ECB: Evrozona otpornija na energetski šok zahvaljujući AI ulaganjima

Privreda evrozone podnela je ovogodišnji energetski šok bolje nego što se očekivalo, uz podršku manje zavisnosti od fosilnih goriva, veće državne potrošnje i investicija povezanih sa veštačkom inteligencijom, ocenili su ekonomisti Evropske centralne banke (ECB) u proceni objavljenoj 21. oktobra 2026. godine. Prema njihovim navodima, privredni rast održan je uprkos poskupljenju nafte i gasa izazvanom ratom sa Iranom, dok istraživanja među kompanijama ukazuju na dalje širenje privredne aktivnosti, prenosi Rojters.

Jedan od ključnih razloga otpornosti evrozone jeste smanjena zavisnost od nafte. Prema proceni ekonomista ECB-a, ta zavisnost približno je upola manja nego početkom devedesetih godina, što je ublažilo prenos rasta cena energenata na ukupnu privrednu aktivnost.

Ekonomisti ECB-a navode da su veća proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora i nuklearnih elektrana u pojedinim zemljama dodatno smanjile uticaj cena gasa na troškove struje. Na taj način, prema njihovoj oceni, energetski šok se slabije preneo na troškove poslovanja i ostale delove privrede evrozone.

Dodatnu podršku rastu pružila je trgovina povezana sa veštačkom inteligencijom. Prema proceni ECB-a, izvoz tehnoloških proizvoda i narudžbine u sektorima povezanim sa veštačkom inteligencijom nadmašuju rezultate drugih delova privrede, dok je državna potrošnja bila veća od očekivane.

Fiskalni podsticaj dostigao je oko 0,5 odsto BDP-a, što je dvostruko više od prognoze iz kraja 2025. godine, navode ekonomisti ECB-a. Prema njihovoj proceni, najveći doprinos tom rezultatu dala su nemačka ulaganja u odbranu i infrastrukturu, a takva kretanja otvorila su i širu raspravu o tome da li ulaganja u veštačku inteligenciju i državna potrošnja mogu dugoročnije podstaći rast, investicije i kamatne stope.

ECB, međutim, upozorava da deo sadašnje podrške možda neće biti trajan. Slabija globalna tražnja, smanjenje državnih ulaganja ili usporavanje investicija u veštačku inteligenciju mogli bi ponovo da izlože evrozonu pritiscima, naročito u slučaju novih geopolitičkih sukoba ili poremećaja na energetskim tržištima.

Procena ekonomista ECB-a objavljena je u trenutku kada se u toj instituciji razmatraju nova povećanja kamatnih stopa radi suzbijanja inflacije podstaknute rastom cena energije. Treće povećanje kamatnih stopa u 2026. godini očekuje se u decembru, dok centralna banka nastoji da obuzda inflaciju bez ugrožavanja privrednog rasta koji se za sada pokazao otpornijim nego što se očekivalo.