Otkrivena ilegalna fabrika cigareta u Sloveniji, stranci radili kao robovi

Finansijska uprava Republike Slovenije objavila je tkrivanje dosad najveće ilegalne proizvodnje cigareta u Sloveniji i jedne od najvećih u Evropi. U Pomurju je, prema rečima Dušana Pečnika, proizvodile cigarete na veoma savremenoj i dobro opremljenoj proizvodnoj liniji, prenosi N1 Slovenija.

„Tamo su se nalazile mašine za obradu duvana, mašina ogromnog kapaciteta za proizvodnju cigareta i dve linije za pakovanje. Ta mašina zaista 'izbacuje' cigarete“, opisao je Pečnik otkriće na konferenciji za štampu.

Predstavnici Finansijske uprave i policije izneli su više informacija danas na konferenciji za novinare. Učestvovali su direktor Uprave kriminalističke policije u Generalnoj policijskoj upravi Mitja Jager i Dušan Pečnik iz Finansijske uprave Republike Slovenije.

Prema grubim procenama, u trenutku istrage na lokaciji se još nalazilo 14.000.000 cigareta i 44 tone duvana. Tamo je bilo i ogromne količine otpada od kojeg se takođe mogu proizvoditi cigarete. Tokom kontrole otkriven je i kamion u kojem se nalazilo još 14.000.000 cigareta.

"Ako govorimo o akcizi koja mora da se obračuna kada nastane akcizni proizvod, samo na cigarete sa ove lokacije dolazimo do iznosa od nešto više od 2,1 miliona evra, bez PDV-a. Na duvan se obračunava još 5,6 miliona evra akcize. Kada tome dodamo kamion, to je dodatnih 2,1 milion evra akcize", objasnio je Pečnik iz Finansijske uprave.

Ovakve proizvodne pogone već su otkrivali u drugim evropskim državama, ali u Sloveniji dosad nije pronađeno ništa slično. Sada još treba da utvrde odakle je stizao materijal, budući da postoji više proizvođača duvana. U Evropi su najveći Bugarska i Nemačka.

Takođe, još nije poznato za koje tržište su cigarete bile namenjene, ali se pretpostavlja da su bile namenjene Velikoj Britaniji ili Irskoj pošto su na cigaretama bili natpisi na engleskom jeziku.

Na pitanje kako su otkrili fabriku, Pečnik je odgovorio da je to rezultat kvalitetne analize zaposlenih u Finansijskoj upravi.

Osumnjičeni Slovenci

Mitja Jager, direktor Uprave kriminalističke policije u Generalnoj policijskoj upravi, potvrdio je da je ilegalna fabrika otkrivena na području nekadašnje rafinerije Nafta. U objektu se nalazila i veća grupa stranih radnika. Potom je otkriven još jedan objekat na području Policijske uprave Celje, koji je služio za skladištenje velike količine sirovina i repromaterijala. U njemu nije bilo radnika.

Zbog sumnje na krivična dela utaje poreza i trgovine ljudima pokrenuta je opsežna kriminalistička istraga. Do danas su policajci i kriminalisti obavili više od devet pretresa kuća i prikupili obaveštenja od više od 50 osoba. Pre svega, pobrinuli su se da žrtve trgovine ljudima budu na sigurnom.

Na osnovu dosad prikupljenih dokaza, Nacionalni istražni biro osnovano sumnja da su osumnjičeni slovenački državljani sa područja Policijske uprave Maribor. Sarađivali su sa nepoznatim saučesnicima u okviru kriminalne organizacije sa međunarodnim elementom, pri čemu je svaki učesnik imao svoju ulogu.

Za krivično delo trgovine ljudima predviđena je kazna zatvora do 15 godina, a za krivično delo utaje poreza do 12 godina.

Neljudski uslovi za život

Osumnjičeni su zajedno sa saučesnicima smestili najmanje 33 državljanina Paragvaja i jednog državljanina Bugarske. Iskoristili su njihov težak ekonomski i socijalni položaj, primoravajući ih da rade u lošim životnim uslovima.

Radnici su bili nagurani u neprovetravanim prostorijama za spavanje, bez dnevne svetlosti. Nisu smeli da napuštaju prostorije, a kod sebe nisu imali sredstva za komunikaciju.

Žrtvama trgovine ljudima nepoznata osoba u Paragvaju ponudila je pošten i dobro plaćen posao u Evropi. Obećali su im posao u fabrici za koji bi zarađivali od nekoliko hiljada do 10.000 evra mesečno.

Oduzeti su im mobilni telefoni, spavali su i ardili u objektu bez dnevne ssvetslosti, sa nedovoljno toaleta i tuševa, hrane ponekad nije bilo dovoljno. Radili su po 12 sati dnevno, smenjujući se na svakih šest sati. Rekli su da su osećali vrtoglavicu zbog duvana i hemikalija koje su imale snažan miris. Za obavljeni posao nisu dobili nikakvu platu.

Radnici su dobili status žrtava trgovine ljudima. Pomoć žrtvama obuhvata bezbedan smeštaj, hranu i materijalno zbrinjavanje, kao i psihosocijalnu pomoć, pravnu podršku, usluge prevođenja i pomoć pri povratku u matične zemlje.

Policija sarađuje sa istražiteljima iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Srbije, Severne Makedonije, Crne Gore, Austrije, Mađarske, Italije i Evropolom.

Povezanost sa slučajevima u Hrvatskoj još nije potvrđena, iako je reč o sličnom načinu izvršenja krivičnih dela. Jager je istakao i efikasnu saradnju Finansijske uprave, policije, nevladinih organizacija, službe za sprečavanje i borbu protiv trgovine ljudima i Kancelarije za zbrinjavanje i integraciju migranata.