Rusima fale radnici, ali nisu oni jedini
Rusija treba do 2032. da uključi oko 12 miliona ljudi na tržište rada, kako bi popunila nova radna mesta i zamenila zaposlene koji odlaze u penziju, izjavila je potpredsednica vlade Tatjana Golikova. Pozivajući se na Rosstat, navela je da nezaposlenost iznosi rekordno niskih 2,2%, a broj zaposlenih 74,6 miliona, preneo je Tass.
Poslodavci, prema njenim rečima, imaju veliku potrebu za radnicima, naročito za zanimanjima koja traže stručne i praktične veštine, za koje je trenutno raspisano oko milion slobodnih radnih mesta.
Glavna ciljna grupa biće mladi.
„Zadatak države je da im pomogne da steknu kvalifikacije koje su tražene i pronađu prvo zaposlenje“, poručila je Golikova.
Ministar rada Anton Kotjakov je u decembru 2025. objasnio da ukupna potreba za zamenom radnika u sedam godina iznosi 12,2 miliona, od čega je 11,7 miliona za zamenu onih koji odlaze u penziju, a oko 500.000 za nova radna mesta. To je u proseku oko 1,7 miliona novih radnika godišnje.
Problem Rusije nije toliko rast privrede koliko starenje generacije koja masovno izlazi iz radnog veka. Dodatni izazov je to što je tržište već prazno: sa nezaposlenošću na 2,2% gotovo da nema rezerve koja bi mogla da popuni upražnjena mesta.
Evropa: Ublažen, ali dalje prisutan manjak
U Evrozoni se pritisak na tržištu rada ipak malo smanjio. Stopa slobodnih radnih mesta bila je 2,1% u drugom kvartalu 2026, naspram 2,3% u prvom kvartalu i 2,2% godinu dana ranije, dok je u EU iznosila 2,0%, prema podacima Eurostata. Najveća je u građevinarstvu, 3,0% u evrozoni i 2,8% u EU, a slede administrativne usluge i ugostiteljstvo.
Razlike među državama su velike. U prvom kvartalu su najviše stope imali Holandija (4,0%) i Belgija (3,4%), a slede Malta (3,3%) i Austrija (3,1%). Na drugom kraju skale su istočne članice: Rumunija je u drugom kvartalu imala najnižu stopu, 0,5%, a Bugarska je u prvom kvartalu bila na 0,9%.
Paradoksalno, manjak radnika postoji uz visoku nezaposlenost u pojedinim zemljama. U EU je u junu 2026. bilo oko 13,3 miliona nezaposlenih, što je stopa od 6,0%, a najviše su prednjačile Finska (10,3%) i Španija (10,1%). To pokazuje da je problem u neusklađenosti veština i regiona, a ne samo u ukupnom broju ljudi.
SAD: Hlađenje potražnje, ali tržište i dalje zategnuto
Američko tržište rada pokazuje znake zahlađenja. Prema JOLTS istraživanju Biroa za statistiku rada, broj slobodnih radnih mesta u avgustu pao je za 256.000 na 7,079 miliona, što je najniži nivo od marta, uz stopu od 4,3%. Broj zaposlenja u avgustu iznosio je 5,2 miliona, a stopa dobrovoljnih odlazaka 1,9%.
Otkazi su ostali niski, pa poslodavci objavljuju manje oglasa, ali ne ide se ka masovnim otpuštanjima. Stopa nezaposlenosti je u septembru, prema podacima iz sekundarnog izvora, iznosila 4,2%. Uz oko 7 miliona nezaposlenih, to znači da na jednu osobu bez posla otprilike dolazi jedno slobodno mesto.
Kina: Manjak koji nameće demografija
Kina ima suprotnu sliku ‒ nezaposlenost mladih je tema, ali dugoročni problem je smanjenje radno sposobnog stanovništva. Prema podacima koje je navela Economist Intelligence Unit, radno sposobno stanovništvo (16–59 godina) palo je sa 875,56 miliona u 2022. na 864,81 milion u 2023.
Peking je zato pokrenuo prvu reformu penzionog uzrasta posle više od 40 godina: uzrast za odlazak u penziju raste sa 60 na 63 godine za muškarce i sa 55 na 58 za žene na kancelarijskim poslovima, postepeno u narednih 15 godina.
Peking se sve više oslanja i na automatizaciju. Kineski proizvođači humanoidnih robota isporučili su u prvoj polovini 2026. više od 97% svetskih isporuka, od ukupno oko 19.100 jedinica, naspram 5.100 godinu ranije, prema podacima firme Smart Analytics Global, a šangajski AgiBot sa 8.400 komada prestigao je hangžouski Unitree (5.900).
Ipak, broj robota koji stvarno rade na komercijalno produktivnim poslovima i dalje je mali, pa je za sada reč više o ulaganju u budućnost nego o stvarnoj zameni radnika.
Srbija: nezaposlenost pada, ali ne zato što ima više posla
Slična slika vidi se i u Srbiji. Prema Anketi o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku, u drugom kvartalu 2026. bilo je 2.840.100 zaposlenih i 220.200 nezaposlenih, uz stopu nezaposlenosti od 7,2% i stopu zaposlenosti od 50,9%.
Iza povoljne brojke krije se manje povoljan sastav ‒ u odnosu na isti kvartal 2025. broj zaposlenih smanjen je za 45.800, a broj nezaposlenih za 46.800, dok je broj stanovnika van radne snage povećan za 61.900.
Drugim rečima, nezaposlenost je pala uglavnom zato što je sve više ljudi napustilo tržište rada, a ne zato što je otvoreno više radnih mesta.
Poslodavci se, uprkos tome što je više od 200.000 ljudi i dalje bez posla, žale na manjak kvalifikovanih kadrova, naročito u građevinarstvu, industriji i IT sektoru, pa se sve češće okreću uvozu radne snage. Na kraju 2025. u Srbiji je po osnovu zapošljavanja boravilo 64.672 stranca, četvrtinu više nego godinu dana ranije, a prema izjavi ministra policije, koja daje dozvole za ulazak radnika, u julu ih je u zemlji sa radnim papirima bilo 68.720.
