Investitori opomenuli Francusku, ali ni zemlje u našem regionu ne mogu da budu mirne

Prinos na desetogodišnje francuske državne obveznice porastao je 19. oktobra na 4,866%, dok je razlika u odnosu na nemačke obveznice dostigla približno 1,45 procentnih poena, piše portal Investitor.me. Prinos na francuske desetogodišnje obveznice povećan je za 7,8 baznih poena, kao posledica političke neizvesnosti, otpora najavljenom smanjenju budžetskog deficita i neizvesnosti uoči predsedničkih izbora 2027. godine.

„Razlika između tih prinosa jedan je od ključnih pokazatelja poverenja investitora“, ocenjuje se u tekstu, uz objašnjenje da veća premija znači i veću cenu preuzimanja državnog rizika.

Podaci francuskog statističkog instituta INSEE pokazuju da je javni dug Francuske na kraju drugog kvartala dostigao 119% BDP-a, odnosno gotovo 3.600 milijardi evra, dok je budžetski deficit u 2025. iznosio 5,1% BDP-a, navodi analiza.

U slučaju Crne Gore, ukupan bruto javni dug na kraju juna 2026. iznosio je 5,02 milijarde evra, odnosno 58,5% BDP-a, prema podacima Ministarstva finansija

„Crna Gora nije Francuska, ali je upravo zato pouka još značajnija“, jer crnogorsko domaće tržište kapitala je manje i pliće a pristup međunarodnom finansiranju važniji za održavanje javnih finansija.

Crna Gora koristi evro, ali nije članica Evrozone i tako nema pristup svim zaštitnim mehanizmima Evropske centralne banke dostupnim njenim članicama. Zbog toga svaki izlazak države na međunarodno tržište obveznica zavisi od globalnih kamatnih uslova, kreditnog rejtinga i procene investitora o sposobnosti servisiranja obaveza.

Ilustrativni obračun pokazuje da bi pozajmica Crne Gore od 500 miliona evra uz kamatu veću za „samo“ jedan procentni poen donela dodatnih pet miliona evra kamata godišnje, odnosno 50 miliona evra za deset godina, pod pretpostavkom fiksne kamate i otplate glavnice na kraju perioda.

Analiza ističe da rast prinosa ne povećava automatski kamate na postojeće obveznice sa fiksnom stopom, već trošak raste postepeno, kroz novo zaduživanje i refinansiranje dospelog duga.

„Na međunarodnom tržištu kapitala poverenje nije apstraktna kategorija. Ono ima vrlo konkretnu cenu, izraženu u kamati koju država plaća“, upozoravaju iz Investitora.

Srbija „negde između“

S druge strane Peštera, Srbija se u ovoj priči nalazi između Francuske i Crne Gore. Kao i Crna Gora nije članica Evrozone, ali za razliku od nje ima sopstvenu valutu i centralnu banku (a time i svoju monetarnu politiku). Po zaduženosti je bliža Crnoj Gori nego Francuskoj, jer javni dug Srbije je na kraju avgusta iznosio gotovo 42 milijarde evra, odnosno 43,3% BDP-a. To je manje od crnogorskih 58,5% i oko tri puta manje od francuskih 119%.

Deficit je takođe umereniji. Budžetski deficit Srbije u 2025. iznosio je 2,6% BDP-a, što je bolje od planiranih 3%, dok je za 2026. ponovo planiran deficit od 3%. Francuska je prošle godine imala 5,1%.

Međutim, niska zaduženost ne znači i jeftino zaduživanje. U martu je srpska evroobveznica sa dospećem 2036. nosila prinos veći od 5%, dok je desetogodišnji nemački bio na 3,1%, a italijanski na 4,1%. Po tom obračunu, premija nad Nemačkom bila je oko dva procentna poena, više od današnjih 1,45 koje plaća Francuska. Dakle, država sa trećinom francuskog duga plaća sličnu, pa i višu cenu novca.

Pristup tržištu ipak ostaje dobar. U aprilu je Srbija prodala evroobveznice vredne oko tri milijarde evra u tri tranše, uz tražnju veću od osam milijardi evra, a prinosi su tokom aukcije smanjeni za po 30 baznih poena u odnosu na početne uslove.

Po analogiji sa obračunom iz analize, to je ušteda od oko devet miliona evra kamata godišnje. Na domaćem tržištu cena je ipak porasla jer u junu je država morala da ponudi prinos od 5% na petogodišnje dinarske obveznice, 0,41 procentni poen više nego u maju.

Takođe, za razliku od Crne Gore, Srbija ima rejting koji joj pomaže. S&P je potvrdio investicioni rejting BBB- sa stabilnim izgledima, ali upozorava na političku neizvesnost i izloženost NIS-a mogućim sankcijama. Fitch drži neinvesticioni razred BB+ sa pozitivnim izgledima i kao oslonac navodi stabilnost deviznog kursa, devizne rezerve i odgovorno fiskalno upravljanje, dok je kod Moody’s ta kategorija još niža za stepenicu – Ba2.

Poenta francuske priče za Srbiju nije u visini duga, nego u brzini kojom tržište reaguje na neizvesnost. Fiskalni savet Srbije zbog toga upozorava da je strukturni deficit bliži 3% BDP-a nego 1,5% koliko procenjuje Vlada.

Srbiji je pozitivan rejting važniji kapital nego brojke o dugu, a tržište ga može brzo preispitati.