poštovanje prava japanskog investitora. To, naravno, ne znači da su dve vrste mera pravno istovetne, niti da jedna automatski opravdava drugu. Ali pokazuje koliko su se odnosi dve zemlje udaljili od vremena kada su se ekonomski interesi i politička neslaganja mogli držati u relativno odvojenim okvirima.

Japan je još 2022. godine zamrznuo imovinu određenih ruskih banaka, državnih institucija i pojedinaca, uključujući ograničenja koja se odnose na rusku centralnu banku. Prema podacima koje je Evropski parlament objavio u analizi iz 2024. godine, vrednost ruskih deviznih rezervi zamrznutih u Japanu procenjivana je na oko 58 milijardi dolara. Taj iznos predstavlja istorijsku procenu, a ne potvrdu današnjeg stanja, dok zamrzavanje sredstava ne podrazumeva njihov automatski prelazak u japansko vlasništvo.

Ipak, iz ugla Moskve, razlika između zabrane raspolaganja ruskim novcem u inostranstvu i ograničavanja prava stranih vlasnika da upravljaju imovinom u Rusiji deo je mnogo šireg spora o ekonomskim posledicama sankcija. Zapadne države svoje mere obrazlažu odgovorom na rusku invaziju na Ukrajinu i kršenje međunarodnog prava, dok ruske vlasti preuzimanje upravljanja pojedinim stranim kompanijama predstavljaju kao odgovor na postupke država koje smatraju neprijateljskim.

Nije nacionalizacija, ali...

Upravo u takvom ambijentu doneta je odluka koja je uzdrmala Japan Tobacco International, kompaniju koja je gotovo tri decenije gradila jednu od najznačajnijih pozicija na ruskom duvanskom tržištu. Putin je 5. novembra potpisao ukaz kojim suu četiri ruska preduzeća iz sastava JTI stavljena pod privremenu upravu kompanije Industrial Assets, da bi već narednog dana mera bila proširena na još tri pravna lica. Time je praktično celokupno poslovanje japanske grupacije u Rusiji dospelo pod kontrolu novog upravljača. Obuhvaćene su fabrike cigareta, kao i kompanije koje se bave uvozom, upravljanjem i drugim poslovnim aktivnostima.

Za japanskog proizvođača to je mnogo ozbiljniji udarac nego što bi se moglo zaključiti iz samog broja preuzetih preduzeća. Rusija je godinama jedno od najvažnijih tržišta Japan Tobacco grupe, a njen značaj posebno dola zi do izražaja kada se pogledaju finansijski rezultati. Prema podacima koje je objavio Reuters, rusko poslovanje donosi približno deset odsto ukupnih prihoda grupe, ali čak četvrtinu njenog prilagođenog operativnog profita. To znači da je Rusija za Japan Tobacco daleko važnija nego što pokazuje njen udeo u ukupnoj prodaji. Kompanija na tom tržištu ostvaruje izuzetno značajan deo zarade, zbog čega mogućnost gubitka upravljačke kontrole neposredno otvara pitanje buduće profitabilnosti čitavog poslovnog sistema.

Reakcija berze bila je očekivano oštra. Akcije Japan Tobacco izgubile su 19,3 odsto vrednosti nakon objavljivanja ruske odluke, a potom su i 9. novembra nastavile pad do maksimalne dozvoljene dnevne granice. Tokijska berza reagovala je proširenjem dozvoljenog dnevnog raspona kretanja cene akcija, što dovoljno govori o ozbiljnosti situacije koju su investitori prepoznali.

Međutim, veliki berzanski pad ne znači da je kompanija već izgubila odgovarajući iznos novca ili da je njena ruska imovina nepovratno oduzeta. Berza pre svega reaguje na neizvesnost, a nje u ovom slučaju ima više nego dovoljno. Investitori ne znaju koliko će privremena uprava trajati, da li će Japan Tobacco moći da raspolaže prihodima svojih ruskih kompanija, kako će se novi režim odraziti na finansijske izveštaje i postoji li realna mogućnost povratka na prethodni model poslovanja.

Dodatnu političku dimenziju čitavom slučaju daje činjenica da Japan Tobacco nije obična privatna multinacionalna kompanija. Japanska država, preko Ministarstva finansija, poseduje približno 37,55 odsto njenih akcija, čime je ujedno i najveći pojedinačni akcionar. Prema Reutersu, japanski budžet je samo tokom fiskalne godine završene u martu 2026. primio oko 156 milijardi jena dividendi od svog vlasničkog udela.

Drugim rečima, kada Rusija ograniči kontrolu Japan Tobacco nad jednim od njegovih najprofitabilnijih tržišta, posledice ne osećaju samo privatni investitori i akcionari na Tokijskoj berzi, već potencijalno i japanska država, koja od uspešnog pooslovanja kompanije ima neposrednu finansijsku korist.

Zbog toga je reakcija Tokija bila brza. Japanski ministar ekonomije, trgovine i industrije Rjosei Akazava saopštio je da je japanska vlada uputila protest Moskvi i zatražila hitno povlačenje odluke, uz insistiranje da legitimni interesi japanskih kompanija i građana moraju biti zaštićeni.

Pravno zasnovano, politički proizvoljno

Sa pravnog stanovišta, taj zahtev nije bez osnova. Čak i u uslovima međunarodnih sankcija, zaštita stranih investicija ostaje važan deo međunarodnih ekonomskih odnosa, a eventualne protivmere moraju se razm atrati u okviru relevantnih pravnih pravila. S druge strane, Moskva već duže vreme osporava legitimitet pojedinih zapadnih finansijskih ograničenja i smatra da ima pravo da odgovori merama prema imovini kompanija iz država koje su joj uvele sankcije.

Ipak, postoji važan detalj koji ne bi trebalo zanemariti. U objavljenim ruskim ukazima nije navedeno detaljno obrazloženje zbog čega je baš Japan Tobacco postao predmet ove mere. Zato bi bilo preuranjeno tvrditi da je reč o neposrednoj odmazdi za neku konkretnu odluku japanske vlade, iako politički kontekst jasno pokazuje da se ovaj slučaj ne može posmatrati izvan pogoršanih rusko-japanskih odnosa. Ti odnosi, uostalom, nisu opterećeni samo ratom u Ukrajini i sankcijama.

Rusija i Japan ni osam decenija nakon završetka Drugog svetskog rata nisu zaključili formalni mirovni sporazum, pre svega zbog teritorijalnog spora oko južnih Kurilskih ostrva, koja se nalaze pod ruskom kontrolom, dok Japan polaže pravo na njih. Poslednjih godina tom istorijskom problemu pridružila su se nova bezbednosna, diplomatska i ekonomska neslaganja.

U takvim okolnostima sudbina jednog velikog duvanskog proizvođača postaje deo mnogo složenijih odnosa dve države. Za Rusiju, međutim, Japan Tobacco nije samo japanska investicija, već i važan deo domaće industrije. JTI je najveći proizvođač cigareta na ruskom tržištu, sa značajnim proizvodnim kapacitetima i hiljadama zaposlenih. Kompanija je u Rusiji prisutna od 1999. godine, a vodeću tržišnu poziciju drži od 2007. godine.

Novi upravljač, ruska kompanija Industrial Assets, najavio je da namerava da očuva proizvodnju, zadrži zaposlene i nastavi da ispunjava obaveze prema radnicima i poslovnim partnerima. Takva najava sugeriše da Moskva ne želi da ugasi postojeći poslovni sistem, već da promeni onoga ko njime upravlja.

Sa ekonomskog stanovišta, takva odluka ima svoju logiku. Fabrike koje nastavljaju proizvodnju obezbeđuju zaposlenost, poreske prihode, snabdevanje tržišta i kontinuitet poslovanja sa dobavljačima. Gašenje velikog proizvođača, naročito onog koji ima snažno razvijenu distributivnu mrežu, ne bi bilo u innteresu ruske privrede. Ali očuvanje proizvodnje samo je jedan deo problema. Drugi, mnogo složeniji, odnosi se na pitanje vlasništva, prava upravljanja i dugoročne investicione sigurnosti.

Privremena uprava, kako je definisana ruskim merama, ne znači automatski formalnu nacionalizaciju. Japan Tobacco zadržava vlasnički status, ali gubi mogućnost da samostalno donosi ključne odluke o svo jim ruskim preduzećima. U poslovnoj praksi takva situacija može biti izuzetno komplikovana, jer vlasništvo bez efektivne kontrole nad poslovanjem i prihodima ima ograničenu ekonomsku vrednost.

Za multinacionalnu kompaniju posebno je osetljivo pitanje raspolaganja dobiti, korišćenja međunarodnih brendova, tehnoloških rešenja i intelektualne svojine. Nije isto nastaviti proizvodnju cigareta u postojećim fabrikama i dugoročno održavati poslovni sistem koji zavisi od međunarodnih licenci, korporativnih standarda, nabavke određenih sirovina i koordinacije sa matičnom kompanijom. Zato će tek naredni meseci pokazati da li će ruska privremena uprava ostati pre svega administrativna promena ili će dovesti do dubljeg razdvajanja ruskog poslovanja od japanske maatične grupacije.

Pod lupom (uvek nervoznih) investitora

Postoji, međutim, i šira posledica koja se ne može meriti samo prihodima Japan Tobacco ili vrednošću njegovih akcija. Svaka odluka kojom država preuzima upravljanje imovinom stranog investitora utiče na percepciju investicionog rizika. Za kompanije koje posluju u međunarodnom okruženju predvidljivost pravila često je jednako važna kao veličina tržišta ili mogućnost ostvarivanja profita.

Rusija preuzimanjem kontrole nad pojedinim stranim kompanijama može da sačuva njihove proizvodne kapacitete i ekonomsku aktivnost, ali istovremeno povećava neizvesnost za druge investitore koji razmatraju poslovanje na njenom tržištu. Sa druge strane, zamrzavanje ruske imovine u zapadnim državama otvorilo je slična pitanja o granicama državnih intervencija u međunarodne finansijske tokove i o tome koliko su prekogranična ulaganja zaštićena kada dođe do ozbiljnog političkog sukoba.

Pravno, te mere nisu istovetne, ali ekonomski doprinose istom procesu: povećanju političkog rizika i smanjenju poverenja između tržišta koja su decenijama bila povezana investicijama, trgovinom i finansijskim kapitalom.

Konačan rasplet zavisiće od toga koliko će Moskva insistirati na zadržavanju novog modela upravljanja, da li će Tokio pokušati da spor reši diplomatskim putem i kakve će pravne mogućnosti imati japanska kompanija. Za sada je izvesno samo da proizvodnja u Rusiji nije obustavljena, da je upravljačka kontrola promenjena i da investitori ozbiljno preispituju vrednost jednog od najprofitabilnijih delova poslovanja Japan Tobacco.

Medvedev je, dakle, imao razloga da bude zadovoljan berzanskom reakcijom, barem iz perspektive političke poruke koju je želeo da pošalje. Njegov komentar o štetnosti pušenja možda je poslužio kao duhovita završnica objave, ali teško da je zdravstvena politika bila u središtu odluke Kremlja. Mnogo je verovatnije da će se ovaj slučaj pamtiti kao još jedan primer koliko su međunarodne investicije postale zavisne od odnosa između država, naročito kada se ekonomske sankcije i protivmere pretvore u dugotrajan instrument spoljne politike.

A Tokio se sada suočava sa pitanjem koje je poslednjih godina postavljala i Moskva: šta se događa kada politički sukob počne neposredno da određuje sudbinu imovine koja se nalazi na teritoriji druge države? Odgovor neće dati ni Medvedevljeva objava ni diplomatski protest japanske vlade. Daće ga način na koji će biti rešeno pitanje kontrole nad ruskim poslovanjem Japan Tobacco, kompanije koja je do pre nekoliko dana predstavljala jedan od najuspešnijih primera japanskog kapitala na ruskom tržištu.