Moskva o „švercu“ goriva u Evropu: „Ponekad se ruski dizel ne zove tako“
Rusko dizel gorivo ponekad ulazi na evropsko tržište pod različitim brendovima, uprkos ograničenjima na kupovinu naftnih derivata iz Rusije, rekao je danas zamenik ruskog premijera Aleksandar Novak.
Odgovarajući na pitanje novinara Vesti Pavla Zarubina o mogućim evropskim kupovinama ruskog gasa iz druge zemlje, ruski vicepremijer je naveo primer ruskog dizel goriva.
„Takvi slučajevi su mogući jer je Evropa zabranila kupovinu ruske nafte i naftnih derivata, ali vidimo da se ruski dizel ponekad pojavljuje u Evropi pod različitim brendovima“, objasnio je Novak, prenosi Tass.
Sankcije na papiru, dizel na tržištu
Evropska unija je direktni uvoz ruskih derivata zabranila 2023. Rusku naftu su zatim kupovale Indija i Turska, a rafinisana goriva vraćala su se u EU. Indija je preko Relajansovog kompleksa u Džamnagaru činila više od 90% izvoza srednjih destilata u Evropu. U avgustu 2025. izvoz dizela iz Indije u Evropu više nego udvostručen je, jer su kupci hteli da se snabdeju pre zabrane.
Brisel je zato u 18. paketu uveo novo pravilo. Od 21. januara 2026. zabranjena je direktna ili indirektna kupovina i uvoz derivata proizvedenih od ruske nafte iz zemalja van EU. Pravilo ima izuzetke i praznine. Ne važi za Kanadu, Norvešku, Švajcarsku, Britaniju i SAD, a pretovar derivata ka trećim zemljama i dalje je izuzet. Kompanije moraju da dokazuju poreklo goriva, a to je teško kada se sirovine mešaju.
Prvi formalni efekat je bio vidljiv. Indija u januaru 2026. nije poslala nijedan barel dizela u EU, a 2025. je u proseku izvozila 137.000 barela dnevno. Međutim, isporuke su otišle ka Zapadnoj Africi, Australiji i drugim tržištima. Ruska nafta, naravno, nije nestala. Rosnjeftova Najara se, prema izveštajima, u potpunosti oslanja na rusku naftu, a indijski uvoz iz Rusije je u junu 2026. dostigao rekord. Delhi ostaje pri stavu da nema ničeg nezakonitog u uvozu ruske nafte i izvozu derivata.
Flota u senci nastavlja da plovi
Druga polovina priče o izvozu goriva su tankeri „flote u senci“. Do 21. paketa u julu EU je označila preko 670 plovila kojima se švercuje gorivo mimo sankcija. Evropski analitičari procenjuju da je širi flotni sistem velik između 800 i 1.200 tankera.
Sankcije očigledno ne zaustavljaju promet: 143 tankera sa evropske liste i u februaru 2026. utovarilo je rusku naftu. U junu je 54% ruske pomorske nafte prevezeno sankcionisanim tankerima, a 43% brodovima pod G7 osiguranjem ili vlasništvom.
Evropa je 2026. obavila tek šest inspekcija sumnjivih brodova, iako Kaja Kalas upozorava na opasnost od velike naftne havarije kraj evropskih obala.
Sankcije, čvrste na papiru, slabi i sama energetska kriza. Zatvaranje Ormuza izazvalo je nestašicu goriva, pa je Britanija ublažila pravila i dozvolila uvoz dizela i mlaznog goriva iz ruske nafte rafinisanih u drugim zemljama.
Ukrajinski udari na ruske rafinerije naterali su Moskvu da od 8. jula zabrani izvoz dizela. Vašington je 9. oktobra odgovorio Generalnom licencom 135, koja dozvoljava prodaju i uvoz ruskog dizela do 7. aprila 2027.
Evropske zabrane i cenovni plafon od 100 dolara ostaju na snazi. Evropa tako zadržava sankcije, dok njen najvažniji saveznik poziva na kupovinu ruskog goriva.
Zaključak je jednostavan – sankcije su Rusiji otežale posao, ali ga nisu zaustavile kako bi Moskva ostala bez novca za ratovanje, što je bila ideja njihovog uvođenja.
Novakova izjava jeste propagandna, ali tačno pogađa slabu tačku Zapada: kada gorivo promeni vlasnika, rafineriju i oznaku, trgovina ga teško prepoznaje. Dok postoji tražnja i cenovna razlika, a evropske i američke odluke vuku u suprotnim smerovima, ruska energija nastaviće da stiže na svetsko tržište, uključujući Evropu.
