Već doteralo do duvara: Norveška povukla ručnu za data-centre

Ekspanzija veštačke inteligencije postaje novo usko grlo za tehnološki razvoj. Posle nedostatka čipova, skupih grafičkih procesora i ograničenih mogućnosti izgradnje infrastrukture, sve ozbiljniji problem postaje dostupnost same osnove svega - električne energije. Norveška, poznata po visokoj ekološkoj svesti građana ali i brzom prilagođavanju novim okolnostima, prva je zemlja na svetu koja uvodi ograničenja za nove data-centre zbog neodrživosti elektro-mreže.

Norveški operator prenosnog sistema Statnett saopštio je 9. novembra da obustavlja nove rezervacije mrežnog kapaciteta za data-centre, kao i obradu određenih zahteva za odobravanje njihovih tehničkih karakteristika. Očekuje se da mera ostane na snazi najduže do 1. avgusta 2027. godine, odnosno dok se ne uspostave nova pravila za njihovo priključivanje.

Razmere potražnje najbolje ilustruju podaci koje je objavila norveška vlada. Na elektroenergetsku mrežu već je priključeno oko 800 MW data-centara. Za dodatnih 4.200 MW kapacitet je rezervisan, dok projekti ukupne snage 9.100 MW čekaju u redu. Uz to, postoje zahtevi za priključenje još 18.000 MW.

Za poređenje, maksimalna snaga koju istovremeno troši čitava Norveška nešto je veća od 25.000 MW. Drugim rečima, samo projekti koji čekaju ili traže priključenje predstavljaju potražnju višestruko veću od kapaciteta koji Norveška mreža trenutno može da podrži.

Energetski ministar Terje Aasland naveo je i da je Statnett od početka godine primio zahteve za nove priključke ukupne snage oko 26.000 MW, pri čemu se 75 odsto odnosi na data-centre.

Nije problem samo struja

Norveška je tradicionalno neto izvoznik električne energije i proizvodi više nego što troši. Ipak, vlasti upozoravaju da bi nastavak sadašnjeg tempa razvoja data-centara mogao da promeni tu računicu, smanji raspoloživi višak i doprinese rastu cena električne energije.

Problem nije samo u ukupnoj potrošnji struje. Veliki data-centri mogu veoma brzo da menjaju svoje potrebe za električnom energijom, što operatoru otežava održavanje ravnoteže između proizvodnje i potrošnje. Za stabilan rad elektroenergetskog sistema nije dovoljno da postoji dovoljno proizvedene struje na godišnjem nivou. Važno je da ona bude dostupna u odgovarajućem trenutku i na pravom mestu, uz mogućnost prilagođavanja promenama opterećenja.

Norveška vlada zato priprema sistem dozvola za izgradnju i rad data-centara. Cilj je da se ograničeni energetski i infrastrukturni resursi usmere prema projektima koji imaju najveću društvenu i ekonomsku korist.

Prednost bi trebalo da imaju centri koji podržavaju odbranu, policiju, hitne službe, zdravstvo, mobilne komunikacije, finansijski sistem i drugu kritičnu infrastrukturu. Nasuprot tome, data-centri koji se bave rudarenjem kriptovaluta neće se smatrati društveno korisnim projektima. Vlada želi da ograniči i pristup zemljištu i električnoj energiji za deo globalnih pružalaca klaud usluga.

Norveške vlasti razmatraju i da veliki novi potrošači snose veći deo troškova proširenja mreže i dodatnog opterećenja koje stvaraju. Jedna od mogućnosti je da investitori u data-centre učestvuju u izgradnji novih izvora energije, uključujući morske vetroelektrane i gasne elektrane sa tehnologijom hvatanja i skladištenja ugljen-dioksida.

Pritisak raste i u ostatku Evrope

Norveška nije jedina zemlja koja pokušava da uskladi razvoj digitalne infrastrukture sa raspoloživim prirodnim resursima. Portugal, koji želi da postane jedan od evropskih centara za data-centre, priprema stroga pravila za njihovu potrošnju energije i vode.

U toj zemlji trenutno se razvijaju projekti ukupnog kapaciteta većeg od 2,6 GW, uključujući veliki Start Campus u Sinesu. Prema najavi portugalske ministarke za životnu sredinu Marije da Graše Karvaljo, novi objekti moraće da koriste obnovljivu energiju i sisteme hlađenja koji ne troše pijaću vodu, odnosno alternativne izvore koji neće ugroziti snabdevanje stanovništva i privrede.

U Finskoj je, u međuvremenu, policija pokrenula preliminarnu istragu zbog sumnje na ekološku štetu tokom pripremnih radova na Googleovom data-centru u Muhosu. Istraga se odnosi na nepravilnosti u odvodnjavanju i upravljanju vodama, dok su finske vlasti prethodno naložile obustavu radova zbog nedovršenih procena uticaja na životnu sredinu.

Pritisak raste i drugde u Europi. Protesti protiv velikih data-centara poslednjih su dana održani u više zemalja, a evropska poverenica Hena Virkunen poručila je da Evropa treba vlastite AI kapacitete, ali da njihova izgradnja ne sme dovesti do naglog rasta računa za struju, nestanaka električne energije ili štete za okolinu.