Besparica u agraru izrodila nove finansijere

Veliki poljoprivredni proizvođači sve više nabavljaju repromaterijal kod organizatora proizvodnje, na odloženo plaćanje i u veleprodajama uz rabat, a poljoprivredne apoteke uglavnom snabdevaju sitnija domaćinstva ili se gase. Ipak, neke od njih, uprkos novoj konkurenciji, stabilno i uspešno rade. Njihovi vlasnici tvrde da posla ima ako mu se pristupa ozbiljno i sa dovoljno stručnosti, a ne sa idejom „danas firma, sutra džip“, piše magazin Biznis i finansije (B&F).

Od kada su posledice klimatskih promena i poremećaji izazvani globalnim tenzijama dodatno otežali rad u poljoprivredi, smanjuje se i broj poljoprivrednih apoteka u Srbiji, a njihove poslove sve više preuzimaju organizatori proizvodnje, kao što su trgovinske firme, zemljoradničke zadruge, uljare, šećerane, hladnjače… Oni obezbeđuju repromaterijal poljoprivrednicima koji se bave proizvodnjom ratarskih kultura na većim površinama, a potom, nakon žetve, otkupljuju njihove proizvode.

Takvi kupoprodajni odnosi ugovorene proizvodnje postali su masovniji pre pet-šest godina, zbog besparice poljoprivrednika. Danas, u poljoprivrednim apotekama se snabdevaju uglavnom proizvođači na manjim imanjima. Zato opstaju samo one čiji vlasnici su školovani za prodajni asortiman, dobro upravljaju finansijama i vole svoj posao.

U Srbiji ne postoji zvaničan registar poljoprivrednih apoteka, a poslovni portali i imenici navode nekoliko stotina do preko 1.000 registrovanih firmi. Nema preciznih podataka ni o broju organizatora proizvodnje, računa se da samo aktivnih poljoprivrednih zadruga ima više od 1.500.

Apoteke otvarali i vulkanizeri

Predsednik Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić kaže za B&F da poljoprivrednici kojima je to osnovno zanimanje da bi opstali moraju da obrađuju na stotine hektara zemlje, pa su im neophodne i velike količine repromaterijala i preparata za zaštitu bilja. „To kupujemo kod organizatora proizvodnje na odloženo plaćanje ili u veleprodajama, jer na veću količinu dobijamo rabat. U apotekama je sve skuplje, kao u svakoj maloprodaji“, navodi Jakšić.  

Prema rečima Marine Vuković, vlasnice dve poljoprivredne apoteke u Obrenovcu, rezultati poslovanja te firme umnogome zavise i od toga koliko država „upumpava“ novca u poljoprivredu, jer je ta privredna grana u Srbiji postala „potpuno nelikvidna“. „Uspesi u poslovanju tokom 20 godina su kao amplituda, idu gore-dole, ali smo poslednjih 13-14 godina u uzlaznoj putanji. Nismo imali lomova, ako se isključi poplava 2014. godine“, kaže Vuković za B&F.

Danas, prema njenom mišljenju, privrednici imaju prevelika očekivanja od posla i ponekad sami sebe dovode u problem. „Ideja ’danas firma, sutra džip’, ne pije vodu. Poljoprivreda je postala ozbiljan posao i da bi bili likvidni proizvođači moraju da imaju vrhunske prinose ratarskih proizvoda, voća i povrća, a za to je potrebna odgovarajuća podrška struke. U Srbiji su poljoprivredne apoteke otvarali i vulkanizeri, prodavali šta su stigli i kako su propadali njihovi klijenti, tako su i oni gubili poslove“, priča Vuković.

Populizam i druge nelogičnosti u državi

Na pitanje da li apoteke poštuju propis da moraju imati zaposleno stručno lice koje daje savetodavnu podršku pri prodaji repromaterijala, Vuković ocenjuje da se taj propis sveo na populizam. Ona objašnjava da je po zakonu obaveza apoteka da imaju zaposlenog poljoprivrednog inženjera, uglavnom na platnom spisku, ali ne i za tezgom. „Ima slučajeva da je jedan inženjer za zaštitu bilja odgovoran za nekoliko apoteka“, ukazuje naša sagovornica.  

Vuković napominje da organizatori proizvodnje ne kupuju repromaterijal i sredstva za zaštitu u apotekama da bi ih prodali poljoprivrednicima, već u veleprodaji. „I to je jedna nelogičnost u državi. Da bi se neko bavio otkupom poljoprivrednih proizvoda mora da ispuni određene uslove, zna se kako roba od proizvođača mora da bude primljena i skladištena. Otkup ratarskih kultura radi ko stigne. Svake godine propadne po nekoliko otkupljivača i ostanu dužni proizvođačima. Ti otkupljivači, organizatori proizvodnje, pojavili su se pre pet-šest godina“, navodi Vuković.

Ona ističe da uprkos tome, njene apoteke imaju dovoljno kupaca, ali da veoma vodi računa o finansijama, „jer drugačije nije moguće poslovati i opstati“. To potvrđuje i činjenica da od nekadašnjih dvadesetak poljoprivrednih apoteka u Obrenovcu danas radi sedam-osam, ako se isključe one kojima je osnovna roba stočna hrana i mineralna đubriva. Vuković predviđa da će apoteke i dalje propadati zbog visokih troškova poslovanja, kao i zbog „olakog zaduživanja“ u toj branši.

Prava roba u pravo vreme

Snežana Vukmanović, inženjer za zaštitu bilja i vlasnica dve apoteke Fitomedicina u Beogradu i Nišu smatra da poljoprivrednicima nikad nije bilo lako, a poslednjih nekoliko godina klimatske promene su donele još veće probleme. „Suše i izmrzavanje dodatno remete proizvodnju, proizvođači imaju veće troškove a manje prinose i tako iz godine u godinu. Ova godina je bila najbolja u odnosu na nekoliko prethodnih, sve je bilo rodnije, voće je imalo odličan prinos, grožđe, pšenica“, komentariše Vukmanović za B&F.

Prema njenim rečima, kada biljke normalno napreduju, proizvođači imaju volju da ih zaštite i kupuju preparate cele sezone. Međutim, kada dođu kasni mrazevi, kao prošle godine u maju, proizvođači gube volju da bilo šta rade, stanu sa kupovinom preparata, pa i apoteke budu u teškoj situaciji. „Ako su poljoprivrednici imali gubitke jedne godine, sledeće i mi imamo manje prihode, ali trudimo se da dajemo dobre savete i na osnovu toga imamo stalne kupce“, navodi naša sagovornica.

Uprkos teškoćama, Vukmanović naglašava da nikada nije poželela da promeni posao i da svako ko radi profesionalno mora da vidi neki rezultat. „Ukoliko jedne godine nije bila dobra prodaja jednog proizvoda, prodavaće se drugi. Vrlo je bitno menjati asortiman u skladu sa trenutnim uslovima“, podvlači Vukmanović.

Receptura za stabilnost

Njena apoteka u Beogradu snabdeva okolna sela, a niška jug zemlje. „Kupaca ima i iz Hrvatske i Austrije, jer su zadovoljni stručnim savetima. Možda nismo najveća apoteka u Beogradu, ali imamo najveći asortiman i trudimo se da kupac nađe sve što mu treba, umesto da obilazi pet apoteka. Poenta je u tome da ponuda robe bude dobra, prvi smo pre sedam-osam godina počeli da prodajemo organske preparate za zaštitu bilja i ta prodaja raste. Potrebno je i da su cene korektne“, skreće pažnju Vukmanović.

Ona napominje da su kupci iz okoline Niša ranije više uzimali semena povrća za bašte, a sada na tom mestu, umesto luka arpadžika sade ruže i seju travu, pa se više prodaje ta roba.

„Apoteke koje su zatvorene nisu ugašene zato što nema kupaca, neki vlasnici su to učinili zbog bolesti, neko se prezasitio da radi ovaj posao…. Ima i onih koji su se prekomerno zadužili ili nisu naplaćivali kako treba, pa su upali u dugove. Nedavno, na seminaru gde je prisustvovalo 45 predstavnika poljoprivrednih apoteka iz Srbije, srela sam mlade inženjere zaštite bilja koji su uspešni i zadovoljni svojim poslovanjem“, navodi Vukmanović i zaključuje da ovaj posao mora da se radi iz ljubavi, a drugi bitan uslov je stručnost, kako za proizvode koji se nude, tako i za obračun troškova.

Od apoteke do veletrgovca

Vlasnik trgovine Fitolek iz Banatskog Karlovca David Jovanović kaže za B&F da je ugasio apoteku jer je promet narastao toliko da više nije mogao da ga obavlja preko nje, pa je otvorio veleprodaju semena, pesticida i mineralnog đubriva i otkupljuje žitarice.

„To je bio jedini način da sarađujem sa velikim poljoprivrednim proizvođačima koji uzimaju repromaterijal i zadužuju se po 'evro klauzuli', a kada se razdužuju cena robe se obračunava prema onoj koja trenutno važi na tržištu“, objašnjava Jovanović.

On dodaje da su poljoprivredne apoteke u južnom Banatu ostale „za male kesice i male povrtare“, a pravi razlog je to što se poljoprivrednicima više isplati da posluju sa onima od kojih će dobiti repromaterijal na odloženo plaćanje i istovremeno ugovoriti prodaju robe.