Nekom rat, neko brat: BP ima najveći kvartalni profit za skoro dve dekade
„Nekom rat, nekom brat“ srpska je poslovica koja se u ova krizna energetska vremena lako primenjuje i na – Britance. Tamošnja naftna kompanija (sa značajnim američkim učešćčem u kapitalu) BP objavila je danas da je u trećem kvartalu 2026. ostvarila najveći profit u gotovo dve decenije, pošto su ratovi na Bliskom istoku i poremećaji u snabdevanju podigli cene nafte i gasa, ali i marže u preradi nafte.
Osnovni profit firme BP, obračunat prema metodi troškova zamene, dostigao je 8,46 milijardi dolara, gotovo četiri puta više nego u istom periodu prošle godine (2,2 milijarde).
Rezultat je premašio i očekivanja analitičara, koji su prognozirali profit od 7,3 milijarde dolara, prenosi Gardijan.
BP je tako zabeležio najveći kvartalni profit kompanije od 2008. godine, kada je iznosio 8,9 milijardi dolara. Profit je značajno povećan zahvaljujući preradi sirove nafte, jer je razlika između nabavne cene nafte i prodajnih cena gotovih proizvoda, poput dizela i benzina, naglo porasla.
Izvršna direktorka Meg O'Nil opisala je protekli kvartal kao izuzetno uspešan za rafinerijsko poslovanje, ističući da su rafinerije kojima upravlja kompanija ostvarile veoma visoke marže i snažne poslovne rezultate.
BP je na svakom prerađenom barelu ostvarivao zaradu od gotovo 47 dolara.
O'Nil je ocenila da je naftna i gasna industrija pokazala „izuzetnu sposobnost prilagođavanja“. Takoreći „snašli se“.
Rafinerije rade blizu punog kapaciteta kako bi nadoknadile manjak goriva, brodovi koriste duže i drugačije pomorske rute, dok se strateške i komercijalne rezerve koriste za ublažavanje problema u snabdevanju.
Visok profit BP-a izazvao je kritike organizacija za zaštitu životne sredine, koje smatraju da naftne kompanije ostvaruju korist od rata i globalno rasta troškova života.
Ekstra-profit na tuđoj muci
Vrhunac profita BP-a nije samo posledica skupe sirove nafte. Pravi dobitak stigao je iz razlike između cene sirovine i cene dizela i benzina, a ta razlika raste upravo zato što je svet ostao bez dela ponude.
Prema oktobarskom izveštaju Međunarodne agencije za energiju, globalna ponuda nafte u 2026. pada za oko 5,8 miliona barela dnevno, mnogo više od pada potražnje (2,6 miliona). Svetske zalihe su krajem septembra bile za oko 509 miliona barela ispod predratnog nivoa. Agencija očekuje da tržište ostane u deficitu do kraja godine, a višak se pominje tek 2027, ako se isporuke sa Bliskog istoka potpuno oporave.
U takvim okolnostima kompanije koje imaju rafinerije i trgovinske kanale ubiraju renti na oskudicu. Dok vlade troše strateške rezerve, a potrošači plaćaju skuplje gorivo i energiju, rafinerijske marže rastu bez ikakve proporcije sa troškovima proizvodnje. Zato kritičari, od ekoloških organizacija do dela političara, ponovo traže porez na ekstra-profit, kakav je Velika Britanija već uvodila posle 2022. godine.
Naftne kompanije odgovaraju da su cikličnost i rizik deo posla, da profite ulažu i vraćaju akcionarima, i da dodatno oporezivanje odvraća od investicija u snabdevanje.
