Nafta u svetu stigla na 113$, u Srbiji se "ništa ne dira"
Svetsko tržište nafte ove nedelje obeležio je snažan rast cena, pa je brent ponovo prešao 114$ za barel. Povećanje cene je podstaknuto pogoršanjem bezbednosne situacije na Bliskom istoku i strahom od poremećaja u snabdevanju. U regionu su tržišta različitio reagovala već prema vrsti goriva i raspoloživosti na Mediteranu, dok se u Srbiji "ništa ne dira".
Nedelju je brent započeo na 109,55$, a na zatvaranju trgovanja u četvrtak na 113,17$, što je bio najviši nivo od početka maja. Danas je tokom trgovanja dostigao 114,5$. To daje nedeljni prosek od gotovo 111$. dolara po barelu, odnosno bar za 5$ više nego pre sedam dana (4,8%).
Glavni pokretač rasta bili su napadi jemenskih Huta na ciljeve u Saudijskoj Arabiji, koji su pojačali strah od širenja sukoba i ugrožavanja izvoza nafte i pomorskog saobraćaja u regionu. Zabrinutost je dodatno povećalo smanjenje proizvodnje na pojedinim naftnim poljima u Libiji zbog problema na naftovodu.
Rizici za transport kroz Persijski zaliv i područje Bab el Mandeba održavaju geopolitičku premiju u ceni nafte, dok se pritisak prenosi i na tržište derivata, posebno dizela. Za evropsko i mediteransko tržište to znači povećan rizik od skuplje nabavke goriva, mada će cene benzina i dizela zavise i od rafinerijskih marži, raspoloživih zaliha i troškova transporta.
Prema cenama evropskog gasoila, referentnog derivata za tržište dizela, one su ove sedmice išle od 1.418 dolara po toni do 1.454 dolara, što je nešto manje nego prethodne nedelje. Kod benzina cena je za italijanske luke iznosila oko 1.110 dolara po toni, što je 115 dolara po toni, odnosno oko 9,3%, manje nego prošle nedelje.
Ekonomista Ivan Arnautović izjavio je danas da cenu nafte na svetskom tržištu u ovom momentu najviše diktiraju geopolitička dešavanja i psihološki faktor, imajući u vidu da je od momenta kada se spomenuo dogovor američkog predsednika Donalda Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina o izvozu ruskog dizela na amerIčko tržište, cena dizela naglo pala, nakon čega je ponovo skočila.
"Cena nafte u poslednje dve nedelje u stalnom porastu, a do kada će se to dešavati niko ne može da predvidi. Sve zavisi od geopolitičke situacije, ne samo rat u Ukrajini i Perijskom zalivu, jer su poslednji remetilački faktor Huti", naveo je on za Tanjug
Na pumpama u regionu cene skakuću i padaju
Kretanje cena na mediteranskom tržištu različito se odrazilo na cenovnike goriva u regionu. U Crnoj Gori, od 20. oktobra, maksimalna cena benzina 95 iznosi 1,83€ po litru, što je poskupljenje od tri evrocenta, dok je evrodizel pojeftinio za jedan cent, na 1,97€.
U Hrvatskoj je prosečna cena benzina 95 oko 1,81€ po litru, što je približno cena od prethodne nedelje a i dizel je ostao na 1,95 evra. U Severnoj Makedoniji benzin košta oko 1,56€, četiri centa manje nego prethodne nedelje, dok je dizel poskupeo približno tri centa, na 1,61€ po litru.
U Bugarskoj je benzin pojeftinio za oko 0,3 centa, na 1,65€ po litru, dok je dizel poskupeo za približno jedan cent, na 1,88€. U Mađarskoj su cene porasle: benzin je skuplji oko 1,7 centi i košta 1,77€, a dizel je poskupeo za oko 0,9 centi, na 1,95€ po litru. Rumunija beleži blagi 1,90€, klod benzina i 2,04€ po litru dizela
U Srbiji - izbori
Svetsko i regionalno kretanje goriva nisu uticali na kretanje cene goriva u Srbiji već šestu nedelju. Razlozi su manje akcize ali i parlamentarni izbori, koji se održavaju sutra.
Litar benzina BMB95 i na današnjem redovnom preseku petkom ostao je 207 dinara (1,76€), a litar evrodizela 236 dinara (2.01€).
U Srbiji je Vlada (u tehničkom mandatu, pošto su raspisani parlamentarni izbori) sredinom septembra produžila umanjenja akcize za vanrednih 25%, što je omogućeno izmenom Zakona o akcizama i ukidanjem limita intervencije (od najviše 20%).. To je nastavljeno i u oktobru i ktuelno produženje je do 25. oktobra.
Dodatno državno administriranje u 2026.
U Srbiji bi maloprodajne cene goriva na pumpama trebalo da budu određene prema Uredbi o ograničenju cena goriva, koja je doneta još sredinom februara 2022. godine, a potom u detaljima menjana i produžavana. Poslednje produženje, 19. avgusta, važi do sredine oktobra.
Uredba propisuje da se cena derivata formira na osnovu srednje veleprodajne cene koju utvrđuje Ministarstvo energetike i rudarstva. Ova cena se zasniva na prosečnoj veleprodajnoj ceni u Srbiji, na koju se dodaju odobrena maloprodajna marža i PDV.
Za formiranje veleprodajne cene ne uzima se u obzir fabrička cena domaće rafinerije (koja sada i ne radi jer već dva meseca nema dotoka nafte), već prosek kotacija cena određenog goriva na berzi za tržište Mediterana (PLATTS CIF Mediteran, za luku u Đenovi/Lavera).
Privredni subjekti koji obavljaju delatnost trgovine motornim i drugim gorivima na stanicama za snabdevanje prevoznih sredstava dužni su da utvrđene maloprodajne cene derivata nafte primene odmah po objavljivanju na zvaničnoj internet stranici Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine.