Šoškić: Povlačenje novca ugrozilo likvidnost Poštanske štedionice

Masovno povlačenje novca nakon izbornog poraza vlasti ugrozilo je likvidnost Poštanske štedionice, izjavio je nekadašnji guverner Narodne banke Srbije (NBS) i kandidat za poslanika Studentske liste Dejan Šoškić u jutarnjem programu TV Nova „Probudi se“. Kako je rekao, novac su povlačili ljudi čiji su politički mentori izgubili izbore, ali je naglasio da stanje u toj banci nije uporedivo sa krahom Alta banke i da su mere za očuvanje likvidnosti već aktivirane.

Govoreći o teškoćama Poštanske štedionice, Šoškić je rekao da je došlo do naglog povlačenja velikih iznosa novca u periodu nakon izbora. Prema njegovim rečima, takvo ponašanje dodatno je opteretilo likvidnost banke.

„Kad govorimo o Poštanskoj štedionici, ona je imala štete zbog toga što su ljudi iz neke sfere koja potencijalno može biti kriminogena odlučili da u trenucima panike, kad su njihovi mentori izgubili na izborima, podižu jako velike iznose sredstava“, rekao je Šoškić.

On je istakao da probleme sa likvidnošću ne treba poistovećivati sa kapitalizovanošću, odnosno dugoročnom stabilnošću banke. Dodao je da su rešenja za nastali likvidnosni udar već uvedena.

„To je jedan likvidnosni udar. Potpuno je druga stvar kapitalizovanost, dakle stabilnost banke. Za taj likvidnosni udar rešenja su već na mestu. Dakle, situacija u Poštanskoj štedionici nije ni izbliza alarmantna“, rekao je bivši guverner.

Šoškić je naveo da Poštanska štedionica ima uobičajenu bankarsku aktivu i vlasnika koji je spreman da je, ako se za tim ukaže potreba, podrži dodatnim kapitalom. „Postoje instrumenti likvidnosti koji su stavljeni u dejstvo, koji pomažu instituciji da normalno posluje, a naravno, postoji mogućnost da se uradi dokapitalizacija“, objasnio je Šoškić, ponavljajući da slučajevi Poštanske štedionice i Alta banke nisu uporedivi.

Govoreći o zahtevu studentskog pokreta da se poslovanje Poštanske štedionice preispita i učini transparentnijim, Šoškić je podsetio da su sve banke pod stalnim nadzorom centralne banke. Kako je objasnio, nadzor se sprovodi redovno, čak i kada kontrolori nisu fizički prisutni u prostorijama banaka.

Ukoliko su potrebne dodatne provere, NBS može da uputi kontrolore u banku, što se, prema Šoškićevim rečima, dogodilo i u Poštanskoj štedionici. Ako se utvrde problemi sa likvidnošću ili kapitalom, moguće je uvesti privremene mere i pristupiti konsolidaciji.

Poštanska štedionica je u saopštenju od 2. novembra navela da je sama zatražila dodatni stručni nadzor NBS nad likvidnošću i finansijskim tokovima, nakon negativnih vesti i tvrdnji o njenom poslovanju. Banka je saopštila da mere centralne banke obuhvataju pojačano praćenje likvidnosti i dodatne procedure za određene transakcije, uz poruku da uredno izvršavanje obaveza i zaštita interesa klijenata ostaju njeni prioriteti.