U banku, zlato, akcije, putovanja...: Šta biste uradili sa 10.000€?

Kada bi građanin Srbije „s neba“ dobio 10.000€ (što i nije nemoguća situacija sa svim ’novcem iz helikoptera’ viđenim po Evropi poslednjih godina), on bi novac – stavio u banku! Ovakav odgovor važi u 33% slučajeva a pravo investiranje ima na umu tek 7% građana, otkriveno je danas prezentovanom istraživanju „Finansijske navike građana“ koje je za potrebe kompanije Tavex zlato i srebro, uradila agencija M2S REsearch.

„U Srbiji ljudi i dalje preferiraju sigurnost nad mogućim uvećanjem imovine- Gledaju da osiguraju da im vrednost imovine ne pada, tako da su spremniji na manji povrat na uložen novac držeći novac kao štednju u banci. Znaju za inflaciju ali nisu zaista svesni šta ona čini a tu je i tzv. propuštena prilika, novac koji nisu zaradili jer nisu zaista investirali“, kaže Georgi Hristov, direktor Tavex zlato i srebro.

Izgubljena prilika

Građani Srbije znaju da cene proizvoda koje kupuju i i usluga koje koriste, neprekidno rastu ali nisu u potpunosti svesni razarajućeg učinka inflacije.

„Od 2021. godine do danas inflacija ukupno iznosi 40%, što znači da ako ste pre pet godina imali 10.000€, danas imate vrednost od samo 6.000€“, upozorava Hristov.

Ne samo što se gubilo na „novcu u banci“, ili čak slamarici jer 35% „štediša“ i dalje drži keš kod kuće, već se izgubio i potencijalni prihod. Sa prosečnim prinosom od 5% godišnje tih 10.000€ je moglo da bude danas više od 12.700.

To znači da bi inflacijja, u ovom konzervativnoj investicionoj računici pojela gotovo 3.000€ manje vrednosti. Kad bi se primenile neke stvarne brojke, kao što je rast indeksa S&P 500 sa Njujorške berze (u šta se lako investira kroz ETF fondove), danas bi se imalo 22.320€.

Ali, u Srbiji i onaj koji ima novca za investiranje od rasta cena se štiti uglavnom kupovinom nekretnine, ređe zlata, dok su investicioni fondovi i ulaganje u akcije na berzi na poslednjem mestu liste „Šta štiti od inflacije“, pokazalo je istraživanje M2S. Prema mišljenju građana, zaštita kroz nekretnine je br.1 za 45% ispitanika, zatim idu evri u banci (37%), dok su akcije prihvatljivo rešenje za samo 10% anketiranih.

Investiranje u zlato, kao treća najbrojnija opcija u izvoru građana (29%), još je i najnormalnija, iz vizure razvijenog sveta. Računica kaže da pomenutih 10.000€ iz 2021. uloženih u zlato, danas iznosi više od 23.700€.

„Knjige, knjige, braćo a ne…“

Osnovni problem je zbog ovako pogrešnog izbora u Srbiji je finansijsko neobrazovanje, kratko (a tokom početka 2000-tih i vrlo loše) iskustvo sa berzama, kao i gotovo nikakvo sa investicionim fondovima.

„Šta je složena kamata (kada vam u dugom roku ide „kamata na kamatu“) ovde razume manje od trećine građana, a potrebu da se imovina diversifikuje (ne „sva jaja u istu korpu) pokazalo je istraživanje“, napominje Hristov.

U nedostatku formalnog obrazovanja, koje je po školama krenulo tek nedavno i to kao niz pilot projekata, Srbi se o finansijama i „gde je najbolje s parama“ najviše edukuju „guglanjem“ (35%), od prijatelja i rodbine (31%). Srećom, pa društvene mreže tu još nisu preuzele primat, jer tek bi to bilo dugoročno katastrofalno.

„Investiciono tržište u Srbiji jeste znatno napredovalo u poslednjih pet godina, ali potrebna je šira edukacija. Ljudima su i dalje najbliže nekretnine, i to je sa 48% glasova ispitanika tačno duplo više nego ulaganje u investicione fondove. A investiranje nije tako složen i zahtevan proces kako se misli, niti je potreban velika količina novca za početak“, naglašava Hristov.

Žal za mladost

Ukoliko bi se ozbiljnije krenulo u osnovno finansijsko obrazovanje, smanjila bi se situacija sa „žaljenjem“ koji izražavaju današnji investitori. Tu „žal za mladost“, da upotrebimo poznati motiv pisac Bore Stanković, oseća čak 63% investitora koji kažu da bi voleli da su sa ulaganjem počeli znatno ranije.

O istraživanju

Istraživanje je sprovela agencija M2S Research na stratifikovanom uzorku od 2008 ispitanika, onlajn i metodom ličnog razgovora. Pokrivena je cela teritorija Srbije (osim AP Kosovo i Metohija), dve trećine anketiranih pripada urbanoj populaciji, koliko je i onih sa srednjim obrazovanjem dok je jedna trećina onih sa višim.