Više od 3%: Svetska banka očekuje ubrzanje privrednog rasta Srbije, ali...

„Ovogodišnji oporavak rasta u Srbiji i solidni makroekonomski rezultati daju razloga za optimizam. U našim istraživanjima često se naglašava potreba za više strukturnih reformi u Srbiji kako bi se podržalo kretanje ka potpuno tržišnoj privredi, usklađenoj sa EU. Pored toga, Srbija bi trebalo da nastoji da izgradi inovativnu i inkluzivnu ekonomiju koja nudi kvalitetna i produktivna radna mesta svojim građanima i omogući uspešno poslovanje privatnog sektora. Takva ekonomija, uz kvalitetnije institucije i unapređeno poslovno okruženje, privukla bi više privatnog kapitala potrebnog za budući rast“, izjavila je direktorka kancelarije Grupe Svetske banke u Srbiji Ajša Vilijams.

Ključni doprinos rastu dalo je i obnavljanje proizvodnje u sektorima nafte i automobilske industrije. Oporavak dolazi nakon ponovnog pokretanja proizvodnje u jedinoj rafineriji nafte, rasta proizvodnje u Stelantisu (FIAT), oporavka sektora usluga i snažnog izvoza, saopštila je Svetska banka. SB očekuje i oporavak stope rasta na 3%, 4% odsto u narednim godinama.

Rizici su prisutni, kako je navedeno, u kontekstu nastavka problema sa velikim državnim preduzećima i odsustva vidljivog napretka u strukturnim reformama.

Na strani rashoda, rast u prvoj polovini 2026. prvenstveno je vodila veća potrošnja u uslovima usporavanja inflacije i snažne ekspanzije kreditiranja domaćinstava. Takođe, izvozu je pogodovao oporavak u sektoru automobilske industrije. Usluge su bile glavni pokretač na proizvodnoj strani, dok je građevinarstvo pokazalo rane znake oporavka a industrijska proizvodnja dala tek minimalan doprinos ukupnom privrednom rastu.

Stopa nezaposlenosti opala je osetno na 7,2 odsto, što delom odražava prelazak iz nezaposlenosti u neaktivnost, a ne značajniji rast zaposlenosti. Nezaposlenost među mladima ostaje visoka, na 22 odsto, što pokazuje da i dalje postoji nesklad između veština koje poseduju građani i onih koje traži tržište, kao i da su prilike za zapošljavanje ograničene, navode iz Svetske banke.

U 2026. se očekuje i rast fiskalnog deficita na 3,5 odsto BDP-a, zbog većih izdataka za plate, penzije i kapitalne investicije, ali javni dug u celini i dalje sledi silaznu putanju.

Na srednji rok, kako je navedeno, očekuje se da privreda Srbije ostvari rast po stopi od oko tri-četiri odsto, vođen uglavnom potrošnjom, a u manjoj meri i investicijama.

„Negativni rizici su značajni. Na buduće izglede bi nepovoljno mogli da utiču i dalje prisutni problemi u portfoliju velikih državnih preduzeća, ograničen napredak u sprovođenju strukturnih reformi i neizvesnost i na globalnom i na domaćem planu. Nastavak privrednog rasta trebalo bi da potpomogne dalje smanjivanje siromaštva kroz ciljanu socijalnu pomoć, pružanje nege osobama sa invaliditetom i starijim građanima i programe podrške za traženje posla i obuke koji će predstavljati dopunu napretku na makroekonomskom planu“, navedeno je u saopštenju.

Bolje ali ne i dovoljno

Za sustizanje konkurentskih zemalja iz Evrope, pre svega Centralne Evrope (Slovačka, Češka, Poljska, Mađarska…) potrebne su više stope rasta, ali i strukturne promene koje bi omogućile da se rast zasniva na većoj produktivnosti, investicijama i kvalitetnijim radnim mestima.

Koliki je razvojni jaz pokazuje poređenje bruto domaćeg proizvoda po stanovniku prema paritetu kupovne moći. Prema približnim ranijim podacima Svetske banke za 2025. godinu, ovaj pokazatelj u Srbiji iznosio je oko 33.900 međunarodnih dolara, naspram 49.300 u Slovačkoj, 54.300 u Poljskoj i 60.500 u Češkoj. To znači da je nivo BDP-a po stanovniku u Slovačkoj bio oko 45% viši nego u Srbiji, u Poljskoj oko 60%, a u Češkoj približno 78%.

Paritet kupovne moći omogućava smislenije poređenje životnog standarda nego nominalni BDP preračunat tržišnim kursem, jer uzima u obzir razlike u cenama između zemalja. Ipak, ni ovaj pokazatelj ne obuhvata sve razlike u kvalitetu života, raspodeli dohotka i javnim uslugama.

Šta ako Srbija raste 3%, a konkurenti 2% godišnje?

Ako bi Srbija narednih godina ostvarivala rast BDP-a po stanovniku od 3% godišnje, dok bi Slovačka, Poljska i Češka rasle po 2%, razvojni jaz smanjivao bi se veoma sporo. Uz pretpostavku da su početni nivoi iz 2025. uporedivi i da se navedene stope odnose na BDP po stanovniku, Srbiji bi bilo potrebno približno 38 godina da dostigne današnji nivo Slovačke, 48 godina da dostigne današnji nivo Poljske i skoro 59 godina da dostigne današnji nivo Češke.

To, međutim, nisu rokovi u kojima bi Srbija zaista sustigla te zemlje, jer bi i njihove privrede u međuvremenu nastavile da rastu. Navedeni periodi odnose se na dostizanje njihovog početnog (sadašnjeg) nivoa, a ne na izjednačavanje sa njihovim budućim nivoom. Kada se uračuna rast konkurenata od 2% godišnje, približavanje je moguće samo zato što Srbija raste brže, ali razlika od jednog procentnog poena nije dovoljna za brzo sustizanje velikog početnog zaostatka.

Drugim rečima, rast od 3% godišnje bio bi pozitivan rezultat za Srbiju, ali ne i garancija brzog približavanja razvijenijim evropskim ekonomijama. Ako bi se slične stope zadržale tokom dužeg perioda, Srbija bi napredovala, ali bi za sustizanje današnjeg nivoa razvijenijih članica EU bile potrebne decenije.

A ako uzletimo 6%?

Slika je znatno drugačija kada bi Srbija ostvarivala rast BDP-a po stanovniku od 6% godišnje, (što nije „neviđeno“ jer takav rast je bio od 2000-2008. i 2021. godine), a ako bi uporedive zemlje nastavile da rastu po 2%. U takvom scenariju, Srbija bi mogla da dostigne današnji nivo Slovačke za približno deset godina, Poljske za oko 12 godina, a Češke za oko 15 godina.

Ovo je velika razlika u odnosu na scenario sa rastom Srbije od 3%. Međutim, ni ovde se ne radi o konačnom sustizanju zemalja koje takođe napreduju. Kada bi Slovačka, Poljska i Češka tokom tog perioda nastavile da ostvaruju rast od 2% godišnje, Srbija bi njihove buduće nivoe dostigla kasnije nego što sugeriše poređenje sa njihovim današnjim vrednostima.

Da bi se potpuno izjednačila sa njihovim nivoom BDP-a po stanovniku, uz nepromenjene stope rasta od 6% u Srbiji i 2% u konkurentskim ekonomijama, bilo bi potrebno približno 13 godina za Slovačku, 16 godina za Poljsku i 20 godina za Češku. Ovi rokovi predstavljaju matematički scenario zasnovan na početnim razlikama i konstantnim stopama rasta, a ne prognozu budućeg razvoja bilo koje od zemalja.

Razlika između ova dva scenarija pokazuje koliko je važno da Srbija ne posmatra rast samo kroz rezultate jedne godine. Privremeni oporavak proizvodnje, izvoza ili potrošnje može da podigne stopu rasta, ali za dugoročno sustizanje potrebna je sposobnost da privreda godinama ostvaruje brži rast produktivnosti i dohotka po stanovniku.

Zašto nije dovoljno samo povećati stopu rasta?

Ubrzanje rasta na 6% godišnje predstavljalo bi znatno zahtevniji cilj od rasta od 3%. Da bi takav rezultat bio održiv, privreda bi morala da poveća proizvodne kapacitete, privuče više privatnih investicija, unapredi tehnologiju i organizaciju poslovanja i omogući da veći deo zaposlenih radi na produktivnijim poslovima.

U tom kontekstu, značajna je i ocena Svetske banke da su Srbiji potrebne strukturne reforme, kvalitetnije institucije i unapređeno poslovno okruženje. Takve promene mogu da podstaknu ulaganja privatnog sektora i omoguće otvaranje kvalitetnijih i bolje plaćenih radnih mesta. Nasuprot tome, rast koji se pretežno oslanja na potrošnju, uz slabiji doprinos investicija i produktivnosti, teže može da obezbedi trajno ubrzavanje razvoja.

Važno je razlikovati i rast ukupnog BDP-a od rasta BDP-a po stanovniku. Ako se ukupna privreda povećava za 3% godišnje, to ne znači automatski da se i dohodak po stanovniku povećava za 3%. Na rezultat utiču promene broja stanovnika, zaposlenosti i strukture privrede. Zato poređenje sa Slovačkom, Poljskom i Češkom treba zasnivati na istom pokazatelju i istoj metodologiji.

Za Srbiju je, stoga, ključno pitanje ne samo da li će u 2026. ostvariti rast veći od 3%, već da li može da izgradi model razvoja koji će joj omogućiti da tokom dužeg perioda raste brže od razvijenijih evropskih ekonomija. Razlika između rasta od 3% i 6% nije samo nekoliko procentnih poena u godišnjoj statistici: u dugom roku ona može da znači razliku između približavanja koje traje više decenija i znatno bržeg smanjivanja razvojnog jaza.