U Srbiji se ne zna ko je „srednja klasa“ a Nemci imaju čitavu računicu

Srpski sociolozi i ekonomisti ne mogu da se slože oko toga ko pripada srednjoj klasi, pa procene idu od dohodtka između dve trećine i dvostruke vrednosti medijalnog dohotka (u julu medijalna bila 95.036 dinara), mada neki prihod četvoročlane porodica od 168.000 dinara stavljaju u „višu klasu”.

Kod Nemaca, kakvi već jesu, nema „procena“, već je tu čista računica i to ne „na gomili“, već strukturisano prema porodičnim okolnostima.

Kalkulator Kelnskog instituta za ekonomska istraživanja (IW), koji prenosi Fenix-magazin, počinje od „samca“, tj. samohrana osoba s mesečnim neto prihodom domaćinstva manjim od 1.450€ smatra se relativno siromašnom. Donja srednja klasa je između 1.450 i 1.940€, srednja klasa u užem smislu je do 3.630€, a viša srednja klasa do 6.050€. Oni koji zarađuju više relativno su bogati.

Samohrani roditelj s detetom mlađim od 14 godina

Samohrani roditelj s detetom mlađim od 14 godina smatra se relativno siromašnima ako im je neto mesečni prihod do 1.890€. Niža srednja klasa završava na 2.520€, a srednja klasa (u užem smislu) na 4.720€. Oni koji zarađuju do 7.860€ smatraju se višom srednjom klasom. Iznad toga, osoba se smatra relativno bogatom.

Dvočlano domaćinstvo bez dece

Par bez dece s neto mesečnim prihodom do 2.180€ smatra se relativno siromašnim, do 2.900€ klasifikuje se kao niža srednja klasa, do 5.440€ kao srednja klasa (u užem smislu), a do 9.070€ kao viša srednja klasa.

Dvočlano domaćinstvo s detetom mlađim od 14 godina

Kada su u pitanju deca, pragovi dohotka su viši. Prema IW, domaćinstvo s jednim detetom mlađim od 14 godina smatra se siromašnim ako je njegov neto prihod manji od 2.610€ mesečno. Oni s neto prihodom većim od 3.480€ smatraju se nižom srednjom klasom, srednja klasa, u užem smislu, proteže se do 6.530€, a viša srednja klasa do 10.890€.

Dvočlano domaćinstvo s dvoje dece mlađe od 14 godina

Porodica s dvoje dece mlađe od 14 godina smatra se relativno siromašnom ako im je ukupni neto prihod do 3.050€ mesečno. Do 4.060€ smatraju se nižom srednjom klasom, do 7.620€ srednjom klasom, a do 12.700€ višom srednjom klasom.

Medijalni prihod: 2.419 €

IW analiza temelji se na podacima Evropske unije iz 2024. godine, koji su dostupni od jula. Pragovi su izračunati na temelju medijalnog prihoda (srednja tačka u raspodeli plata), koji je iznosio 2.419€ mesečno za samca. Prema studiji, netko tko zarađuje 60% ili manje od ovog iznosa smatra se relativno siromašnim, dok se netko tko zarađuje najmanje 250% smatra relativno bogatim. Aspekti poput imovine, vlasništva nad domom ili regionalnih razlika u cenama nisu uzeti u obzir.

„Razumljivo je da su drugi ti koji su bogati, ali taj dojam može biti varljiv”, kaže ekonomistica IW-a i autorica studije Judit Nihaes. Mnogi ljudi potcenjuju koliko je visok njihov prihod u poređenju s ukupnom populacijom. Prema istraživanju, samo se nekolicina smešta na krajnje tačke raspodele prihoda. Većina sebe vidi kao srednju klasu“ , kaže Niehues.

A u Srbiji...

Srpski sociolozi i ekonomisti gotovo se nikada ne slažu oko toga ko pripada srednjoj klasi. Profesor sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Mihail Arandarenko, upozorava da je to heterogena grupacija koja po više kriterijuma stoji između nižih i viših slojeva, pa je u ekonomskom smislu teA u Srbiji…ško dati pravi odgovor.

Ekonomski pristup uglavnom polazi od dohotka. Profesorka sa istog fakulteta Jelena Žarković objašnjava da se srednja klasa računa kao dohodak između dve trećine i dvostruke vrednosti medijalnog dohotka. Ako se uzme medijalna neto zarada za jul 2026. od 95.036 dinara, granice bi za jednog zaposlenog bile oko 63.000 i 190.000 dinara, odnosno oko 540 i 1.620 €. To je ogroman raspon, a i ovakav obračun ima manu: medijana zarada zaposlenih nije isto što i medijana prihoda domaćinstva, koja uključuje penzije, transfere i više članova.

Kritičari smatraju da je takva definicija statistička konstrukcija, a da pojam ne obuhvata ni imovinu, ni obrazovanje, ni način života. Zato se u ranijim analizama često pominju i sociološki kriterijumi, na primer primanja iznad hiljadu evra, solidan automobil i bar jedan odmor godišnje.

Najsvežiji pokušaj određivanja „šta je srednja klasa“ je analiza profesora Fakulteta političkih nauka Beogradskog univerziteta, Zorana Stojiljkovića, za Demostat iz jula 2026. Prema njoj, srednja klasa obuhvata nešto više od četvrtine stanovništva, odnosno između 24 i 30 odsto, a društvena struktura liči na romb sa uskim vrhom i širokim radnim slojem.

Ulaz u srednju klasu on vidi kod zarada preko 150.000 dinara, a za prosečnu tročlanu porodicu preko 2.000€. Kada se uzme julska prosečna neto zarada u julu, vidi se da većina zaposlenih ne ulazi u srednju klasu po ovom merilu.

Za Srbiju, međutium, postoji podatak iste vrste kao u nemačkoj analizi. Prema anketi o dohotku i uslovima života (SILC) za 2025, koju je uradio RZS; prag rizika od siromaštva, odnosno 60 odsto medijane ekvivalentnog dohotka, iznosi 45.674 dinara mesečno za jednočlano domaćinstvo, a 95.915 dinara za dvoje odraslih i dvoje dece mlađe od 14 godina. Iz toga proizlazi da je medijalni ekvivalentni dohodak u Srbiji oko 76.000 dinara, odnosno oko 650 €, što je skoro četiri puta manje nego u Nemačkoj.

Prag od 2.000 € za tročlanu porodicu, koji navodi Stojiljković, po ovom računu već pripada višoj srednjoj klasi (srednja klasa u užem smislu tu se završava na oko 1.750 €). Dve srpske definicije, dakle, ne mere isto: jedna meri relativni dohodak, a druga društveni status.

Ispod “srednje”

Ispod srednje klase ne stoji mali sloj. Prema SILC-u 2025, stopa rizika od siromaštva iznosi 19,6 odsto, a rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti 23,2 odsto. Najugroženiji su samohrani roditelji (41,3 odsto) i nezaposleni (49,9 odsto), a samozaposleni su znatno ranjiviji od zaposlenih kod poslodavca (13 prema 4,8 odsto). Srednja klasa u Srbiji tako nije “sredina” u nemačkom smislu, već manjina iznad široke zone nesigurnosti.