Širi se ograničenje marži: Šta Crna Gora može da nauči na srpskom iskustvu

Šta se sprema u Crnoj Gori?

Ministarstvo ekonomskog razvoja Crne Gore planira da od početka naredne godine ograniči marže na osnovne životne namirnice i druge proizvode za domaćinstvo, prenosi Investitor.me.

Ministar Nik Đeljošaj poručio je da je cilj zaštita kupovne moći uoči primene “Euro modela”, odnosno da inflacija ne pojede rast plata. Najavio je razgovore s trgovcima i proizvođačima, analizu nabavnih cena i troškova poslovanja, pojačan inspekcijski nadzor i prosleđivanje podataka Agenciji za zaštitu konkurencije ako se pojave indicije o povredi konkurencije, pišu podgoričke „Vijesti“. Spisak proizvoda i dozvoljeni procenti još nisu predstavljeni.

Plate su ovde ključni deo priče zbog kojih se pravi ovaj potez. Vlada je usvojila set mera za novi krug povećanja zarada od januara 2027, uz minimalne neto zarade od 1.000 do 1.400 evra (zavisno od obrazovanja). Očekuje da prosečna neto zarada pređe 1.400 evra. Današnji nivo je znatno niži. Prosečna neto zarada u avgustu iznosila je 1.040 evra, 2,5% više nego godinu dana ranije, a u periodu januar–avgust 1.032 evra, odnosno 2,2% više nego u istom periodu 2025.

Realna slika je lošija od nominalne. U avgustu su potrošačke cene porasle 1,2% u odnosu na jul, zbog čega je realna neto zarada pala 0,9%. U julu je pad iznosio 0,7%, a u aprilu 1,2%. Unija slobodnih sindikata zato upozorava da je rast cena već počeo i traži da država hitno evidentira cene i marže koje su važile na dan objave “Euro modela”, kako bi se kasnija poskupljenja mogla uporediti s tim stanjem.

Šta kaže srpsko iskustvo

Srpska uredba primenjivala se od 1. septembra 2025, važila je šest meseci i ograničila je maloprodajnu maržu na 20% na prodajnu cenu bez PDV-a, i na redovnu i na akcijsku cenu. Obuhvatila je 23 kategorije robe, od mleka i mesa do kućne hemije i hrane za bebe, a obavezivala je samo velike trgovce s poslovnim prihodom iznad 4,5 milijardi dinara u 2024.

Marža u veleprodaji i kod distributera takođe je ograničena na 20%, a ukupne naknade koje trgovac naplaćuje dobavljaču na 10% neto fakturisane vrednosti. Trgovci su svakog ponedeljka prijavljivali cenovnike, a kazna za pravno lice iznosila je 300.000 dinara.

Efekti su, prema Narodnoj banci Srbije, bili vidljivi. Cene oko 75% obuhvaćenih proizvoda do jula 2026. nisu dostigle nivo pre uvođenja uredbe, a tokom njenog važenja kumulativno su pale 5,2%. Od avgusta 2025. do jula 2026. cene žitarica i testenina pale su oko 10%, konditorskih proizvoda, svežeg mesa i ostale hrane oko 9%, a neprehrambenih proizvoda 2,4%. Poskupeli su samo hleb i, u manjoj meri, bezalkoholna pića. Najavljeni dvocifreni padovi cena, o kojima je govorila ministarka, nisu se ostvarili na nivou korpe: udruženje potrošača navodi da je u septembru pad iznosio oko 1,5 do 1,6%, a potom su usledili blagi mesečni rastovi. Tri četvrtine cena nije se vratilo "na staro" posle ukidanja Uredbe o maržama.

Ali, terba imati dve zadrške kako bi se dala pravilna ocena srpskih merau. Prvo, međugodišnja inflacija u julu spustila se na 1,9% pre svega zbog odlične poljoprivredne sezone, koja je cene neprerađene hrane srušila za 12,9%. Drugo, mera nije bila čisto ograničenje marži. Do 31. januara 2026. važilo je i zamrzavanje fakturnih cena dobavljača na nivou od 1. avgusta 2025, koje je potom ukinuto. Posle isteka uredbe država nije tražila njeno produženje, već je uvela sistemska rešenja.

NBS najveći efekat očekuje od Zakona o trgovačkim praksama, koji treba da spreči zloupotrebu pregovaračke moći lanaca, a izmene Zakona o trgovini od 1. maja 2026. uvele su pravilo da je “prethodna cena” kod sniženja najniža cena iz poslednjih 30 dana.

Odakle kreće Podgorica?

Cilj komšijskih mera je isti ali su polazišta različita. Srbija je uvela uredbu kao brzu antiinflacionu intervenciju, pa se mera u javnosti često doživljavala kao zamrzavanje cena. Crna Gora meru najavljuje mesecima unapred, kao pratnju velikom povećanju plata, i zato prvo mora da reši rizik poskupljenja pre početka primene. Na to ukazuju i sindikati.

Najveća razlika je, zasad, u preciznosti. Srbija je odmah odredila procenat, kategorije robe i prag za obveznike, a nadzor je počivao na nedeljnom prijavljivanju cenovnika. Za Crnu Goru su nepoznati i procenat i spisak proizvoda, kao i način obračuna marže. Za trgovce je to problem planiranja nabavke, a za potrošače nejasno je na koji deo svakodnevnih troškova mogu računati. Crnogorski ministar najavljuje inspekcije i prijave Agenciji za zaštitu konkurencije, ali ne i kontrolu nabavnih cena, što je u Srbiji bio važan deo mere. Ako nabavne cene rastu, proizvod može da poskupi i kada je procenat marže ograničen.

NA kraju, postoji i makroekonomska razlika. Crnogorska privreda je u drugom kvartalu 2026. rasla 3,8% međugodišnje, uz stopu nezaposlenosti od 9,1%. Povećanje plata od oko trećine, koje vlada očekuje do 1.400 evra, moglo bi da podstakne potrošnju i cene, pa ograničenje marži samo po sebi ne garantuje očuvanje kupovne moći.

Srpski primer ne dokazuje da ograničenje marži rešava inflaciju, ali pokazuje da kombinacija jasnih pravila, nadzora cenovnika i kasnijeg zakonskog uređenja odnosa lanaca i dobavljača može da zadrži većinu cena ispod ranijeg nivoa. Za Crnu Goru odlučujući će biti detalji koje ministarstvo tek treba da objavi.