Suša odložila setvu pšenice: Ratari čekaju kišu, a troškovi proizvodnje rastu

Višemesečna suša i nedostatak vlage u zemljištu odložili su setvu pšenice u mnogim delovima Srbije, zbog čega su ratari u novembru ušli sa značajnim zaostatkom u odnosu na uobičajenu dinamiku radova. Iako su oktobarske padavine omogućile početak pripreme zemljišta i setve, one nisu bile dovoljne da nadoknade veliki deficit vlage, pa proizvođači sada čekaju nove kiše kako bi obezbedili uslove za klijanje i nicanje hlebnog zrna, piše RTS.

Situacija na njivama pokazuje da se klimatski rizici sve direktnije odražavaju na poljoprivrednu proizvodnju, ali i da se posledice suše prepliću sa finansijskim problemima ratara, koji u novu sezonu ulaze sa višim troškovima i ograničenim mogućnostima finansiranja.

Setva kasni, a priprema zemljišta postaje sve zahtevnija

U ataru Botoša do sada je posejana tek trećina površina planiranih za pšenicu. Ratar Borislav Čizmaš, koji se proizvodnjom ove kulture bavi tri decenije, kaže za RTS da se ove godine suočio sa problemima kakvih ranije nije bilo ni prilikom pripreme zemljišta ni tokom nicanja.

„Pre dve decenije smo počeli da koristimo redukovanu obradu za pripremu zemljišta za setvu pšenice. Međutim, ove godine ni nju ne možemo da sprovedemo kvalitetno“, objašnjava Čizmaš.

Poljoprivrednici su čekali da kiša dovoljno nakvasi površinski sloj zemljišta, na dubini od desetak centimetara, kako bi mogli kvalitetno da pripreme njive. Bez odgovarajuće vlage, upozorava, nema ni dobrog prinosa.

Problem je posebno izražen u regionima koji se već godinama suočavaju sa nedostatkom padavina. Prosečna godišnja količina kiše za područje Botoša iznosi oko 650 litara, dok se poslednjih godina beleži svega između 320 i 380 litara.

Čizmaš navodi da je u oktobru najpre palo pet, a zatim još 11 litara kiše, što je poljoprivrednicima predstavljalo značajno olakšanje, iako je za osnovnu obradu zemljišta za prolećnu setvu potrebno najmanje između 100 i 150 litara padavina.

Zbog takvih uslova proizvođači pokušavaju da se prilagode korišćenjem različite mehanizacije, a neki su nabavili i sejalice za direktnu setvu. Ipak, ni tehnološka prilagođavanja ne mogu u potpunosti da nadomeste nedostatak vode.

Viši troškovi dodatno opterećuju proizvođače

Kašnjenje setve dolazi u trenutku kada su ratari finansijski oslabljeni, jer su cene njihovih proizvoda sve niže, dok repromaterijal poskupljuje.

Čizmaš ističe da su mnogi proizvođači imali probleme sa finansiranjem ovogodišnje setve, pošto nisu uspeli da izmire obaveze iz prethodne godine. Prema njegovim rečima, očekivana državna sredstva nisu isplaćena u predviđenom roku, zbog čega su poljoprivrednici prinuđeni da se zadužuju kod banaka ili dobavljača.

„Ova setva će biti najmanje 10 ili 15 posto skuplja nego lane. Samo đubrivo je, recimo, od 600 do 1.100 evra i to za gotovinu. Ako idemo na zaduženje, cena je još viša“, navodi Čizmaš.

Dodatni problem predstavlja i odlaganje nabavke đubriva. Iako je ono spremno, proizvođači čekaju kišu kako bi mogli da ga razbacaju i nastave pripremu zemljišta.

Takva situacija pokazuje koliko su poljoprivredni radovi u ovoj sezoni zavisni od vremenskih uslova, ali i koliko svaki zastoj može da poveća finansijski pritisak na proizvođače.

Kiša popravila površinski sloj, ali deficit vlage ostaje

Zorica Rajačić iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin ocenjuje da su prethodne padavine popravile stanje zemljišta, ali uglavnom samo u njegovom površinskom sloju.

Kako navodi, deficit padavina u oktobru traje već nekoliko godina, zbog čega se setva pšenice često odlaže dok se ne obezbede uslovi za nicanje. Ovogodišnja situacija je, međutim, znatno komplikovanija jer kiše nije bilo od juna, a oktobarske padavine bile su sporadične i skromne.

Zbog dugog čekanja, priprema zemljišta počela je kasnije nego što je uobičajeno, ali je u trenutnim okolnostima, prema njenoj oceni, zemljište solidno pripremljeno.

Proizvođači koji raspolažu odgovarajućom opremom koristili su i sisteme za navođenje kako bi podstakli nicanje pšenice.

Ujednačenost useva zavisi od novih padavina

Iako je optimalni rok za setvu već prošao, stručnjaci smatraju da se, s obzirom na okolnosti, sa polaganjem semena još ne kasni.

Prema rečima Rajačić, prve posejane pšenice već su naklijale, ali je početak nicanja neujednačen. Najavljene padavine od oko 10 do 15 litara naredne nedelje mogle bi da pomognu klijanju i nicanju, ali ne bi bile dovoljne za dalji rast i razvoj biljaka.

Slični problemi prisutni su i kod uljane repice. U Srednjem Banatu ova kultura zauzela je svega oko 2.000 hektara, a nicanje je slabo, neujednačeno i traje duže od mesec dana.

Zbog toga proizvođači moraju da sačekaju kako bi procenili da li će se usevi ujednačiti. Mnogi su već odustali od ove proizvodnje, dok bi dalji razvoj preostalih površina mogao da zavisi od vremenskih prilika u narednim nedeljama.

Rajačić upozorava da bi duži period blažih temperatura omogućio razvoj useva, ali da bi jači mrazevi mogli da izazovu oštećenja ukoliko biljke ne budu dovoljno razvijene.

Stručnjaci preporučuju setvu do kraja prve dekade novembra

Dr Milan Mirosavljević iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad navodi da se količina padavina razlikuje od područja do područja. U okolini Novog Sada palo je oko 20 litara kiše, što je relativno dovoljno da popravi površinski sloj zemljišta i omogući početak pripreme i setve strnih žita.

Ipak, ozbiljan deficit padavina nastao tokom leta i dalje je prisutan.

Mirosavljević ističe da su temperature iznad proseka za ovo doba godine povoljne za setvu i da bi ratari, ukoliko su u mogućnosti, trebalo da poseju pšenicu tokom narednih dana.

Preporuka je da se setva završi do kraja prve dekade novembra, odnosno do 10. novembra.

„Najbolje je da zrno bude u zemlji i da tu čeka najavljenu kišu“, kaže Mirosavljević.

Prema njegovoj proceni, u narednom periodu bilo bi poželjno da padne između 20 i 30 litara kiše. Klimatske promene, kako navodi, pokazale su da su novembar i decembar postali topliji i kišovitiji, što bi moglo da doprinese poboljšanju uslova za razvoj useva.

Ukoliko se padavine ostvare, nicanje i formiranje lisne mase pšenice trebalo bi da uslede za 15 do 20 dana.

Ozime kulture ostaju važan oslonac u promenjenim klimatskim uslovima

Uprkos problemima sa ovogodišnjom setvom, interesovanje proizvođača za pšenicu ostaje veliko. Razlog je i iskustvo iz prethodnih godina, koje pokazuje da ozime kulture bolje podnose nedostatak padavina i klimatske promene od kultura koje se seju u proleće.

Ovogodišnja situacija, međutim, ponovo pokazuje da otpornost ozimih kultura ne znači i potpunu zaštitu od suše. Dugotrajni nedostatak vlage može da odloži setvu, oteža pripremu zemljišta i ugrozi ujednačenost useva, dok istovremeno povećava troškove proizvodnje.

Za ratare će zato naredne nedelje biti ključne. Od količine i rasporeda padavina zavisiće ne samo dinamika završetka setve već i uslovi za nicanje i razvoj pšenice, a time i deo potencijala za prinos u narednoj žetvi.