Svet usporeno raste: MMF upozorava na rizike zbog AI, javnog duga i sajber napada

Snažni poslovni rezultati kompanija i solidan privredni rast su podržali tržište, dok su velika ulaganja u preduzeća povezana sa veštačkom inteligencijom (AI) pomogla da se ublaže mogući negativni efekti geopolitičkih tenzija i neizvesnosti u ekonomskoj politici.

Svetski ekonomski rast će nakon 3,5% u 2025. najpre usporiti na 3,1% u 2026, a nakon toga ubrzati na 3,4% u 2027, navodi se u danas objavljenim Svetskim ekonomskim izgledima (WEO) Međunarodnog monetarnog fonda.

Fond je blago povećao prognozu globalnog rasta za ovu godinu, dok je procenu za 2027. zadržao nepromenjenom u odnosu na prethodno ažuriranje iz jula.

Fond ipak upozorava da ukupna stopa rasta prikriva sve izraženije razlike među zemljama u svetu, dok se istovremeno smanjuje prostor za prilagođavanje šokovima, a rizici su u porastu. Države koje imaju koristi od izvoza tehnologije ili povoljnijih promena trgovinskih uslova uspešnije ublažavaju posledice kriza, dok se zemlje koje zavise od uvoza energije, kao i zemlje u razvoju, suočavaju sa većim troškovima uvoza i ograničenim mogućnostima za budžetsku podršku privredi.

Ekonomski rast Evrozone će nakon 1,2% u 2025. iznositi 1,1% u 2026. i 1,2% u 2027. Nemačku, najveću privredu evrozone, očekuje ubrzanje sa 0,2% u 2025. na 1,3% u 2026. i blago usporavanje na 1,1% u 2027. Francuska će nakon 0,9% rasta u 2025. usporiti na 0,4% u 2026. i nakon toga ubrzati na 0,7% u 2027.

Sjedinjene Američke Države će porasti za po 2,3% u 2026. i 2027. godini, a Velika Britanija za 1,3% u 2026. i 1,2% u 2027.

Kinu očekuje usporavanje privrednog rasta sa 5% u 2025. na 4,5% u 2026. i 4% u 2027, dok će Indija zadržati visoku stopu rasta koja će nakon 7,8% u 2025. iznositi po 7% u 2026. i 2027. godini.

Nešto manja inflacija u 2027.

Očekuje se da će globalna ukupna inflacija porasti na 4,7% u 2026. godini, pre nego što se uspori na 4,1% u 2027. godini.

Na rast cena prvenstveno će uticati privremeni skokovi cena energije i hrane izazvani geopolitičkim tenzijama i poremećajima transportnih pravaca, uključujući delimično zatvaranje Ormuskog moreuza.

Prognozira se da će rast obima svetske trgovine usporiti u 2026. godini, a potom se stabilizovati u 2027. godini. Na trgovinu će negativno uticati carine i prilagođavanje proizvodnih lanaca, dok će razmena povezana sa tehnologijom nastaviti da pruža podršku.

Tri ključna rizika

Finansijski uslovi u celini ostali su povoljni, ali MMF izdvaja tri ključna rizika koja bi mogla da pokrenu nagle poremećaje, a to su korekcija vrednosti imovine povezane sa veštačkom inteligencijom, rast prinosa na državne obveznice i sve izraženiju pretnja sajber napada.

• Prvi rizik proizlazi iz mogućnosti da zarada koju kompanije očekuju od razvoja veštačke inteligencije ne dostigne predviđeni nivo. Vodeće kompanije u ovom sektoru za sada ostvaruju dobit, ali usporavanje ulaganja ili slabija zarada od očekivane mogli bi da obore vrednost imovine povezane sa AI. Rast zaduženosti, velika koncentracija ulaganja u mali broj kompanija i njihova međusobna finansijska povezanost bi mogli da dodatnom prodube takav pad.

• Drugi rizik predstavljaju novi inflatorni pritisci i zabrinutost zbog javnih finansija, što bi moglo da izazove nagli rast prinosa na državne obveznice i šire tržišne poremećaje.

• Treći rizik predstavljaju sajber napadi, koji postaju sve značajniji sistemski problem zbog sve veće digitalizacije i međusobne povezanosti finansijskih usluga.

Napredni modeli veštačke inteligencije istovremeno mogu da olakšaju sajber napade i da budu važan alat za odbranu od njih.

MMF upozorava da nijedan od ovih rizika sam po sebi ne mora da ugrozi finansijsku stabilnost, ali da bi, u kombinaciji sa postojećim finansijskim ranjivostima, mogao da preraste u sistemsku pretnju.

Posledice bi mogle da obuhvate poremećaje u ključnim funkcijama finansijskog posredovanja i odobravanju kredita, uz ozbiljne negativne efekte na privredu.

Vlasti bi trebalo da ograniče prekomernu zaduženost povezanu sa ulaganjima u veštačku inteligenciju, obezbede održiv putanju javnog duga i unaprede tržišnu infrastrukturu za državne obveznice, uključujući mehanizme za očuvanje likvidnosti u kriznim situacijama, navodi MMF u svom izveštaju.

Godišnji sastanak Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke počeo je 12. oktobra u Bangkoku i trajaće do 18. oktobra, a u fokusu će biti izgledi za svetsku ekonomiju, finansijska stabilnost, dug, inflacija i ekonomski rast, ali i sve veći uticaj veštačke inteligencije na tržišta rada, javne finansije i globalnu ekonomiju.