Zašto investitori odlaze iz Srbije: Jeftina radna snaga i subvencije više nisu adut
Član Fiskalnog saveta Republike Srbije Slobodan Minić ocenio je da su glavni razlozi zbog kojih su pojedini investitori napustili Srbiju u prethodnih nekoliko godina pre svega rast troškova rada, ali i spoljni faktori, poput jačanja evra.
On je istakao da je za dalji razvoj privrede neophodno osnažiti domaći privatni sektor, pri čemu, osim subvencija, ključnu ulogu imaju unapređenje poslovnog ambijenta i efikasnije institucije.
„Srbija više nema toliko obilnu ni jeftinu radnu snagu. Troškovi rada u tradicionalnim radno-intenzivnim delatnostima gotovo su se izjednačili sa onima u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Tome su doprineli rast prosečnih i minimalnih zarada, kao i realno jačanje evra, zbog čega Srbija za te delatnosti više nije jeftina destinacija", rekao je Minić za RTS.
Kako je dodao, na odluke pojedinih kompanija uticale su i međunarodne okolnosti, među kojima je kriza u evropskoj automobilskoj industriji, koja se odrazila i na poslovanje nekih kompanija iz tog sektora u Srbiji.
Više od 250 ugovora o subvencionisanju
Minić je ukazao na to da bi deo investitora u Srbiji ostajao dok god traje podrška države kroz subvencije, podsećajući da je tokom poslednjih desetak godina potpisano više od 250 ugovora o subvencionisanju sa stranim investitorima.
"Međutim, taj model nije evoluirao. Nismo prešli na model u kojem bismo ugovore potpisivali sa kompanijama koje imaju višu dodatu vrednost i mogu da isplaćuju veće zarade", rekao je Minić.
Prema njegovoj oceni, odlazak pojedinih investitora iz Srbije u prethodnim godinama jeste negativna pojava, ali njen efekat na nivou cele države nije dramatičan. Ipak, posledice mogu biti znatno izraženije u lokalnim sredinama u kojima su te kompanije poslovale.
"Imali smo model rasta u kojem su jedan od motora bile strane direktne investicije, a drugi država, odnosno velike infrastrukturne investicije. Fiskalni savet je još pre nekoliko godina ukazao na to da je taj model iscrpljen i da je potrebno preći na jačanje privatnog sektora. To ne znači samo preusmeravanje subvencija, već je za privatni sektor ključno unapređenje pravila igre, uspostavljanje vladavine prava, efikasnih institucija i dosledno sprovođenje propisa", istakao je Minić.
On je naveo da ukupne investicije u Srbiji učestvuju sa 23 odsto u BDP-u. Od toga na strane direktne investicije otpadaju četiri odsto, koliko iznose i domaće privatne investicije, dok preostali deo čine ulaganja države i domaćinstava.
Novi model razvoja
Govoreći o tome da li bi težište privrednog rasta trebalo postepeno prebacivati sa stranih direktnih investicija na domaću privredu, posebno mala i srednja preduzeća, Minić je naglasio da strane investicije same po sebi nisu problem. Međutim, kako je ocenio, potrebno je razmotriti da li njihov sadašnji kvalitet i struktura odgovaraju razvojnom modelu kojem Srbija teži.
"Prošle godine odlivi po osnovu profita, dividendi i kamata bili su za više od dve milijarde iznad priliva novih deviza u zemlju po osnovu stranih direktnih investicija. U prvih osam meseci ove godine ta razlika već iznosi 1,6 milijardi", rekao je Minić.
Prema njegovim rečima, to ne predstavlja neposredan problem, ali bi u srednjem roku moglo da postane izazov za Srbiju, s obzirom na visok strukturni deficit platnog bilansa.
Kako je objasnio, takva neravnoteža mogla bi da dovede do pritisaka na kurs dinara, što bi od Narodne banke Srbije zahtevalo da prodaje devize kako bi očuvala stabilnost kursa. To bi predstavljalo suprotan smer od situacije u kojoj centralna banka otkupljuje višak deviza na tržištu radi održavanja stabilnog kursa.
