AI se uspešno oprobao na berzi, da li je (već) zreo za finansijskog savetnika?
Azijske berze klize zbog sumnji u održivost buma sektora veštačke inteligencije (AI), jedan algoritamski sistem preporučuje investitorima beg u defanzivne zdravstvene kompanije. Preporuka se pokazala kao uspešna, sa prinosima gotovo 20’% ali pitanje može li veštačka inteligencija da se (već) pouzdano koristi kao pouzdani finansijski savetnik, ostaje otvoreno.
Azijski tržišta su i u ponedeljak bila pod pritiskom jer investitore opterećuju brige oko finansiranja i profitabilnosti veštačke inteligencije, piše Investing.com.
Prošle nedelje je Filadelfijski indeks poluprovodnika pao 11,4%, što je njegov najduži niz padova od 2008. godine. Južnokorejski Kospi je zabeležio najstrmiji nedeljni pad od oktobra 2008, a analitičari kao rizik navode i finansiranje američke AI infrastrukture i pitanje da li efikasniji modeli smanjuju potražnju za memorijskim čipovima. Pad je, prema Investing.com-u, pokrenula realizacija dobiti na akcijama SK Hynixa i Samsunga, uz strah da su ulaganja u AI prestigla stvarni rast prihoda.
Zbog toga je Investingov sistem ProPicks AI preusmerio savet da kapital ide zdravstvenom sektoru. Prema podacima kompanije, njena strategija Healthcare Heroes, jednako ponderisana korpa od najviše 15 akcija iz zdravstvenog sektora indeksa S&P 500, porasla je u 2026. za 22,10%, odnosno 7,3 procentna poena više od referentnog indeksa. Predvodi je AbbVie, čije su akcije u mesecu dana ojačale 10,5% zahvaljujući lekovima Skyrizi i Rinvoq, uz terminski P/E od 18,95. Kompanija navodi i da je strategija Small-Cap Sprinters porasla 29,68%, a Dominate the Dow 18,29%.
Međutim, treba razumeti šta ti brojevi znače. Reč je kvantitativnom modelu koji jednom mesečno, na osnovu zamaha, vrednovanja i rasta tržišta, bira akcije za unapred definisanu korpu. Tako da stoji upozorenje da nije u pitanju savet prilagođen pojedincu/kompaniji nego opšti filter. Pritom, rezultate objavljuje sam davalac usluge (Investing.com), bez nezavisne revizije. A kao što znamo, prošli prinosi, kako i sama kompanija priznaje, nisu garancija budućih.
Da li je AI zreo da bude savetnik?
Za ličnog „finansijksog savetnika“ presudno je nešto drugo od pukog izbora akcija – razumevanje cele finansijske slike klijenta. Tu istraživanja za sada daju nepovoljne odgovore.
Anketa kompanije Vanguard iz juna 2026. na 6.686 investitora pokazuje da raste upotreba, ali ne i poverenje. Oko 32% ispitanika koristi četbotove za finansijske savete, a 37% korisnika dobilo je netačne ili obmanjujuće informacije, 44% nije moglo da proceni da li su tačne, a samo 19% je pouzdano u kvalitet odgovora. Većina ih koristi za učenje i proveru ideja, a manje od 4% prepušta četbotu da odlučuje umesto njih.
Naučni nalazi idu u istom smeru. Endru Lo i Džilijan Ros sa MIT-a testirali su nekoliko GPT modela na 1.000 sintetičkih klijentskih profila i otkrili „heuristički kolaps” – modeli preporuke zasnivaju gotovo isključivo na iskazanoj toleranciji prema riziku kupca, a praktično zanemaruju prihode, dugove i vremenski horizont, dok pretraga interneta taj problem delimično ublažava.
To je ključna slabost jer profesionalni savetnici moraju da procenjuju celokupne okolnosti klijenta. Istraživanje britanske kompanije Saturn, koja prodaje softver savetničkim firmama (pa ima i sopstveni interes), pokazalo je da 17 testiranih modela u proseku tačno odgovara na 43% finansijskih pitanja, a stopa greške kod besplatnih modela na složenim pitanjima ide i do 93%.
S druge strane, ranije akademsko istraživanje pokazalo je da je ChatGPT davao bolje savete za jednokratna ulaganja od 17 robo-savetnika, a novija analiza navodi da su LLM-ovi osetljiviji na rizični profil nego ljudi, ali im odgovori pokazuju znatnu nasumičnost.
Radni zaključak je da je, za sada, AI koristan za informisanje i pripremu, ali još ne i za pouzdan, ponovljiv i odgovoran savet.
I na kraju, dolazimo do možda i najvažnijeg problema koji tehnički nego pravni. Prema profesoru Lou, četbotovi nemaju fiduciarnu obavezu da deluju u najboljem interesu klijenta i ne snose posledice greške kao ljudski savetnik.
Mnogi investitori to ne znaju. Istraživanja pokazuju da oko 38% starijih i 16% mlađih investitora ne zna da li takva obaveza postoji ili pogrešno veruje da postoji. Verovatno otuda četiri od pet ispitanika ne bi dozvolilo četbotu da u njihovo ime preduzima finansijske radnje, a 32% investitora kaže da zbog AI više ceni ljudske savetnike, dok to samo 2,9% vidi obrnuto.
AI je svakako koristan alat, ali ne savetnik. Dobro služi da objasni pojmove, mapira opcije i pripremi pitanja za razgovor sa stručnjakom, a kvantitativni modeli poput onog iz Investing.com-a mogu da posluže kao filter za ideje.
Ali ni jedan ni drugi nemaju odgovornost, regulatorni okvir ni uvid u celu finansijsku sliku, koji čine savet savetom. Ironija je i u tome što se AI-model preporučuje kao beg od precenjenih AI akcija. Takav obrt ne dokazuje da sistem zna budućnost, već samo da prati zamah i vrednovanje, a upravo to mogu da pogode i ljudi.
