Zakerberg neće da plaća svoj porez na milijardere, Meta mora da ga „pokrije“

Iz kompanije su naveli da je Zakerberg obavestio njihov poseban odbor o mogućnosti selidbe, nakon čega je odlučeno da mu se ponudi finansijski podsticaj kako bi nastavio da vodi kompaniju iz Kalifornije u narednih osam godina – uprkos riziku od “značajne poreske obaveze koja bi mogla da iznosi više milijardi dolara”, piše magazin Politiko.

Prema planu Mete, iznetom u zvaničnom dokumentu podnetom regulatornim telima, kompanija bi kreirala novu klasu akcija koja bi izvršnom direktoru omogućila da proda do polovinu svog ekonomskog udela u Meti, a da pritom zadrži kontrolu putem prava glasa.

Nekoliko istaknutih ličnosti iz tehnološkog sektora – među kojima su suosnivač Gugla (Google) Sergej Brin, investitor Ron Konvej, izvršni direktor kompanije Dor-daš” (DoorDash) Toni Sju i kripto-milijarder Kris Larsen – izdvojili su milione dolara za lobiranje kako bi sprečili usvajanje ove mere.

Svakom dodatnih 5% poreza

Predlog zakona o porezu na bogatstvo naći će se pred biračima u Kaliforniji na novembarskim izborima, a predviđa jednokratni namet od 5% na imovinu milijardera.

Predlog, poznat kao Propozicija 40, predviđa jednokratni porez na neto imovinu milijardera koji su 1. januara 2026. imali prebivalište u Kaliforniji. Obaveza bi se obračunavala na osnovu imovine širom sveta, uz određena izuzeća, a plaćanje bi bilo moguće rasporediti na pet godina. Prihod bi prvenstveno bio namenjen zdravstvenim uslugama, dok bi manji deo išao za obrazovanje, pomoć u hrani i administrativne troškove.

Plata od jednog dolara, bogatstvo od stotinu milijardi

Potencijalno poresko opterećenje Zakerberga od desetina milijardi dolara trebalo bi da bude dodatak na porez koji ovaj ultrabogataš plaća, ili bi trebalo da plaća. Međutim, poređenje Zakerbergovog poreskog opterećenja sa zaradom nekog dboro plaćenog zaposlenog (ali ne i imučnog) otkriva važnu razliku između oporezivanja dohotka i oporezivanja imovine u SAD.

Prema izveštaju Mete o naknadama rukovodilaca, Zakerberg je za 2025. godinu imao osnovnu platu od jednog dolara. Ukupna prijavljena naknada iznosila je oko 25,1 milion dolara, ali je najveći deo predstavljala druga naknada, uključujući troškove ličnog obezbeđenja i korišćenja privatnih aviona. Taj iznos zato ne treba poistovećivati sa njegovim oporezivim ličnim dohotkom.

Koliko Zakerberg zaista godišnje plaća ličnog poreza nije moguće pouzdano utvrditi iz javno dostupnih podataka. Njegove poreske prijave nisu javne, a porez zavisi i od prihoda od prodaje akcija, kapitalnih dobitaka, dividendi, odbitaka i drugih okolnosti.

Studija objavljena 2025. godine u okviru Nacionalnog biroa za ekonomska istraživanja (NBER), koja obuhvata približno 400 najbogatijih američkih domaćinstava, daje širu sliku. Kada se uključe porezi na dohodak, porezi koje plaćaju njihove kompanije i drugi relevantni porezi, procenjena efektivna poreska stopa najbogatijih iznosila je u proseku 24% njihovog ekonomskog prihoda u periodu 2018-2020. Za stanovništvo u celini bila je 30%, a za najplaćenije zaposlene (inženjeri, hirurzi…) koji se oslanjaju na zarade 45%.

Ovo je važno zato što bogatstvo i prihod nisu isto. Ako Zakerbergove akcije Mete porastu za deset milijardi dolara, njegovo bogatstvo je toliko veće, ali on taj rast po pravilu ne prijavljuje kao oporezivi kapitalni dobitak dok akcije ne proda. Nasuprot tome, inženjer koji godišnje zaradi 200.000 dolara najveći deo prihoda dobija kroz platu, na koju se porez obračunava svake godine.

Porez koji može da donese milijarde, ali i da otera kapital

Zagovornici predloga smatraju da najbogatiji treba više da doprinesu finansiranju javnih usluga, naročito u trenutku kada se Kalifornija suočava sa pritiscima na finansiranje zdravstvenog sistema. Ekonomista Emanuel Saez sa Univerziteta Kalifornije u Berkliju ocenjuje da postojeći porezi na dohodak ne zahvataju dovoljno rast bogatstva milijardera. Predlagači procenjuju da bi mera mogla da donese oko 100 milijardi dolara tokom pet godina.

Protivnici, međutim, upozoravaju da bi porez mogao da podstakne bogate pojedince i preduzetnike da promene prebivalište, povuku investicije ili reorganizuju imovinu.

Ekonomisti Džošua Rau i Bendžamin Džaros procenili su u radu objavljenom u okviru Nacionalnog biroa za ekonomska istraživanja (NBER) da bi prihod mogao da bude bliži 30 milijardi dolara, uz mogućnost da dugoročni gubici od poreza na dohodak premaše jednokratni prihod. Zagovornici osporavaju takve procene i smatraju da bi korist za javne usluge bila značajna.

Slučaj Zakerberga tako otvara pitanje koje prevazilazi Kaliforniju: kako obezbediti da najbogatiji pravedno učestvuju u finansiranju društva, a da se pritom ne oslabe investicije, preduzetništvo i poreska baza iz koje se finansiraju javne usluge. Ishod glasanja mogao bi da postane važan test za druge jurisdikcije koje razmatraju slične modele oporezivanja velikog bogatstva.