Srbija ide na privremeni budžet: Kasni izbori ograničili trošenje iz državne kase, ali ne samo to...
Kašnjenje u formiranju nove vlasti gotovo izvesno znači da će Srbija početak 2027. provesti u režimu privremenog finansiranja budžeta. Plate i penzije neće biti ugrožene, ali će država imati znatno manje prostora za nove rashode, investicije i zaduživanje.
Vanredni parlamentarni izbori, održani 25. oktobra, i ponovljeno glasanje na 53 biračka mesta 1. novembra, ostavili su veoma malo vremena da Srbija u redovnom roku usvoji budžet za 2027. godinu. Zbog toga je sve izvesnije da će država novu fiskalnu godinu započeti u režimu privremenog finansiranja, odnosno sa privremenim budžetom.
To nije nepoznata situacija za Srbiju. Poslednji put privremeno finansiranje primenjeno je početkom 2007. godine, takođe nakon parlamentarnih izbora održanih u periodu što je sprečilo blagovremeno donošenje budžeta.
Ovoga puta problem je u rokovima za formiranje novih institucija. Republička izborna komisija (RIK) nakon ponovljenog glasanja ima rok od 96 sati od prijema svih zbirnih izveštaja da objavi ukupan izveštaj o rezultatima izbora. To je danas ili sutra. Od objavljivanja tog izveštaja počinje da teče rok od deset dana u kojem RIK dodeljuje mandate narodnim poslanicima.
Istovremeno, propisi predviđaju da se konstitutivna sednica Narodne skupštine održi najkasnije 30 dana od proglašenja konačnih rezultata izbora. Parlament je konstituisan kada se potvrde mandati najmanje dve trećine poslanika. Tek nakon konstituisanja Skupštine počinje da teče rok od 90 dana za izbor nove Vlade. Ako taj rok bude iskorišćen do kraja, nova izvršna vlast mogla bi da bude formirana tek početkom marta 2027. godine.
Tek tada bi mogli da očekujemo i da Budžet 2027 dođe pred poslanike, iako formalno-pravno novi budžet mora da čeka novu Vladu. Vlada u tehničkom mandatu i dalje obavlja poslove iz svoje nadležnosti, a zakonski ne postoji prepreka da predloži budžet koji bi nova Skupština razmatrala i usvojila. Pitanje je, međutim, da li je Nacrt budžeta uopšte spreman i da li ima političke volje da se o takvom budžetu uopšte raspravlja. Kandidat Studentske liste, koja je pobedila na parlamentarnim izborima, i njen glasnogovornik u ekonomskom delu (a možda i budući premijer) prof. Dejan Šoškić nagoveštava da toga nema.
„Nacrt budžeta će zavisiti od zatečene štete u javnim finansijama zemlje koja se u ovom trenutku još ne može tačno predvideti. Imamo timove za to, ali još nismo preuzeli vlast“, rekao je Šoškić za BBC na srpskom.
Kako funkcioniše privremeno finansiranje
Dok se ne usvoji novi budžet, naravno, država ne prestaje da prikuplja prihode niti da izvršava svoje obaveze. Zakon o budžetskom sistemu predviđa privremeno finansiranje kao mehanizam koji omogućava kontinuitet rada državnih institucija kada budžet nije donet na vreme.
Prema važećem zakonu, privremeno finansiranje traje prva tri meseca fiskalne godine, ali ako budžet ne bude donet ni do 15. marta, ovaj režim može biti produžen za još tri meseca.
Prema izmenama Zakona o budžetskom sistemu iz avgusta 2026. rashodi i izdaci mogu se planirati najviše do jedne četvrtine iznosa predviđenog budžetom prethodne godine. Ranije je bilo vezano ta rashode u prva tri meseca prethodne godine.
Važno je da se ovo ograničenje odnosi na ukupan obim rashoda i izdataka, a ne na pojedinačne budžetske stavke, što ostavlja određeni prostor za drugačiju raspodelu sredstava.
Odluku o privremenom finansiranju donosi Vlada, što znači da će taj posao obaviti aktuelna izvršna vlast u tehničkom mandatu, ukoliko se do početka godine ne formira nova.
Isplate redovne ali ograničenja postoje
Privremeno finansiranje ne znači da će država ostati bez novca ili da će biti dovedena u pitanje redovna isplata plata, penzija i drugih zakonskih obaveza. Poreski prihodi nastavljaju da se prikupljaju prema važećim propisima, nezavisno od toga da li je budžet usvojen.
„Privremeno finansiranje nije ništa neobično, a posledice ne bi bile naročito dramatične ni značajne“, ocenjuje Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i urednik Kvartalnog monitora FREN-a.
Ipak, postoje ograničenja koja mogu imati značajne posledice za ekonomsku politiku države. Tokom privremenog finansiranja Srbija ne može da izdaje nove državne garancije niti da se zadužuje za nove projektne zajmove. To znači da će biti ograničene mogućnosti za pokretanje novih investicionih projekata koji se finansiraju kreditima međunarodnih finansijskih institucija.
Takođe, vlast neće imati isti prostor kao pri redovnom izvršavanju budžeta da uvodi nove rashode, povećava izdvajanja za pojedine programe ili menja prioritete javne potrošnje. To ne znači da su automatski zabranjena sva povećanja plata i penzija, ali bi svaka nova obaveza morala da bude usklađena sa zakonskim ograničenjima privremenog finansiranja i postojećim pravima korisnika budžeta.
Za nepredviđene rashode na raspolaganju je budžetska rezerva, koja bi upravo tome trebalo da služi. U programu Studentske liste najavljeno je da će ona biti vraćena na nivo od 2% prihoda države i korišćena za nepredviđene okolnosti, a ne za rashode koji su mogli biti planirani unapred.
Privremeni budžet, dakle, neće zaustaviti funkcionisanje države, ali će novoj vlasti suziti manevarski prostor u prvim mesecima mandata. Za ekonomiju je važnije pitanje koliko će dugo takav režim trajati i da li će odlaganje donošenja budžeta uticati na realizaciju javnih investicija i planiranje poslovanja kompanija koje zavise od državnih projekata i narudžbina.
