Dogovor Gaspromnjefta i Mola o NIS-u (ni)je postignut

Nakon dobijene saglasnosti biće formalizovana promena vlasništva, rekao je Mali za Bloomberg Adria TV.

„Dogovor između ruske strane, koja je većinski vlasnik, i mađarskog MOL-a je postignut. Ugovor je potpisan. Mi smo kao država napravili i akcionarski sporazum sa mađarskom stranom. Preostalo je da se pribave saglasnosti nadležnih antimonopolskih komisija. Očekujem da će zahtevi uskoro biti podneti - i u Srbiji i, ako se ne varam, i u Bosni i Hercegovini - i da će se transakcija vrlo brzo završiti", rekao je ministar.

Dodao je da je sada potrebno proći kroz formalno zatvaranje ugovora. Odgovarajući na pitanje da li će se nakon te transakcije povećati vlasnički udeo države Srbije u NIS-u, rekao je da hoće i da imamo pisani dogovor sa Mađarima da povećamo naš udeo sa 30% na 35%, odnosno da Srbija želi da pređe prag od jedne trećine vlasništva.

Ministar Mali nije pominjao da li je i američki OFAC saglasan sa aranžmanom ruske i mađarske strane, a potvrde ove vesti nema ni u saopštenjima MOL-a Budimpeštanskoj berzi, ili Gasproma. Iz MOL-a su za BBC na srpskom demantovali ministra Malog.

„Nema novih elemenata i razvoja pregovora zbog kojih bismo imali potrebu da obavestimo finansijska tržišta", kažu iz mađarske državne kompanije.

A o svim stvarnim novitetima u vezi s pregovorima, iz mađarske firme su o tome obaveštavali investitore na Budimpeštanskoj berzi – poput postizanja načelnog dogovora sa Rusima u januaru ili produžavanja licence Vašingtona za pregovore u više navrata.

Iz srpskog Ministarstva finansija potom su za N1 rekli da je ministar „zapravo mislio na ugovor sa MOL-om potpisan u junu ove godine" a ne na neki završni tj. novi dokument.

Dugotrajni pregovori

Čitav slučaj „prisilne transakcije“ vlasništva nad NIS-om pojkrenut je američkim sankcijama NIS-u koje su stupile na snagu 9. oktobra 2025, posle više odlaganja. Amerikanci su tražili da Rusi izađu iz vlasništva nad kompanijom, kako bi se smanjio politički uticaj na Srbiju preko snabdevanja naftom (i gasom). Povod ovome su šire sankcije Rusiji zbog napada na Ukrajinu, ali i geopolitičko suzbijanje „meke moći“ Rusije u Evropi sprovođenui preko energetske zavisnosti Starog kontinnenta.

Pred sankcije je Gasprom u septembru 2025. preneo 11,3% NIS-a sa PJSC Gazprom na Intelligence JSC, kompaniju pod upravom Gazprom Capitala. Time je rusko vlasništvo, sa delom koji ima Gasprokmnjeft, ostalo na 56,15%, a država Srbija drži 29,87%.

U januaru 2026 MOL je potpisao glavne odredbe obavezujućeg okvirnog sporazuma (Heads of Agreement) sa Gaspromnjeftom o kupovini 56,15% NIS-a. Rok za potpisivanje kupoprodajnog ugovora bio je 31. mart 2026, ali je probijen a potom više puta produžavan. U to vreme MOL je pregovarao i sa ADNOK-om o ulasku u vlasničku strukturu kao manjinski akcionar, uz zadržavanje većinskog vlasništva i upravljačkih prava MOL-a.

U jun 2026 srpska ministarka energetike je 16. juna potpisala Ugovor između akcionara sa MOL-om. On stupa na snagu samo ako se MOL i Gazprom Neft dogovore o kupoprodaji i to odobri OFAC. Mađari su tada rekli da će MOL kupiti dodatnih pet odsto akcija i da će rafinerija najmanje 10 godina raditi u kapacitetu kakav je imala četiri godine pre sankcija.

Licenca kao stalni pritisak

Ceo proces teče uz dve licence američke Kancelarije za stranu imovinu (OFAC) koje se produžavaju na mesec dana ili kraće: operativnu za NIS i pregovaračku za MOL. Prema Bloomberg Adriji, NIS je u ovoj godini osam puta tražio produženje licence za rad. Poslednje produženje je od 30. septembra: MOL ima dozvolu za pregovore do 30. oktobra 2026, a NIS operativnu licencu do istog datuma.

Takođe, hrvatski naftovod JANAF, kojim nafta doalzi u NISD-ovu Rafineriju nafte Pančevo, je takođe radio na osnovu posebne privremene licence.