NBS posle više od dve godine povećala referentnu kamatu

Referentna kamata stopa bila je na nivou od 5,75 odsto od septembra 2024. godine, kada je smanjena sa avgustovskih šest odsto na taj nivo.

IO NBS je istakao da je, imajući u vidu ostvareno i očekivano kretanje inflacije u narednom periodu, kao i rizike iz međunarodnog i domaćeg okruženja koji mogu uticati na njeno kretanje, zaključio da je povećanje referentne kamatne stope adekvatna i pravovremena mera u cilju sprečavanja znatnijih sekundarnih efekata energetskog šoka na ostale cene i obezbeđenja cenovne stabilnosti u srednjem roku.

„Produžena neizvesnost u međunarodnom okruženju, usled sukoba na Bliskom istoku, nastavila je da se odražava na kretanja na globalnom energetskom tržištu, opredeljujući rast ne samo cena nafte, već i cena prirodnog gasa i električne energije. Istovremeno, zalihe nafte koje su tokom prvih meseci sukoba korišćene radi ublažavanja cenovnih pritisaka postepeno su iscrpljene, što je dodatno pojačalo pritiske na globalnom tržištu energenata. Povećane su i rafinerijske marže, naročito kod dizela, usled oštećenja i uništenja rafinerijskih kapaciteta na Bliskom istoku i u Rusiji.“

Kako dodaju, iako su se efekti energetskog šoka na globalnu inflaciju i ekonomsku aktivnost do sada ispoljili u relativno ograničenoj meri, rizici od njegovog šireg prenošenja se povećavaju imajući u vidu da se cene energenata duže nalaze na visokom nivou. U tom slučaju, rast troškova energenata mogao bi se u većoj meri preliti na troškove proizvodnje i transporta, lance snabdevanja, inflaciona očekivanja, zarade i cene ostalih proizvoda i usluga, naveli su u NBS.

„Međugodišnja inflacija je u septembru, u skladu sa očekivanjima Izvršnog odbora, povećana na 4,1%, pre svega pod uticajem niske baze iz prošle godine kod cena prehrambenih proizvoda i proizvoda kućne hemije na koje se primenjivala uredba o ograničenju marži. Na kretanje inflacije uticalo je i poskupljenje naftnih derivata od preko 17% međugodišnje zbog porasta cene nafte na svetskom tržištu, koje bi bilo i veće da država nije smanjila akcize na gorivo.“

U međuvremnu je RZS objavio podatak da je u oktobru inflacija poorasla na 4,4 odsto.

Prema oceni Izvršnog odbora, dugotrajnije zadržavanje cena energenata na visokom nivou, uz više svetske cene i ostalih primarnih proizvoda i povećanu uvoznu inflaciju, kao i nisku bazu iz ove godine kod cena hrane, odraziće se na dalji postepeni rast inflacije, za koju se očekuje da naredne godine bude iznad gornje granice cilja od 3±1,5%. Ipak, krajem 2027. inflacija bi trebalo da se vrati u granice cilja i zatim do kraja perioda projekcije da nastavi da se približava centralnoj vrednosti cilja.

Inače, zanimljivo je da je inflacija u julu 2025. godine bila 4,9 odsto, dok je sada 4,4 odsto, a da je tada referentna kamata NBS ipak ostala 5,75 odsto.

Cene svuda skaču

Strah od inflacije kod NBS je u ovom trenutku opravdan jer i u regionu se cene neumitno dižu više nego prošle godine u ovo vreme.

Evrozona je ubrzala sa 3,8% na 4,0%, a u komšiluku Bugarska sa 5,6% na 6,0%, Hrvatska (prema HICP) sa 4,3% na 4,4%, Slovenija sa 3,7% na 3,8% a Crna gora ima rekordnu inflaciju u tri godine – 5,9%.

Mađarska u komšiluku ima najmanji rast ‒ 2,0%, a u Makedoniji je inflacija blago usporila na 3,3%.

Na rast inflacije reagovale su prethodno i vodeće centralne banke. Evropska centralna banka je krajem oktobra zadržala kamatne stope nepromenjenim na 2,5%, ali je jasno signalizirala mogućnost novog povećanja u decembru zbog snažnog rasta cena energije i rizika da se inflacija zadrži iznad cilja od 2%.

Slično tome, Federalne rezerve SAD-a, koje su stopu držale u rasponu 3,75–4,00 odsto, suočavaju se sa upornom inflacijom i očekivanjima tržišta da će u decembru ponovo podići kamate, jer podaci pokazuju da se pritisci na cene šire i da je potrebno dodatno zatezanje monetarne politike kako bi se inflacija vratila ka cilju. Tamo je preliminarna procena za oktobar bila 3,7%.

Ubrzan rast privrede zahvaljujući uslužnom sektoru

Prema prvoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, realni rast bruto domaćeg proizvoda ubrzan je više nego što se očekivalo, na četiri odsto u trećem tromesečju ove godine. „Rast je bio vođen rastom aktivnosti uslužnih sektora, a pozitivan doprinos potekao je i od poljoprivrede i građevinarstva. Zbog sniženog vodostaja, koji je otežao proizvodnju struje, transport, a delom i proizvodni proces u prerađivačkoj industriji, industrijska proizvodnja je stagnirala.“

Izvršni odbor očekuje da će privredni rast ove godine biti veći nego što se očekivalo u avgustu i da će iznositi najmanje 3,5%, jer je privreda Srbije pokazala veću otpornost od očekivane na dešavanja u međunarodnom okruženju, a delom i zbog većeg od procenjenog rasta poljoprivredne proizvodnje. Istovremeno, zbog više ovogodišnje baze, kao i dalje prisutnih geopolitičkih tenzija i nastavka rasta svetskih cena energenata, projekciju rasta za 2027. godinu korigovali smo naniže, na četiri odsto.

„Glavni pokretač rasta ekonomske aktivnosti trebalo bi da bude domaća tražnja, uz pozitivan doprinos i potrošnje i investicija, koje će biti podržane rastom raspoloživog dohotka i realizacijom infrastrukturnih projekata“, ističu u NBS.

Nešto niže devizne rezerve NBS

Bruto devizne rezerve NBS su na kraju oktobra 2026. godine iznosile 29.163,9 miliona evra. U odnosu na kraj septembra smanjene su za 695,3 miliona evra. Ovaj iznos deviznih rezervi obezbeđuje pokrivenost novčane mase M1 od 151,4 odsto i 6,5 meseci uvoza robe i usluga, što je više nego dvostruko iznad standarda kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama.

Neto devizne rezerve (bruto devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve, obaveze prema Međunarodnom monetarnom fondu po osnovu aranžmana i drugim osnovima) na kraju oktobra iznosile su 24.669,2 miliona evra. U odnosu na kraj septembra smanjene su za 889,0 miliona evra.

„Odlivi iz deviznih rezervi realizovani su po osnovu intervencija NBS na domaćem deviznom tržištu neto prodajom deviza u iznosu od 712 miliona evra (prodaja deviza u iznosu od 60 miliona evra ugovorena krajem septembra je izvršena/saldirana, odnosno imala efekat na odliv deviza u oktobru, dok je od neto prodaje 861 milion evra iz oktobra na devizne rezerve u ovom mesecu efektuirano 652 miliona evra odliva, jer se prodaja u iznosu od 209 miliona evra, zaključena na kraju oktobra, saldira i ima efekat na odliv deviza u novembru), kao i po osnovu neto izmirenja deviznih obaveza države u ukupnom iznosu od 100,7 miliona evra“, objasnili su u NBS.

Prilivi u devizne rezerve tokom oktobra ostvareni su po osnovu upravljanja deviznim rezervama, donacija, i drugim osnovima u ukupnom neto iznosu od 285 miliona evra. „Tržišni efekti bili su negativni u iznosu od 167,6 miliona evra, i posledica su kretanja na međunarodnim tržištima, pre svega smanjenja cene zlata u američkim dolarima za 6,3%, dok je u suprotnom smeru delovalo jačanje američkog dolara u odnosu na evro za 1,3 odsto.“

U NBS navode da su rezerve zlata, koje čine deo deviznih rezervi, na kraju oktobra iznosile rekordnih 55.343,1 kilogram i imale su vrednost od 6.223,5 miliona evra, što je činilo 21,3% bruto deviznih rezervi.

„Tokom oktobra količina zlata u deviznim rezervama povećana je za 200,7 kilograma kupovinom 16 zlatnih poluga na domaćem tržištu od kompanije Serbia Zijin Copper. Vrednost zlatnih rezervi je u oktobru smanjena za 307,9 miliona evra, usled delovanja tržišnih faktora. Posmatrano od početka godine, kupljene su 2,8 tone zlata na domaćem tržištu, usled čega je i vrednost zlatnih rezervi povećana za 27,9 miliona evra, iako su tržišni efekti bili negativni i posledica su kretanja na međunarodnim tržištima – smanjenja cene zlata u dolarima za 9,2 odsto, dok je u suprotnom smeru delovalo jačanje dolara u odnosu na evro za 4,9 odsto.“