Šoškić: Nacionalizacija NIS-a bila bi loša poruka stranim investitorima

Govoreći o mogućnostima za rešavanje pitanja NIS-a, koji je pod američkim sankcijama, Šoškić je za emisiju „Oko“ RTS-a istakao da pravo preče kupovine ima smisla, kao i vođenje direktnih pregovora sa ruskom stranom. Prema njegovoj oceni, nacionalizacija bi bila loš potez, kako u odnosima sa ruskim partnerom, tako i kada je reč o ukupnom odnosu Srbije prema stranim investitorima.

Odgovarajući na pitanje o najavi Studentske liste da bi delegacija iz Srbije mogla da ode u Moskvu na pregovore o produžetku gasnog ugovora, kao i o mogućim birokratskim preprekama Evropske unije, Šoškić je rekao da je Srbija ruski gas uvozila po istom principu kao i druge evropske zemlje.

On je ukazao na to da se ni Evropa ni Sjedinjene Američke Države nisu u potpunosti odrekle ruskih energenata, uprkos političkim i ekonomskim okolnostima.

„Srbija mora da vodi računa o svojim interesima, pre svega. I to nastojanje da mi dođemo u poziciju da imamo izbora i da nas niko ne može ucenjivati, mislim da je ispravno polazište, da otvorimo alternative i mogućnosti, a da na kraju kupujemo od onoga od koga nam je to najpovoljnije", naveo je Šoškić gostujući u emisiji „Oko" na RTS-u.

Slom Alte mogao biti sprečen

Govoreći o situaciji u bankarskom sektoru nakon oduzimanja dozvole za rad Alta banci, Šoškić je ocenio da je njen slom mogao da bude sprečen da je NBS reagovala blagovremeno.

Istovremeno, odbacio je mogućnost da se problemi Alta banke mogu dovoditi u vezu sa poslovanjem Poštanske štedionice, naglašavajući da su u pitanju dve suštinski različite banke, kako po vlasničkoj strukturi, tako i po mogućnostima za obezbeđivanje dodatne likvidnosti.

Prema njegovim rečima, Poštanska štedionica je likvidna i nema razloga za paniku, a aktivirani su i instrumenti podrške likvidnosti.

„Alta banka i Banka Poštanska štedionica su apsolutno različite. Jedno je jedna mala banka privatnog vlasnika koji ima puno osnova da mu se pripiše nedovoljni stepen kredibilnosti da uopšte bilo šta radi u finansijskom sektoru. Kod Poštanske štedionice država je vlasnik, a tu gde je država vlasnik, ona može da ubaci dodatni novac i da dokapitalizuje banku, može da doda likvidnost ako je potrebno", rekao je Šoškić.

On smatra da za takvom intervencijom neće biti potrebe jer je situacija stabilna, ali je ukazao na to da građani treba da budu svesni da država, kao vlasnik Poštanske štedionice, ima mogućnost da joj obezbedi dodatni kapital ili likvidnost ukoliko se za tim ukaže potreba.

Osvrćući se na pitanje stabilnosti kursa dinara, Šoškić je ocenio da ne očekuje značajnije promene i da održavanje stabilnog kursa ne predstavlja poseban izazov za monetarne vlasti. Kako je objasnio, kurs dinara može relativno jednostavno da se fiksira, a odluka o tome je pre svega pitanje izbora režima deviznog kursa, a ne tehničkih mogućnosti centralne banke.