Prvi bankrot jedne od AI zvezda: Character.ai se rasprodaje iz stečaja

Character.AI, startap iza jedne od najvećih aplikacija za razgovor sa AI virtuelnim ličnostima, prijavio je stečaj i prodaju imovine. Jedna od zvezda AI buma, piše Statit, koji je Andresen Horowitz 2023. procenio na milijardu dolar a koja je na listi najkorišćenijih AI aplikacija bila marta 2024., godine odmah iza ChatGPT i Gemini, sa više od 20 miliona korisnika, sada traži spas u stečaju.

Kad se ugasi svetlo u sobi za časkanje

Character.AI je bio mesto gde su milioni ljudi u razgovoru s likovima koji ne postoje u realnom svetu pokušavali da ublaže svoju usamljenost i odagnaju tugu. Njegovi korisnici su, prema podacima same firme, u proseku provodili više od dva sata dnevno u razgovorima sa izmišljenim sagovornicima: junacima iz filmova, likovima iz igrica, prijateljima po meri.

Kraj te virtuelne priče sada se odigrava u stvarnom svetu – sudnici. Firma je podnela zahtev za zaštitu po Poglavlju 11 u saveznom sudu u Delaveru, što ne znači odmah i gašenje: aplikacija radi dalje, dok sud nadgleda prodaju. Ali ako se ne javi kupac, platforma će biti ugašena. Jedno od prvih velikih imena iz talasa potrošačke veštačke inteligencije tako završava rasprodajom. I to bez onoga što se u popularnoj kulturi zove „hepi end”.

A početak je bio sasvim drugačiji. Godine 2023. čuveni anđeoska investitorska firma Andresen Horovic je uložila 150 miliona $ i procenila firmu na milijardu, iako ova nije imala nijedan dolar prihoda i svega dvadesetak zaposlenih. Verovalo se u priču, a priča je delovala neodoljivo. Do proleća 2024. aplikacija je bila treća na vebu među AI proizvodima, odmah iza ChatGPT-a i Geminija, a stvorila je i nešto što većina startapa nikada ne stvori – naviku. Ljudi su joj se vraćali.

Naviku je, međutim, bilo teško pretvoriti u novac. Svaki razgovor košta, jer iza svake „ličnosti” radi skup model. Pretplata od deset dolara mesečno stigla je, pokazalo se, kasno. U leto 2025. prihod je procenjivan na oko 30 miliona $ godišnje, što je za vrednovanje od milijardu značilo da su investitori plaćali oko trideset i tri puta veći iznos od onog što firma zarađuje. Pri tom je brojka od 20 miliona korisnika mesečno govorila o popularnosti, ali ne i o zaradi.

Čerupanje ubrzo počelo

Pa ipak, najveći udarac nije došao iz tabele troškova. Najpre je 2024. došao Google. Platio je oko 2,7 milijardi $ da licencira tehnologiju i „vrati kući“ osnivače, pre svih Noama Šazira, jednog od autora rada iz kog je nastala arhitektura na kojoj danas rade svi veliki četbotovi. Investitori su isplaćeni, osnivači su otišli u Google, a firma je ostala u rukama zaposlenih koji su joj ostali verni.

Do sledeće godine to je bilo svega oko sedamdeset zaposlenih. Takvih rastanaka bilo je u ovom talasu još, Bloomberg ih je do 2025. izbrojao šest, i većina startapa koji bi ostali počela je da liči na kuću iz koje su odneli nameštaj.

Onda su počele da stižu tužbe. Porodice su tvrdile da su njihova deca pretrpela psihološku štetu u razgovorima sa četbotovima. Character.AI i Google su u januaru 2026. postigli nagodbu/poravnanje u pet takvih slučajeva. Firma je do tada već zabranila otvorene razgovore maloletnicima, čime je izgubila deo najvernije publike. Sama kompanija u obrazloženju sudu govori o pravnim, regulatornim i operativnim teškoćama.

Najjeziviji detalj u svemu je ono što se događa sa kupcem. Disney, koji je 2025. slao opomene zbog neovlašćenog korišćenja njegovih likova (npr. Elze „Snežnog kraljevstva” i Darta Vejdera iz „Ratova zvezda”.), sada je prvi ponuđač sa 20 miliona $ za deo intelektualne svojine.

Pre toga je za svog prvog tehničkog direktora postavio upravo bivšeg šefa Character.AI-ja. Nekadašnji tužilac tako postaje kupac, i to jeftin – dobija ljude i znanje, a obaveze ostaju drugima.

Neuspeli IA projekti

Character.AI nije zaista i prvi neuspešan ili ne dovoljno uspešan popularni AI projekat. Tu imamo Inflection (Microsoft, mart 2024), koji je bio jedan od najglasnijih AI startapa, sa četbotom Pi i osnivačem Mustafom Sulejmanom.

Microsoft je platio oko 653 miliona $, startap je u junu 2023. prikupio 1,3 milijarde $ i ranije je bio procenjivan na oko četiri milijarde. Ulagači su, prema jednom pregledu, dobili natrag 1,1 do 1,5 puta uloženo, što je daleko od 10 puta koliko se u riziku očekuje. Firma i dalje postoji, ali se okrenula AI rešenjima za preduzeća umesto razvoja novih modela.

Sledeći je Adept (Amazon, jun 2024), koji je pravio AI agente koji rade poslove na računaru. Amazon je zaposlio osnivače (David Luan sada vodi Amazonovu AGI laboratoriju) i licencirao tehnologiju. Posle toga je u Adeptu ostalo oko 20 zaposlenih, a Bloomberg je zabeležio da je samo četvoro na LinkedInu navodilo Adept kao poslodavca.

Na kraju, treba spomenuti i prvi pravi stečaj, doduše iz drugačijih razloga. Builder.ai je zaista propao, i to na najgori način. Britanski startap, koji je prikupio 445 miliona $ i poslednji put 250 miliona u maju 2023, najavio je stečaj 20. maja 2025. Podržavali su ga Microsoft i katarski državni fond. Poverilac Viola Credit je zaplenio 37 miliona $ sa računa i ostavio firmi , koja je imala „naduvane“ prihode. oko pet miliona.

Muzičke stolice

Na široj AI pozornici ovo je možda primer koji pokazuje tamnu stranu AI buma. Da li je ovo prva pukotina u AI bumu ili samo propast jedne firme koja je imala previše rizika na jednom mestu – maloletnike, autorska prava i račun za struju?

Odgovor, zasad, niko ne zna. Prema oktobarskom istraživanju Bank of America, 45% fond menadžera očekuje prskanje AI balona 2027, a 42% ne očekuje. Osam najvećih ulagača ove godine troši oko 971 milijardu $, a studija Univerziteta Kolumbija procenjuje da bi prihodi od veštačke inteligencije do 2032. morali da dostignu 3,5 biliona $ da bi se sve isplatilo. Istovremeno, većina ispitanika ne očekuje da će iko u narednih šest meseci smanjiti ulaganja. Igra „muzičkih stolica“ se nastavlja.