MMF i Svetska banka raspravljaju uticaj AI na - sve
Godišnji sastanak Međunarodnog monetarnog fonda (MMF/IMF) i Svetske banke (WB) počeo je danas u Bangkoku i trajaće do 18. oktobra. U fokusu će biti izgledi za svetsku ekonomiju, finansijska stabilnost, dug, inflacija i ekonomski rast, ali i sve veći uticaj veštačke inteligencije na tržišta rada, javne finansije i globalnu ekonomiju.
Svetska ekonomija se i dalje bori sa tvrdoglavom inflacijom, visokim cenama energije i neizvesnošću monetarne politike, a oči finansijski lidera okrenuta su danas ka Bangkoku. Tamo je počeo godišnji sastanak Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, prvi put u Tajlandu posle više od tri decenije, koji dolazi u trenutku kada Azija sve više oblikuje globalne tokove, a veštačka inteligencija preti da prekroji tržišta rada brže nego što politike mogu da ih prate.
Direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Kristalina Georgijeva, je na početku godišnjeg sastanka rekla da ulaganja u veštačku inteligenciju održavaju globalni rast na oko 3%, uprkos negativnim posledicama energetskog šoka.
„Investicioni bum u veštačkoj inteligenciji podstiče tražnju i ulaganja, pri čemu posebno koristi azijskim privredama koje proizvode hardver i grade infrastrukturu potrebnu za razvoj ove tehnologije“, izjavila je danas
Prema procenama Georgijeve, ulaganja u veštačku inteligenciju mogla bi da povećaju privredni rast razvijenih azijskih ekonomija za 0,5 do jedan procentni poen, a privreda u razvoju u Aziji za 0,2 do 0,8 procentnih poena, prenosi Rojters.
Georgijeva je upozorila da će veštačka inteligencija dugoročno značajno promeniti tržište rada, obrazovanje, privredni rast i način na koji države prikupljaju poreze, s obzirom na očekivano pomeranje prihoda i aktivnosti sa rada ka kapitalu.
Veštačka inteligencija bi vremenom mogla da promeni čak 40% radnih mesta, bilo kroz unapređenje načina obavljanja posla, pogoršanje uslova ili potpuno ukidanje pojedinih poslova, smatra MMF.
U Sjedinjenim Američkim Državama je, prema početnoj studiji koju je navela Georgijeva, već oko 10% radnih mesta zahtevalo veštine povezane sa veštačkom inteligencijom.
Predsednik Svetske banke Adžaj Banga rekao je da ta institucija želi da podstakne primenu jednostavnijih AI alata u zemljama u razvoju, posebno u poljoprivredi, zdravstvu i obrazovanju, kako bi se povećala produktivnost.
Predsednik Singapura Tarman Šanmugaratnam upozorio je, međutim, da veštačka inteligencija već smanjuje tražnju za početnim radnim mestima namenjenim mladima koji završavaju fakultete.
On je pozvao vlade da spreče produbljivanje razlika između razvijenih zemalja i zemalja u razvoju, kako u privrednom rastu tako i u stvaranju novih radnih mesta.
Težak program, AI u centru
Program godišnjeg sastanka je ambiciozan. U središtu pažnje nalaze se perspektive tržišta rada u Aziji u doba AI-ja. MMF i Svetska banka neće se zadržati samo na tehnološkim projekcijama – razgovori sa mladim liderima iz regiona trebalo bi da osvetle kako se te promene već odražavaju na generacije koje tek ulaze na tržište rada.
Analiza miliona internet oglasa za posao trebalo bi da pokaže konkretno kako se menja tražnja za veštinama i kakve pritiske to stavlja na kreatore politika. Veštačka inteligencija se kao tema sa tehnoloških konferencija prelila i u rasprave o javnim finansijama, mogućem oporezivanju profita velikih tehnoloških kompanija i ravnoteži između inovacija i socijalne stabilnosti.
Istovremeno, klasični ekonomski izazovi ne nestaju. Usporavanje dezinflacije u pojedinim zemljama, povišene cene energije i neizvesnost oko budućih poteza centralnih banaka i dalje produbljuju krizu troškova života. Domaćinstva i vlade podjednako osećaju pritisak. Zato će na stolu biti i pitanja očuvanja stabilnosti javnih finansija, održivog rasta, ali i otpornosti lanaca snabdevanja i energetske bezbednosti. Trgovinska fragmentacija više nije apstraktna pretnja – postaje konkretan rizik za privrede koje zavise od globalnih tokova.
Dolazi i Vorš iz Feda
Kalendar događaja je gust. 13. oktobra u 9 sati po lokalnom vremenu (4 ujutru po srednjoevropskom) MMF predstavlja novi World Economic Outlook. Istog dana sledi Global Financial Stability Report, a dan kasnije, 14. oktobra, dolazi Fiscal Monitor. Direktorka MMF-a Kristalina Georgijeva učestvovaće u plenarnim sesijama, a među najzapaženijim gostima biće i predsednik Federalnih rezervi Kevin Vorš.
Georgijeva će 14. oktobra održati samostalnu konferenciju za novinare, dok je za 16. oktobar zakazana debata između nje i Vorša o aktuelnim monetarnim i ekonomskim pitanjima.
Uz to, MMF će predstaviti i istraživanje o odnosu ekonomske bezbednosti i efikasnosti lanaca snabdevanja, a dan kasnije analizu pouka iz prethodnih kriza troškova života. Poruka koja dolazi iz Vašingtona pre početka sastanka jasna je: cene energije i dalje su povišene, proces smanjenja inflacije u nekim zemljama je zastao, a to već utiče na očekivanja o budućoj monetarnoj politici.
Izbor Bangkoka nije slučajan. Posle više od 30 godina, region koji sve snažnije utiče na globalnu ekonomsku i finansijsku stabilnost konačno ponovo hostuje ovaj skup. U vreme kada se tehnološke promene ubrzavaju, a stari modeli rasta dolaze pod pritisak, sastanak u Tajlandu nudi priliku da se Azija ne posmatra samo kao rastuće tržište, već kao ključni akter u oblikovanju odgovora na najvažnija pitanja decenije: kako uskladiti AI sa tržištem rada, kako očuvati stabilnost u uslovima fragmentacije i kako osigurati da mladi ne plate cenu promena koje nisu sami kreirali.
