Narodna banka oduzela dozvolu Alta banci

Izvršni odbor NBS je konstatovao da su oduzimanju dozvole prethodile kontrolne aktivnosti koje su bile usmerene na to da banka poveća nivo likvidnosti. Utvrđeno je da se u prethodnom periodu, finansijsko stanje banke znatno pogoršalo, te da postoji mogućnost dodatnog pogoršanja finansijskog stanja ili likvidnosti banke i s tim u vezi da su ugroženi interesi deponenata banke.

Imajući u vidu da su se stekli uslovi za oduzimanje dozvole za rad banke, u skladu sa Zakonom o bankama, Narodna banka Srbije je donela navedenu odluku kako bi zaštitila interese deponenata i očuvala stabilnost finansijskog sistema,, saopšteno je iz NBS.

Ovoj reakciji NBS prethodili su medijski napisi o tome da se preko banke vrše veliki transferi novca prema Moskvi i Skoplju (pominje se iznos od 50 miliona evra), ali NBS ništa slično ne spominje u svom saopštenju.

Prethodno je NBS na te medijske navode reagovala saopštenje u kome se ističe „transferi novčanih sredstava finansijskih institucija obavljaju redovnim kanalima platnog prometa, u skladu sa važećim propisima i utvrđenim procedurama“.

Ko može da dobije svoj novac nazad?

Agencija za osiguranje depozita će u roku od sedam radnih dana omogućiti isplate osiguranih iznosa i raspolaganja sredstvima deponentima u skladu sa Zakonom o osiguranju depozita.

U Srbiji je , po Zakonu osiguranju depozita („Službeni glasnik RS“, br. 14/2015, 51/2017, 73/2019 i 94/2024) , osigurano do 50.000 evra po deponentu u svakoj pojedinačnoj banci.

Limit od 50.000 evra važi po deponentu, a ne po računu. Sabiraju se svi depoziti jednog klijenta u istoj banci, uključujući štednju, tekuće i druge novčane račune. Ako klijent ima 50.000 evra u jednoj banci i 50.000 evra u drugoj, oba iznosa su osigurana.

Osigurani su i dinarski i devizni depoziti, uz preračunavanje u evre prema propisanom kursu. U limit ulazi i pripadajuća ugovorena kamata obračunata do dana pokretanja stečaja ili likvidacije banke.

Zakonom s obuhvaćena, tj deo svog novca (do pomenutih 50.000 evra) mogu da dobiju nazad preduzetnici, mikro, mala i srednja pravna lica. Velika pravna lica, državni organi i određene druge kategorije deponenata nisu obuhvaćeni sistemom osiguranja.

Šta je Alta banka?

Alta banka je deo, a može se reći i srce, poslednjih godina naraslog sistema koji se danas zove Alta Grupa. Grupa je u vlasništvu srpskog biznismena Davora Macure, a nejgov poslovni sistem obuhvata finansijski sektor, bankarstvo, platne usluge, menjački posao, trgovinu i nekretnine.

Poslednja velika akvizicija grupe je preuzimanja maloprodajnog sistema hrvatske Fortenove u Srbiji (lanac trgovina Idea, Roda i Merkator), čime je Alta Retail, odnosno Alta Grupa postala jedan od lidera na maloprodajnom tržištu sa više od 300 prodavnica i 7.750 zaposlenih, kao i 600 dobavljača.

Pored banke a odnedavno i maloprodaje, u Alta Grupi je i Alta Pay sistem platnog prometa i usluga elektronskogg novca (preko koga ide, između ostalog, i naplata računa za električnu energiju EPS-a, komunalnih preduzeća, kablovskih operatera, osiguranja…),. Kćerke firme su i Alta Gold, Procoopac (hotel Union u Beogradu) ,kao i kompanije dobijene u dilu sa Fortenovom - Enna Fruit, Super Kartica, M-Profil SPV Nekretnine, mStart Business Solutions..

Neke kompanije Davora Macure nisu deo Alta Grupe ali su, prema pisanu medija, u njegovom portfoliju: ABL Solvent (nekretnine i razvoj građevinskih projekata, uključujući kompleks na lokaciji nekadašnjeg IMT-a), Campari International...

Macura ima poslove i u Crnoj Gori, gde je pokušao da preuzme tamošnju filijalu Addiko banke (prema sporazumu sa austrijskom Raiffeisen Bank International koja je kupila Addiko, Alta Grupa je trebalo da preuzme poslovanje Addiko banke u Crnoj Gori, Srbiji i BiH).

Stopiran je i aranžman Grupe sa Luštica Development, pošto je Vlada Crne Gore poništila raniju odluku i povukla saglasnost toj kompaniji da uspostavi založno pravo u korist Alta banke iz Beograda za kredit od 15 miliona euva, uz obrazloženje da nisu ispunjeni predviđeni uslovi.

Ranije je Alta Pay grupa dobila zvaničnu licencu Centralne banke Crne Gore za pružanje platnih usluga.

Macura je sredinom oktobra vraćen sa aerodroma u Podgorici jer mu je zabranje ulaza u tu zemlju iz, kako je potvrđeno Alta Grupe u odgovoru medijima, pitanja „nacionalne bezbednosti“. Iz kompanije su rekli da mu formalno rešenje/obrazloženje policija nije uručila.