Od Opel Corse prave Ferrari - startap petorice mladih inženjera iz Srbije

Antonije Jeremić, sa 24 godine, tek završenim ETF-om i timom mladih inženjera, pokušava da promeni način na koji se proizvode profesionalni zvučnici. Ispred njih je Barselona, gde će pokušati da ubede svetsku audio-industriju da sledeća velika inovacija ne mora da dođe iz Silicijumske doline.

Kada je imao 11 godina, Antonije je pokušavao je da se popne uz zid. Pokušavao je dva sata, dok mu komšija nije rekao da odustane jer nikada neće uspeti. Nije odustao. Taj događaj danas prepričava kao jednu od lekcija koje su ga oblikovale.

„Ako nešto želiš, moraš da pokušaš, čak i kada ti drugi govore da nema smisla“, rekao je on gostujući u podkastu Artifakt.

Danas, sa 24 godine, Antonije ima ozbiljniji zid pred sobom. Nije od betona, već od tržišta na kojem dominiraju velike međunarodne kompanije, a razvoj hardvera traži vreme, novac i mnogo više strpljenja nego što je potrebno za pokretanje još jedne softverske firme.

On je jedan od osnivača kompanije H4 Sound, koju je pokrenuo sa kolegama sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Njihov cilj je da profesionalni audio-sistemi postanu kvalitetniji, pristupačniji i jednostavniji za povezivanje i upravljanje.

Od studentskog projekta do kompanije

Priča o H4 Soundu počinje pre nego što je kompanija uopšte postojala. Jeremić i njegove kolege Marko Lazarević, Todor Aleksandrović, Luka Božić i Đorđe Natić bili su deo tima H Bridges, koji na ETF-u razvija tehnička rešenja i učestvuje na međunarodnim studentskim takmičenjima.

Jedno od njih je International Future Energy Challenge, takmičenje koje organizuje IEEE i na kojem univerzitetski timovi iz različitih delova sveta dobijaju konkretne tehničke zadatke. Timovi moraju da osmisle i realizuju rešenja koja zadovoljavaju zadate specifikacije, a zatim da ih predstave pred stručnom publikom.

H Bridges je na tom takmičenju napravio audio-pojačavač koji je osvojio priznanje za najbolji zvuk na svetu.

Taj projekat nije bio samo uspeh na studentskom takmičenju.

„Imali smo validaciju od veoma relevantnih ljudi iz industrije na samom takmičenju i to nam je dalo potvrdu da smo na pravom putu u tehničkom smislu“, kaže Jeremić.

U jesen 2024. godine postalo im je jasno da ne žele da ostanu na nivou uspešnog studentskog projekta. Hteli su da provere da li ono što su napravili može da postane proizvod koji neko želi da kupi.

Dobili su oko 55.000 evra kroz program Smart Start Fonda za inovacionu delatnost, a kompaniju osnovali u aprilu 2025. ETF im je ustupio prava na intelektualnu svojinu kako bi mogli da nastave razvoj, zaštitu i komercijalizaciju tehnologije.

Hardver je skuplji put do tržišta

Podrška fakulteta bila je važna, ali prelazak iz laboratorije u tržišnu utakmicu doneo je novu vrstu problema. Hardver je skup, proizvodnja složena, a svaki prototip traži novac pre nego što donese prihod. Za razliku od softverskog proizvoda, koji može da se razvija i distribuira uz relativno male troškove, fizički uređaj mora da bude napravljen, testiran i isporučen.

Uprkos tome, H4 Sound je stigao do prvih kupaca. Njihovo pojačalo dostupno je od jula 2026. preko distributera Player u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Prvi pilot-projekat realizovan je u amfiteatrima ETF-a u januaru iste godine, a njihova tehnologija koristi se i u beogradskom ICT Hubu i u Crkvi Svetih Ćirila i Metodija u Trebinju.

Ali pojačalo nije jedina stvar na kojoj rade. Novi proizvod zamišljen je kao modul koji može da pretvori kompatibilan konvencionalni zvučnik u pametan, umrežen uređaj. Umesto da se zvuk, napajanje i podaci rešavaju kroz više odvojenih sistema, njihov modul omogućava da se sve poveže jednim kablom.

Antonije to objašnjava slikom koju je lako razumeti i van sveta elektronike:

„Mi pravimo praktično motor koji može da se ubaci u Opel Corsu i da od nje napravi Ferrari.“

Na tržištu profesionalnog zvuka postoje skupi, zatvoreni sistemi velikih proizvođača. Antonije kao primer navodi zvučnik iz visokog segmenta koji može da košta oko 7.000 evra. H4 Sound želi da ponudi drugačiji pristup: tehnologiju koja unapređuje postojeću opremu, bez potrebe da se ceo sistem zameni.

Barselona kao sledeći test

Kompanija je tokom 2026. tražila i investitore. Prema Antonijevim rečima, u razgovorima je učestvovala i kompanija iz srodne industrije, koja je investirala uz procenu vrednosti H4 Sounda od između milion i dva miliona evra.

Sledeći važan korak za tim biće predstavljanje na prestižnom međunarodnom sajmu audio-vizuelne tehnologije u Barseloni, planiranom za februar. Za mladu kompaniju, takav nastup nije samo prilika da pokaže prototip. To je mogućnost da razgovara sa proizvođačima, distributerima i drugim akterima industrije koji mogu da procene gde se tehnologija uklapa na tržištu.

Jeremić ne skriva ambicije, ali ne želi ni da unapred proglasi pobedu.

Jedan scenario je da H4 Sound privuče pažnju velike kompanije i bude preuzet. Drugi je da tim tokom narednih deset ili dvadeset godina izgradi međunarodno prepoznatljiv brend i ostane vlasnik kompanije. Postoje i mogućnosti koje u ovom trenutku ne mogu ni da predvide.

„Nikad ne znaš sa koje će strane uspeh da naleti“, kaže on.

Treća mogućnost za mlade inženjere

Činjenica je da se u Srbiji o mladima koji završavaju tehničke fakultete često govori kroz dve slike. U jednoj su to talentovani inženjeri koji će, čim dobiju diplomu, otići u inostranstvo. U drugoj su oni koji ostaju, ali uglavnom rade za strane kompanije.

H4 Sound pokušava da pokaže da postoji i treća mogućnost: da inženjeri u Srbiji razvijaju sopstvenu tehnologiju, grade kompaniju i pokušaju da je prodaju na međunarodnom tržištu.

Za sada nema garancije da će H4 Sound uspeti. Ali tim već ima međunarodno priznanje, prve proizvode i kupce, podršku fakulteta i iskustvo u pregovorima sa investitorima. To nije malo za kompaniju koja je nastala iz studentskog projekta.

Priča o H4 Soundu zato nije samo priča o petorici mladih inženjera koji pokušavaju da naprave bolje pojačalo. To je i priča o tome šta se događa kada znanje izađe iz laboratorije i pokuša da pronađe mesto na tržištu — i o odluci da se ne odustane samo zato što je put teži nego što je izgledalo na početku.

„Jer zidovi, kao i tržišta, ne pomeraju se samo zato što ste odlučili da se popnete na njih“, završava Antonije.