BGDx berza sa Bloombergom otvorila centar za finansijsko obrazovanje: Koliko to treba Srbiji?

Beogradska berza (BGDx) otvorila je laboratoriju sa Bloomberg terminalima kao novi centar za obuku. Potreba za finanisjskom edukacijom je velika jer o tržištu kapitala i kupovini akcija se u Srbiji zna jako malo.

BGDx Bloomberg Finance Lab je edukativno-istraživački centar razvijen u saradnji sa kompanijom Bloomberg, a cilj mu je povezivanje finansijskog obrazovanja, savremenih tehnologija i praktičnog rada na finansijskim tržištima.

Namenjen je studentima, profesorima, brokerima, investicionim savetnicima, portfolio menadžerima, finansijskim analitičarima i svima koji žele da prošire znanje o finansijama.

Centar su otvorili Ognjen Popović, član Nadzornog odobra Berze i pomoćnik ministra finansija, i Lazo Ostojić, izvršni direktor Berze.

Polaznici će kroz programe i rad na Bloomberg terminalima steći praktična znanja i bolje upoznati međunarodna tržišta.

Najavljeni su programi u okviru Bloomberg akademije za studente i profesionalce, a Ostojić je rekao da akademija treba da obuhvati i kompanije, finansijske institucije, investicione savetnike i portfolio menadžere, ne samo univerzitete.

Berza je u oktobru predstavila i CFA Level I program.

Tržište koje čeka investitore

Brojke sa srpskog tržišta kapitala objašnjavaju zašto je edukacija prioritet. Ukupna tržišna kapitalizacija Beogradske berze 7. avgusta 2026. iznosila je oko 495 milijardi dinara, odnosno 4,2 milijarde evra.

Trgovanje je skromno. Dnevni prometi su „kao sa neke bolje zelen pijace“, pa svakako ne privlače velike fondove, iako je indeks Belex15 porastao prošle godine 11,2%.

Poređenje sa drugim berzama, već i onim malim u regionu, je poražavajuće. Hrvatska privreda je uporediva sa srpksom, ali Zagrebačka berza je mnogo veća. Njena dva najveća emitenta, Zagrebačka banka i INA, zajedno vrede više od 12 milijardi evra, što je tri puta više od cele Beogradske berze. I to uprkos tome što je u poslednjih pet godina s tamošnje berze „nestalo“ više od tri milijarde evra kapitalizacije kroz delistinge (9% sadašnje vrednosti).

Ljubljanska berza (vlasnik joj je Zagrebačka) je najmanja uporediva berza u EU, a i dalje oko 4,5 puta veća od Beograda. U 2025. godini prosečan nedeljni promet na Beogradskoj berzi bio je oko 3 miliona evra po zvaničnoj godišnjoj statistici, odnosno oko 4 miliona evra ako se računa širi promet koji uključuje sve transakcije. Istovremeno, na Ljubljanskoj berzi prosečan nedeljni promet bio je oko 16 miliona evra, odnosno oko 14 miliona evra bez blok-transakcija.

Rast beogradske berze nije se računao. Belex15 je 2025. porastao 11,2%, ali je kapitalizacija u 2026. blago pala (od 507,5 milijardi dinara u januaru do 488,6 u julu). U isto vreme, Ljubljana je rasla 44,3%, Budimpešta 32%, a Zagreb 7,4% u domaćoj valuti.

Znanje nedostaje

Podaci o javnosti pokazuju jaz između potencijalnog kapitala, kojeg ima (građani drže 16 milijrdi evra na računima u bankama i možda još toliko „u slamaricama“) i znanja da on upotrebi.

U istraživanju koje je za Erste banku sprovela agencija IMAS, 24% građana izrazilo je potpunu nesigurnost u poznavanje finansijskih tema i proizvoda, a oko 73% ne može da zamisli ulaganje u akcije, obveznice ili fondove.

Kada bi građanin Srbije „s neba“ dobio 10.000€ on bi novac – stavio u banku, pokazalo je ovih dana prezentovano istraživanje „Finansijske navike građana“ kompanije Tavex zlato i srebro (agencija M2S REsearch). Takav odgovor dalo je 33% anketiranih a pravo investiranje palo je na pamet samo 7% građana.

Foramlnih podataka o finansijskoj pismenosti odavno nema. NBS je analizu finansijske pismenosti poslednji put objavila 2012, a Srbija od tada nije učestvovala u međunarodnim istraživanjima OECD-a i Eurobarometra.

Berza sada želi da poveća ulogu tržišta kapitala u finansiranju privrede. Među kompanijama koje razmatraju finansiranje korporativnim obveznicama ima i solidno velikih lokalnih imena, kao što je Orion Telekom.

Ali nova pravila i proizvodi imaju smisla samo ako ih razumeju ljudi koji treba da ih koriste. Laboratorija sa terminalima može da obuči stručnjake, što je prvi korak. Za običnog građanina, koji sada ne ume ni da proceni rizik akcije, potrebni su jednostavniji i dostupniji programi.